Nova finansijska kriza je možda na pomolu, ali neće biti kao prethodna

Bobi Sigal je 15. seprembra 2008. godine stigao u njegovu kancelariju u Kanari Vorfu, poslovnoj četvrti Londona, malo pre šest sati ujutru.

Bio je to poslednji put da je morao da dođe na vreme.

Radio je kao diler u Liman Bradersu (Lehman Brothers), američkoj banci koja se suočavala sa ozbiljnim poblemima.

„U nedelju smo na vestima iz Amerike videli da podnose zahtev za stečaj.

„Nismo baš bili sigurni kakve će to posledice imati na nas u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK).

„Zato nam je samo rečeno da dođemo na posao kao i obično".

„U početku je bio haos", kaže Bobi.

„Nije bilo neposredne komunikacije sa našim kolegama u Americi.

„Nisu se javljali na telefone.

„Neki su uzimali stvari, poput slika sa zidova, i govorili: 'Duguju mi akcije'".

Bobi je naslućivao da bi mogla da se dogodi katastrofa i bio je dobro pripremljen.

„Poslednjeg dana sam čak kupio i kolica za kupovinu u radnjama.

„Zanimljivo je da su tog leta ljudi već osećali neku uznemirenost.

„Na mojoj kartici za automate sam imao 300 funti i sve sam potrošio na čokoladice, jer sam shvatio da ako propadnu banka ili automat, ta kartica će biti bezvredna".

Bobi je, kao i hiljade njegovih kolega, karijeru poneo u kartonskoj kutiji.

To je postala upečatljiva slika svetske finansijske krize, tokom koje je hiljade preduzeća propalo, a milioni ljudi su ostali bez posla.

Usledila je jedna od najdužih i najdubljih recesija od Drugog svetskog rata.

Danas se na svetskoj ekonomskoj „kontrolnoj tabli" pojavljuje niz upozoravajućih signala zbog kojih se neki pitaju da li je na pomolu nova finansijska kriza.

Kako bi sledeći slom mogao da izgleda?

A s obzirom da su međunarodni odnosi 2026. napetiji nego 2008. godine, da li kreatori politika uopšte imaju alate da se izbore sa mogućom krizom?

Rani znaci upozorenja

Pre krize koja je 2008. zahvatila svetsku ekonomiju, postojali su rani znakovi upozorenja u pojedinim delovima finansijskog sistema.

Tokom 2007. godine, ulaganja u rizične hipotekarne kredite u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) počela su da propadaju jer su vlasnici nekretnina imali poteškoće da otplate dugove.

Fondovi kojima su upravljali Bear Sterns (Bear Stearns), BNP Pariba (BNP Paribas) i druge banke morali su ili da zamrznu isplate investitorima, ili da potpuno likvidiraju fondove.

Ti problemi su bili rani signali koji su upozoravali na ono što će postasti mnogo dublja finansijska kriza.

Kako se nervoza širila, čak su i banke prestale međusobno da pozajmljuju novac, strahujući da im neće biti vraćen, što je dovelo do takozvane „kreditne krize".

To je izazvalo svetsku finansijsku krizu.

A kakva je situacija danas?

Nekoliko fondova koji daju zajmove prijavili su gubitke ili su investitorima ograničili povlačenje novca.

Blekrok (BlackRock), Blekstoun (Blackstone), Apolo (Apollo), i Blu Oul (Blue Owl) suočili su se sa zahtevima za povlačenje milijardi dolara iz investicionih fondova, institucija koje predstavljaju alternativu tradicionalnim bankama.

Danas regulatori i iskusni stučnjaci za finansijska tržišta prepoznaju sličnosti.

Sara Briden je zamenica guvernera Banke Engleske koja je posebno zadužena za finansijsku stabilnost.

Ona kaže da novo tržište uzimanja kredita od privatnih zajmodavaca ili investicionih fondova brzo raste, da još nije ispitano u uslovima finansijskih potresa i da se ne razume dovoljno dobro.

„Postoje odjeci svetske finansijske krize u onome što sada vidimo", kaže ona.

„U poslednjih 15 do 20 godina, krediti koje obezbeđuju nebankarske finansijske institucije su od nule porasli na dva i po biliona dolara.

„Tu postoji pozajmljeni novac, netransparentnost, složenost, i međusobna povezanost sa drugim finansijskim sistemima.

„Sve se to ukapa sa onim što smo videli tokom svetske finansijske krize".

