Суше у Србији постају 'нова нормалност'

Био је то дан који је захтевао хитну акцију.

Марта 2025, вода из Гружанског језера у централној Србији се повукла, откривајући наслаге стакленог отпада, таложеног у муљу годинама уназад.

Са црним џаковима за смеће и у рукавицама, еколошки активисти пожурили су да сакупе зелене пивске флаше обложене скорелим блатом, пре него што се вода врати.

Пет месеци касније, и даље је нема на месту где је изронила омања депонија.

„Тај део је данас потпуно обрастао зеленилом, што значи да вода уопште није надолазила од марта", каже за ББЦ Марија Симић Савић из удружења Екомар, показујући фотографије предела где из суве земље избија зеленкасто жбуње.

Ово нису једине слике које има.

На осталима виде се други делови језера Груже, где се вода повукла, остављајући иза себе испуцало браонкасто тло.

Ово вештачко језеро простире се на око 900 хектара и извор је пијаће воде за 300.000 људи у централној Србији.

Почетком августа, на северној страни, вода се повукла 100 метара, пошто су скоро све реке које хране језеро пресушиле.

Ово није први пут да се то дешава на Гружи, каже Симић Савић, која добро познаје сваки кутак језера.

„Мој утисак је да од 2023. константно пада ниво воде и да се не надомести током зиме.

„Постоје места која су била под водом, а сада су сува."

Због све чешћих дугих периода без кише, водене површине нестају током лета, али да ли то значи да Србија клизи ка пејзажу без плаветнила на видику?

Хидролошкиња Јелена Ковачевић Мајкић није склона драматичним предвиђањима.

Ипак, подсећа да „падавине имају кључни утицај на водостај у рекама и на подземне воде".

„Морамо да се прилагодимо на то да их је мање, уз више температуре, и да градимо отпорност", говори Ковачевић Мајкић, научна сарадница на Географском институту „Јован Цвијић" Српске академије наука и уметности (САНУ), за ББЦ на српском.

Регион Западног Балкана означен је као једно од жаришта климатских промена у Европи, где се у будућности очекују учесталије екстремне временске прилике - суше и поплаве.

„Неће се десити да нам нестане Дунав, али се дешава да имамо све мање воде када је најпотребнији за становништво лети", каже словачки хидролог Игор Лешћешен, који се бави проучавањем хидролошких суша.

Хидролошке суше су дуготрајни периоди смањеног протицаја у рекама, као и смањених резерви воде у језерима и подземним изданима.

Отежана пловидба, одумирање биљног и животињског света, угрожено наводњавање и производња хидроенергије, али и мањак пијаће воде, последице су ових суша које врела лета доносе Србији последњих година.

„Несташица воде биће један од највећих проблема који свет чека у будућности, на то упозоравају и Уједињене нације", каже Лешчешен са словачког Хидролошког института за ББЦ на српском.

Погледајте видео: Црква из 16. века у Мексику изронила из воде услед велике суше

Свако лето сушније од претходног

Мноштво кривудавих плавих линија пресеца карту Србије, пробијајући се међу браонкастим планинским ланцима и зеленом равницом.

Упркос увреженом мишљењу, Србија није богата водама.

„Свега око девет одсто вода потичу са територије Србије, а више од 90 одсто нам стиже од међународних великих река", говори Мајкић.

Заједно са колегама, она је пре деценије истраживала како се мењала количина воде у рекама од 1961. до 2010. године, утврдивши да на 70 одсто посматраних места није било значајнијих промена на годишњем нивоу.

„На сезонском нивоу трендови су уочљивији на одређеном броју станица и сливова и то углавном на сливовима где има вештачких језера.

„У водотоцима где нема човекових интервенција, трендови нису толико значајни, свега на неколико станица", говори.

Десет година касније, Игор Лешчешен спровео је са колегама донекле слично истраживање за Западни Балкан за период од 1961. до 2020.

Многе реке, од Босне и Дрине до Вардара, имају све ниже минималне протицаје, један је од закључака који је Лешчешен поделио у тексту на сајту клима101.

Минимални протицај, односно најмања количина воде забележена у реци, значајан је, јер одређује доступност воде у сушним периодима.

„Последњих година, посебно од 2000., свако лето нам је сушније од претходног.

„Од 1950. до 2000. имали смо десет екстремних година што се тиче хидролошких суша, а од 2000. већ сад имамо 11", говори.

Најкритичнија ситуација је на Дрини, која на десет година изгуби седам одсто воде, објашњава.

Лешчешен не може са сигурношћу да каже да ли ће се ови губици наставити и у коликој мери, али не одбацује такав сценарио.

Србија и Босна ослањају се на хидроенергију добијену из Дрине, па свака промена на овој реци може да уздрма енергетску стабилност.

Смањена количина воде у рекама могу се одразити и на наводњавање, али и доступност воде за пиће.

