Интервју петком - Весна Пусић: „Западни Балкан је права тема за Хрватску"

Весна Пусић била је министарка спољних послова једне сасвим другачије Хрватске.

У влади Зорана Милановића, била је задужена за ресор европских и спољних послова у тренутку када је земља улазила у Европску унију (ЕУ) 2013. године, крунишући тако деценијски процес преговора.

„Имали смо добру екипу, али смо имали и политички консензус", каже у разговору за ББЦ на српском у време када је главна европска тема у Хрватској прво председавање ове земље Савету ЕУ.

Упркос свечаном тренутку, за Весну Пусић нема дилеме какви су ефекти чланства у Унији.

„Хрватска је апсолутно назадовала откад је ушла у ЕУ, пре свега на подручју људских и мањинских права, судства, политичке културе у смислу поштовања институција.

С друге стране, напредовала је економски, и то пре свих они делови који су били спремни за чланство - Славонија, нажалост, није јер није имала снагу да апсорбује фондове иако су јој неопходни."

У тренутку када је Хрватска дошла на ред да председава у Бриселу, Весна Пусић је једна од опозиционих посланица хрватског парламента, чланица странке ГЛАС.

Хрватска ће председавати Саветом ЕУ у првих шест месеци 2020. године.

Блокада Србије - само предизборна тема

Хрватско председавање долази управо у тренутку када је Западни Балкан дошао на дневни ред Европе - и то на негативну листу.

Одлагање почетка преговора са Северном Македонијом и Албанијом, пре свега на иницијативу Француске, биће главна тема и током наредних шест месеци.

„То је тема која је довољно велика да буде значајна, а није довољно велика да буде значајна за неку од великих држава - оне ће се бавити Русијом, Кином, САД, Брегзитом или буџетом, а не Западним Балканом.

За Хрватску је то централна тема и то је Загребу увек и поручивано - Европа од вас то очекује јер познајете терен, живели сте у истој политичкој творевини, имате исти политички менталитет и културу, а и ваш је директан интерес."

Ни када је у питању изградња хрватског става према питању наставка евроинтеграција земаља Западног Балкана, Весна Пусић нема дилеме.

„У хрватском је интересу да тих шест држава уђе у ЕУ, са пуном свешћу колико је ограничен домет тог чланства.

Ако имаш нестабилно и опасно суседство, где ствари функционишу по другим критеријумима, где играју неки други играчи, чланство у ЕУ ни Хрватској не помаже пуно - помаже понајвише економски, али несигурност остаје несигурност."

Упркос таквом ставу Весне Пусић, Колинда Грабар Китаровић, некада њена претходница на месту шефице дипломатије, а данас председница Хрватске која жели још један мандат, у кампањи је чврсто уверавала бираче да је спремна да блокира напредак Србије ка ЕУ ако се не реше отворена питања између две земље.

„То је тема у предизборној кампањи - класични елементи популизма су народ и непријатељ, етнички непријатељ.

Не бих то озбиљније схватала, иако то трује друштво, а Хрватска свакако нема другу тему на којој је политички релевантна."

Због свега тога, Весна Пусић замера Колинди Грабар Китаровић на инсистирању да је Хрватска напустила Балкан и постала део Средње Европе.

„Хрватске у Средњој Европи нема ни да се угура, утицај јој је испод нуле - а на Балкану Хрватска је искуством, утицајем и иницијативом један од лидера.

На теми Западног Балкана, питаће се Хрватска за мишљење - ако се паметно постави", закључује некадашња министарка.

Да ли је Загребачки самит прекасно

Посебна прилика за питања о Западном Балкану биће велики самит у главном граду Хрватске, заказан за 7. мај 2020. године.

У формату разговора челника држава и влада Европске уније и земаља Западног Балкана требало би да се искристалише нови план за интеграције овог дела Европе.

„Ако се Европа појави са употребљивим планом, Хрватска има две могућности - да буде ин или аут, нема могућности то да спречи.

Ако се ЕУ ове теме не сети, Хрватска има могућност да се појави са нечим конкретним, или да пусти само да истекне време њеног председавања."