Zabrinuta je i zato što je veliki deo novca koji obezbeđuju nebankarske finansijske institucije zapravo već pozajmljen, a to stvara slojeve duga, odnosno pozajmljenog novca, zbog kojih mogući gubici mogu da budu veći.

„Postoji pozajmljen novac od već postojeće pozajmice.

„Ono što je važno je da svi razumeju kako se ti slojevi duga ili pozajmljenog novca sabiraju".

Muhamed El Erijan, glavni ekonomski savetnik nemačke finansijske kompanije Alianc (Allianz) i bivši izvršni direktor PIMCO-a, najveće svetske kompanije za upravljanje investicijama, takođe smatra da se rizik od nove krize potcenjuje.

„Postoje određene sličnosti sa 2007. godinom zbog kojih noću ne mogu da spavam.

„Jasno se vide slabosti u finansijskom sistemu koje se ne prepoznaju na odgovarajući način".

On navodi da su upravo ograničenja koja su uvedena bankama posle svetske krize dovela do nastanka ovog novog tržišta kredita koje obezbuđuju nebankarske finansijske institucije.

Banke su zbog novih propisa bile primorane da posluju opreznije, pa su se pojavili fondovi koji oponašaju banke da bi popunili prazninu.

„Odjednom je sistem preplavljen privatnim zajmodavcima koji žele da daju novac kompanijama.

„Kompanije vide da je novac lako dostupan i, naravno, previše novca često tera ljude da prave greške".

On opisuje zabrinjavajući scenario.

„Odjednom svi koji su vam pozajmili novac žele da im ga vratite u isto vreme.

„Sledeće što znate jeste da nešto što je počelo kao dobra ideja prerasta u rizik po stabilnost i, umesto da koristi privredi, počinje da joj izmiče tlo pod nogama".

Međutim, Lari Fink, izvršni direktor najveće svetske investicione kompanije Blekroka, nedavno je za BBC rekao da nije saglasan sa tvrdnjom da kreditiranje koje obezbeđuju nebankarske institucije predstavlja pretnju svetskoj ekonomiji.

Problemi koji pogađaju pojedine fondove čine mali deo ukupnog tržišta, tvrdi on.

Upravo je Blekrok je jedna od kompanija koje su zabrinutim investitorima ograničile povlačenje sredstava iz kreditnih fondova.

Ipak, Fink kategorično tvrdi da ne postoji mogućnost da se ponovi finansijski šok iz perioda 2007-2008. godine, jer smatra da su finansijske institucije danas stabilnije.

„Ne vidim nikakve sličnosti, nimalo", kaže on.

Ipak, neki povezuju dešavanja u sektoru nebankarskog kreditiranja sa sporom „navalom na banke".

Možda nema redova ispred banaka kao onih ispred filijala Nordern Roka 2007. godine, ali postoji „red" investitora koji žele da povuku njihov novac.

Energija

Još jedan način na koji bi istorija mogla da se ponovi jeste rast cena energenata.

Bio je to jedan od činilica koji su doprineli krizi 2008. godine.

Cena sirove nafte Brent porasla je sa oko 50 dolara po barelu početkom 2007. na 100 dolara do kraja godine, a u julu 2008. je dostigla vrhunac od 147 dolara.

Rast je bio podstaknut snažnom potražnjom iz Kine koja se u to vreme brzo razvijala, ali delimično i geopolitičkim tenzijama u vezi sa Iranom.

Danas su cene nafte ponovo skočile iznad 100 dolara po barelu, uz upozorenja da bi mogle dodatno da rasti ukoliko se brzo ne reši sukob sa Iranom, zbog kojeg je praktično zatvoren Ormuski moreuz, najvažnija svetska energetska arterija.

Fatih Birol, izvršni direktor Međunarodne agencije za energetiku, kaže da je zatvaranje Ormuskog moreuza „najveća kriza energetske bezbednosti u istoriji", ističući da je „ozbiljnija" od zbirno tri energetska šoka - 1973. godine (kada su neke arapske zemlje uvele naftni embargo Zapadu), 1979. godine (izazvanih Iranskom revolucijom) i 2022. godine (Ukrajina).

Ovakav nivo pesimizma se još ne odražava na aktuelne cene nafte.

Iako su od početka sukoba sa Iranom cene nafte porasle za više od 50 odsto, i dalje su znatno ispod nivoa zabeleženih uoči poslednje finansijske krize, kada je cena nafte dostigla 147 dolara po barelu (današnja vrednost bi bila blizu 190 dolara po barelu).