Око 28 одсто пијаће воде долази из река, а већина насеља користи подземне воде за водоснабдевање, подаци су Републичког завода за статистику.

Ипак, недостатак кише утиче и на подземне воде, а рестрикције нису реткост у појединим градовима у Србији.

Прошле године, становници више од 40 места нису имали воду у одређеним периодима тропских дана.

Некад вирови, данас жабокречина

Почетком августа, на појединим рекама количина воде се приближавала биолошком минимуму неопходном за опстанак биљног и животињског света.

„Када пажљиво погледате, то уопште није мала површина где је мањак воде", каже Јелена Ковачевић Мајкић.

На Колубари са притокама, на Јадру, Млави, Пеку, на Црном и Белом Тимоку, као и на горњим токовима Западне и Јужне Мораве са притокама, протицаји су се приближили биолошком минимуму, навео је РХМЗ у недељном упозорењу.

Ваљевац Божидар Анђелковић има утисак да се Колубара, река у западној Србији на којој је одрастао, све више смањује.

Овај 77-годишњак са сетом се сећа дана „врбака и дрвеног моста", код кога је са друговима проводио дугачке летње дане.

„Кад надође Колубара, испод моста се направи дубина од два-три метра, па смо ту скакали", прича пензионер.

Ако се нису купали, хватали су рибу: „Украдемо мало хлеба код куће, ставимо у шерпу и за сат времена се напуни".

Тада је било риболоваца на „сваких 30 метара".

Данас их нема, нема ни купача, а са једне на другу обалу може да се пређе пешице, додаје.

„Уредили су корито и средили ток, али не вреди - воде нема, сада се на бетонским каскадама хвата жабокречина", говори Анђелковић.

Погледајте видео: Пет тајни најкраће реке у Србији

Битка за живот

Током летњих врућина не трпе само људи.

Годину и по дана пре него што су еколошки активисти на Гружи журили да покупе смеће, љубитељи река у Рожају, граду на граници Србије и Црне Горе, прожео је сличан осећај да морају одмах нешто да учине.

Пошто му је јављено да је Ибар пресушио у близини границе са Србијом, риболовац Суад Сутовић, заједно са неколико пријатеља, отишао је до добро познате реке затекавши апокалиптичне сцене риба заробљених у муљу без воде.

„То се раније никада није десило", говори.

„Било је толико тешко да сам то доживео као смрт доброг пријатеља, познаника...

„Почели смо да преносимо преживелу рибу у делове реке где се задржала вода од по метар-два дубине и молили бога да што пре падне киша", прича.

На његову молбу, локална самоуправа одобрила је неколико камиона свеже воде којом су допуњавали базене.

„Тако је почела битка за преживљавање."

Трећег дана пошто је Ибар пресушио на овом делу, пала је „нека кишица".

„Врло мало, али је то било довољно да погура реку и да настави даље тећи.

„Тај тренутак када је река почела да течее у мени је изазвао толико усхићење да се може поредити са рађањем новог живота, што је управо и било", говори риболовац.

Сутовић је одрастао на Ибру, али поред мира који му река доноси, увукао се и страх да би се слике из септембра 2024. године могле поновити.

Људски фактор

„Ово што се сада дешава више не може да се спречи.

„Са климатским променама ситуација ће наставити да се мења, а ми само бирамо који ће бити интензитет тих промена.

„Треба да се прилагодимо да хидролошке суше постају нова нормалност", говори Лешчешен.

Та нова реалност подразумева да киша која је некада падала за месец дана, сада се излучи за три дана, објашњава.

Следе недеље без падавина, када се на високим температурама повећава испаравање и долази до смањења воде у рекама, додаје.

Уз то, смањује се и количина снега на планинама који снабдева реке водом, каже.

Јелена Мајкић каже да је Србији потребно „рационално управљање водама".

То, између осталог, значи и законске измене, већу појединачну свест о рационалном трошењу, али и очување и отварање нових водоизворишта.

„Са постојећим извориштима, Србија има осигурано водоснабдевање наредних 10 до 15 година", каже.

Ипак није све до природе, добар део је и до човека.

На Гружи и рекама које пуне језеро имамо велики број пумпи којима се наводњавало околно пољопривредно земљиште, говори Марија Симић Савић.

„Постоји несклад између реалних могућности природе и количине воде која се црпи из језера.

„Мора да се одреди колико воде може да се користе за наводњавање", каже.

Наглашава и губитке на водоводним мрежама, који су према анализи организације Полекол око 240 милиона метара кубних, што је приближно запремини Златарског језера површине око седам километара.

„Нажалост, не можемо више да се уздамо у падавине или да ће доћи зима и да ће се надокнадити изгубљена количина воде.

„То ће се можда дешавати периодично, али чињеница је да ће ови периоди дуготрајних суша бити све чешћи", закључује Симић Савић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]