До Загребачког самита, Северну Македонију и Србију чекају парламентарни избори - од којих су они у Скопљу далеко неизвеснији.

„Ако македонски премијер Зоран Заев изгуби изборе, нико неће моћи да врати време и ту ентузијастичну екипу која има енергију за промене.

Цела ова регија је мозаик: ако ишчупаш једну коцкицу, почињу да се распадају остале и на крају - настрада друштво."

Због такве могућности, Весна Пусић каже да је Самит у Загребу можда и - прекасно.

„Ако мисли да консолидује своју територију, ЕУ мора имати одлуку пре македонских избора.

Унија на лето неће бити иста каква је данас."

Хрватска дипломаткиња сматра да алтернативе које се нуде не би донеле добро региону.

„Алтернативе су стари кадрови - не млађи, бољи и паметнији него опака екипа која, будући да је ближа вишедеценијској ауторитарној традицији, лакше се прима у систему, људи је лакше разумеју.

Трећи играчи никад нису били толико присутни у регији, нудећи модел политичке културе ауторитарног лидера, што је све много ближе традиционалним друштвима."

Иде Весна Пусић и корак даље, тврдећи да за њу Западни Балкан и није питање проширења Уније, већ консолидације сопствене територије.

„Један од првих тестова величине је да ли си у стању да успоставиш своју контролу и власт - ако ЕУ то није у стању, онда заборавимо и на велике приче јер нико неће разговарати са вама као са великим играчем.

Западни Балкан постао је питање да ли је ЕУ играч или игралиште, све се мање ради о томе ко је отворио или затворио поглавље."

Ко је Весна Пусић

„Преговори дуги и досадни, али нама неопходни"

Судбина поглавља и досадашњег начина преговарања доведена је у питање после француске одлуке о судбини Скопља и Тиране, па Весна Пусић каже да је потрага за новим моделом преговора заправо жеља за новим ентузијазмом.

„Постојећи модел је можда дуг, досадан, нехеројски, али је тачно оно што нама треба - нама који смо за високу политику, а не возе нам ни трамваји.

Преговарачки процес заправо је процес изградње институција, од којих неке нисмо ни имали."

Пре него што је постала министарка иностраних и европских послова, Пусић је била на челу Националног одбора за праћење преговора Хрватске и ЕУ, па је све промене које је донео овај процес испратила „из првог реда".

„У процесу придруживања, изградили смо оквир који је важан и у лошим временима.

Хрватска је склизнула уназад, али не колико Мађарска и Пољска."

Као пример институције која није постојала пре преговора о чланству у ЕУ, Весна Пусић наводи постојање Комисије за спречавање сукоба интереса или осам резервисаних места за посланике националних мањина у Сабору.

„Ти људи имају могућност да, из позиције посланика, имају већу улогу у одбрани људских и грађанских права - не само српске мањине, него уопште.

Није необично што се неки екстремисти залажу за одузимање права мањинским заступницима да гласају о влади - они разумеју да је то велики утицај, произашао баш из чланства у ЕУ."

Ипак, у једној области, сматра да су достигнућа недовољна.

„Независно правосуђе је важна, али не и главна тема - ми најпре немамо стручно и професионално правосуђе.

Наше правосуђе понекад је независно и од закона, и није ни стручно ни професионално - то нам је главна бољка."

Потенцијални „лек" за овај проблем предлаган је и током хрватских преговора о чланству у ЕУ.

„Ја сам била јако против да се и након учлањења настави мониторинг правосуђа, али оно се показало као болна тачка Мађарске, Пољске, Чешке, Словачке, па и старих чланица Италије, Шпаније.

Постоји и идеја да се успостави трајнији мониторинг правосуђа за све, док ја свакако не бих пристала да Хрватска буде једина која има мониторинг."

Шест и по година касније, Весна Пусић сматра да хрватско искуство има пуно поука.

„Без сумње ће доћи до клизања унатраг - немамо ми демократску традицију, пет генерација се није родило и умрло у истом систему.

Ипак, неупоредиво је искуство чланства и институције које су се појавиле са чланством - оне ће у гадним временима имати механизам да вас чувају", закључује Пусић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]