Suše u Srbiji postaju 'nova normalnost'

Bio je to dan koji je zahtevao hitnu akciju.

Marta 2025, voda iz Gružanskog jezera u centralnoj Srbiji se povukla, otkrivajući naslage staklenog otpada, taloženog u mulju godinama unazad.

Sa crnim džakovima za smeće i u rukavicama, ekološki aktivisti požurili su da sakupe zelene pivske flaše obložene skorelim blatom, pre nego što se voda vrati.

Pet meseci kasnije, i dalje je nema na mestu gde je izronila omanja deponija.

„Taj deo je danas potpuno obrastao zelenilom, što znači da voda uopšte nije nadolazila od marta", kaže za BBC Marija Simić Savić iz udruženja Ekomar, pokazujući fotografije predela gde iz suve zemlje izbija zelenkasto žbunje.

Ovo nisu jedine slike koje ima.

Na ostalima vide se drugi delovi jezera Gruže, gde se voda povukla, ostavljajući iza sebe ispucalo braonkasto tlo.

Ovo veštačko jezero prostire se na oko 900 hektara i izvor je pijaće vode za 300.000 ljudi u centralnoj Srbiji.

Početkom avgusta, na severnoj strani, voda se povukla 100 metara, pošto su skoro sve reke koje hrane jezero presušile.

Ovo nije prvi put da se to dešava na Gruži, kaže Simić Savić, koja dobro poznaje svaki kutak jezera.

„Moj utisak je da od 2023. konstantno pada nivo vode i da se ne nadomesti tokom zime.

„Postoje mesta koja su bila pod vodom, a sada su suva."

Zbog sve češćih dugih perioda bez kiše, vodene površine nestaju tokom leta, ali da li to znači da Srbija klizi ka pejzažu bez plavetnila na vidiku?

Hidrološkinja Jelena Kovačević Majkić nije sklona dramatičnim predviđanjima.

Ipak, podseća da „padavine imaju ključni uticaj na vodostaj u rekama i na podzemne vode".

„Moramo da se prilagodimo na to da ih je manje, uz više temperature, i da gradimo otpornost", govori Kovačević Majkić, naučna saradnica na Geografskom institutu „Jovan Cvijić" Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), za BBC na srpskom.

Region Zapadnog Balkana označen je kao jedno od žarišta klimatskih promena u Evropi, gde se u budućnosti očekuju učestalije ekstremne vremenske prilike - suše i poplave.

„Neće se desiti da nam nestane Dunav, ali se dešava da imamo sve manje vode kada je najpotrebniji za stanovništvo leti", kaže slovački hidrolog Igor Lešćešen, koji se bavi proučavanjem hidroloških suša.

Hidrološke suše su dugotrajni periodi smanjenog proticaja u rekama, kao i smanjenih rezervi vode u jezerima i podzemnim izdanima.

Otežana plovidba, odumiranje biljnog i životinjskog sveta, ugroženo navodnjavanje i proizvodnja hidroenergije, ali i manjak pijaće vode, posledice su ovih suša koje vrela leta donose Srbiji poslednjih godina.

„Nestašica vode biće jedan od najvećih problema koji svet čeka u budućnosti, na to upozoravaju i Ujedinjene nacije", kaže Leščešen sa slovačkog Hidrološkog instituta za BBC na srpskom.

Pogledajte video: Crkva iz 16. veka u Meksiku izronila iz vode usled velike suše

Svako leto sušnije od prethodnog

Mnoštvo krivudavih plavih linija preseca kartu Srbije, probijajući se među braonkastim planinskim lancima i zelenom ravnicom.

Uprkos uvreženom mišljenju, Srbija nije bogata vodama.

„Svega oko devet odsto voda potiču sa teritorije Srbije, a više od 90 odsto nam stiže od međunarodnih velikih reka", govori Majkić.

Zajedno sa kolegama, ona je pre decenije istraživala kako se menjala količina vode u rekama od 1961. do 2010. godine, utvrdivši da na 70 odsto posmatranih mesta nije bilo značajnijih promena na godišnjem nivou.

„Na sezonskom nivou trendovi su uočljiviji na određenom broju stanica i slivova i to uglavnom na slivovima gde ima veštačkih jezera.

„U vodotocima gde nema čovekovih intervencija, trendovi nisu toliko značajni, svega na nekoliko stanica", govori.

Deset godina kasnije, Igor Leščešen sproveo je sa kolegama donekle slično istraživanje za Zapadni Balkan za period od 1961. do 2020.

Mnoge reke, od Bosne i Drine do Vardara, imaju sve niže minimalne proticaje, jedan je od zaključaka koji je Leščešen podelio u tekstu na sajtu klima101.

Minimalni proticaj, odnosno najmanja količina vode zabeležena u reci, značajan je, jer određuje dostupnost vode u sušnim periodima.

„Poslednjih godina, posebno od 2000., svako leto nam je sušnije od prethodnog.

„Od 1950. do 2000. imali smo deset ekstremnih godina što se tiče hidroloških suša, a od 2000. već sad imamo 11", govori.

Najkritičnija situacija je na Drini, koja na deset godina izgubi sedam odsto vode, objašnjava.

Leščešen ne može sa sigurnošću da kaže da li će se ovi gubici nastaviti i u kolikoj meri, ali ne odbacuje takav scenario.

Srbija i Bosna oslanjaju se na hidroenergiju dobijenu iz Drine, pa svaka promena na ovoj reci može da uzdrma energetsku stabilnost.

Smanjena količina vode u rekama mogu se odraziti i na navodnjavanje, ali i dostupnost vode za piće.

Oko 28 odsto pijaće vode dolazi iz reka, a većina naselja koristi podzemne vode za vodosnabdevanje, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Ipak, nedostatak kiše utiče i na podzemne vode, a restrikcije nisu retkost u pojedinim gradovima u Srbiji.

Prošle godine, stanovnici više od 40 mesta nisu imali vodu u određenim periodima tropskih dana.

Nekad virovi, danas žabokrečina

Početkom avgusta, na pojedinim rekama količina vode se približavala biološkom minimumu neophodnom za opstanak biljnog i životinjskog sveta.

„Kada pažljivo pogledate, to uopšte nije mala površina gde je manjak vode", kaže Jelena Kovačević Majkić.

Na Kolubari sa pritokama, na Jadru, Mlavi, Peku, na Crnom i Belom Timoku, kao i na gornjim tokovima Zapadne i Južne Morave sa pritokama, proticaji su se približili biološkom minimumu, naveo je RHMZ u nedeljnom upozorenju.

Valjevac Božidar Anđelković ima utisak da se Kolubara, reka u zapadnoj Srbiji na kojoj je odrastao, sve više smanjuje.

Ovaj 77-godišnjak sa setom se seća dana „vrbaka i drvenog mosta", kod koga je sa drugovima provodio dugačke letnje dane.

„Kad nadođe Kolubara, ispod mosta se napravi dubina od dva-tri metra, pa smo tu skakali", priča penzioner.

Ako se nisu kupali, hvatali su ribu: „Ukrademo malo hleba kod kuće, stavimo u šerpu i za sat vremena se napuni".

Tada je bilo ribolovaca na „svakih 30 metara".

Danas ih nema, nema ni kupača, a sa jedne na drugu obalu može da se pređe pešice, dodaje.

„Uredili su korito i sredili tok, ali ne vredi - vode nema, sada se na betonskim kaskadama hvata žabokrečina", govori Anđelković.

Pogledajte video: Pet tajni najkraće reke u Srbiji

Bitka za život

Tokom letnjih vrućina ne trpe samo ljudi.

Godinu i po dana pre nego što su ekološki aktivisti na Gruži žurili da pokupe smeće, ljubitelji reka u Rožaju, gradu na granici Srbije i Crne Gore, prožeo je sličan osećaj da moraju odmah nešto da učine.

Pošto mu je javljeno da je Ibar presušio u blizini granice sa Srbijom, ribolovac Suad Sutović, zajedno sa nekoliko prijatelja, otišao je do dobro poznate reke zatekavši apokaliptične scene riba zarobljenih u mulju bez vode.

„To se ranije nikada nije desilo", govori.

„Bilo je toliko teško da sam to doživeo kao smrt dobrog prijatelja, poznanika...

„Počeli smo da prenosimo preživelu ribu u delove reke gde se zadržala voda od po metar-dva dubine i molili boga da što pre padne kiša", priča.

Na njegovu molbu, lokalna samouprava odobrila je nekoliko kamiona sveže vode kojom su dopunjavali bazene.

„Tako je počela bitka za preživljavanje."

Trećeg dana pošto je Ibar presušio na ovom delu, pala je „neka kišica".

„Vrlo malo, ali je to bilo dovoljno da pogura reku i da nastavi dalje teći.

„Taj trenutak kada je reka počela da tečee u meni je izazvao toliko ushićenje da se može porediti sa rađanjem novog života, što je upravo i bilo", govori ribolovac.

Sutović je odrastao na Ibru, ali pored mira koji mu reka donosi, uvukao se i strah da bi se slike iz septembra 2024. godine mogle ponoviti.

Ljudski faktor

„Ovo što se sada dešava više ne može da se spreči.

„Sa klimatskim promenama situacija će nastaviti da se menja, a mi samo biramo koji će biti intenzitet tih promena.

„Treba da se prilagodimo da hidrološke suše postaju nova normalnost", govori Leščešen.

Ta nova realnost podrazumeva da kiša koja je nekada padala za mesec dana, sada se izluči za tri dana, objašnjava.

Slede nedelje bez padavina, kada se na visokim temperaturama povećava isparavanje i dolazi do smanjenja vode u rekama, dodaje.

Uz to, smanjuje se i količina snega na planinama koji snabdeva reke vodom, kaže.

Jelena Majkić kaže da je Srbiji potrebno „racionalno upravljanje vodama".

To, između ostalog, znači i zakonske izmene, veću pojedinačnu svest o racionalnom trošenju, ali i očuvanje i otvaranje novih vodoizvorišta.

„Sa postojećim izvorištima, Srbija ima osigurano vodosnabdevanje narednih 10 do 15 godina", kaže.

Ipak nije sve do prirode, dobar deo je i do čoveka.

Na Gruži i rekama koje pune jezero imamo veliki broj pumpi kojima se navodnjavalo okolno poljoprivredno zemljište, govori Marija Simić Savić.

„Postoji nesklad između realnih mogućnosti prirode i količine vode koja se crpi iz jezera.

„Mora da se odredi koliko vode može da se koriste za navodnjavanje", kaže.

Naglašava i gubitke na vodovodnim mrežama, koji su prema analizi organizacije Polekol oko 240 miliona metara kubnih, što je približno zapremini Zlatarskog jezera površine oko sedam kilometara.

„Nažalost, ne možemo više da se uzdamo u padavine ili da će doći zima i da će se nadoknaditi izgubljena količina vode.

„To će se možda dešavati periodično, ali činjenica je da će ovi periodi dugotrajnih suša biti sve češći", zaključuje Simić Savić.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]