Istovremeno, berzanski indeksi su trenutno na ili blizu istorijskih maksimuma, dok je naftni šok 1973. godine izazvao pad američkog tržišta akcija od oko 40 odsto od vrhunca do najniže vrednosti.

Sara Briden iz Banke Engleske kaže da očekuje pad berzi u nekom trenutku, jer one trenutno ne odražavaju u potpunosti brojne rizike po svetsku ekonomiju.

Međutim, za sada tržišta akcija deluju kao da računaju da će mir na kraju prevladati, dok mnoge velike kompanije i dalje ostvaruju bolje rezultate od očekivanja investitora.

Ipak, energetski šok je na spisku ključnih rizika koje Banka Engleske prati, a Briden strahuje da bi mogli da se dogode istovremeno.

„Šta se dešava ako se više ovih rizika ostvari u isto vreme?', pita ona.

„Veliki makroekonomski šok, koji istovremeno izaziva gubitak poverenja u nebankarsko kreditiranje i korekciju vrednovanja veštačke inteligencije i drugih rizičnih vrsta imovine.

„Šta se dešava u takvom okruženju i da li smo spremni za to?".

Pogledajte video: Šta je stagflacija

Veštačka inteligencija

Briden ukazuje na još jedan rizik u mogućem „koktelu krize".

Više od dva biliona dolara je uloženo u veštačku inteligenciju, što je suosnivač Majkrosofta Bil Gejts nazvao „pomamom", a drugi to opisuju kao balon.

To je podiglo tržišne vrednosti nekolicine tehnoloških giganata do te mere da je čak 37 odsto vrednosti glavnog indeksa američke berze S&P 500 koncentrisano u samo sedam kompanija (među njima su Nvidia, Majkrosofr, Alfabet (Alphabet), matična kompanija Gugla, i Amazon, koje su ujedno i među najvećim ulagačima u infrastrukturu veštačke inteligencije).

To znači da milioni ljudi koji ulažu u fondove koji prate berzanske indekse zapravo veliki deo njihovog novca ulažu u sektor veštačke inteligencije, čak i ako to ne žele.

Veća rasprodaja akcija ovih kompanija pogodila bi štediše, među kojima su pojedinci i penzioni fondove u UK-ui, i neminovno bi uzdrmala poverenje preduzeća i potrošača.

Pucanje takozvanog dot-kom balona, koji je dostigao vrhunac u martu 2000. godine, pomoglo je da se pokrene recesija 2001.

Indeks NASDAQ, koji se smatra ključnim pokazateljem rezultata tehnološkog sektora, je između marta 2000. i oktobra 2002. godine pao za gotovo 80 odsto, brišući milijarde dolara tržišne vrednosti.

Taj slom internet kompanija, ogromni gubici investitora i masovna otpuštanja u tehnološkom sektoru uzrokovali su širi ekonomski pad.

Pogledajte video: Zašto se tokom krize kupuje zlato

Finansijski požar

Postavlja se i pitanje koliko bi kreatori ekonomskih politika danas bili efikasni u gašenju mogućeg „finansijskog požara".

Tokom 2008. godine, vlade su na kraju uspele da stave haos pod kontrolu tako što su ubalice milijarde javnog novca u velike banke da bi sprečile njihovu propast, i takođe su povećale garancije na bankarske depozite da bi sprečile povlačenje štednje.

Istovremeno, glavne centralne banke su u jesen te godine koordinisano snizile kamatne stope.

Međutim, neki su zabrinuti da takva mogućnost možda više ne postoji.

Državni dug UK-a je 2008. godine iznosio manje od 50 odsto nacionalnog dohotka.

Danas je taj dug blizu 100 odsto, posle velikih intervencija za spasavanje banaka tokom finansijske krize 2008. godine, programa podrške zaradama tokom pandemije korona virusa i energetskih subvencija 2022. godine posle ruske invazije na Ukrajinu.

Zbog toga je sposobnost države da se dodatno zadužuje znatno ograničenija.

Muhamed El Erijan to metaforički opisuje kao vatrogasnu brigadu kojoj nedostaje voda.

„Vlade i centralne banke morale su da reaguju na krizu za krizom i kako su to činile, trošile su njihove kapacitete za reagovanje", upozorava on.

Sličan stav izneo je i Međunarodni monetarni fond (MMF), koji je ranije u aprilu saopštio da se svet suočava sa brojnim ekonomskim izazovima u trenutku kada je „manevarski prostor za vođenje ekonomskih politika sužen".

Značajan činilac je i loše stanje međunarodnih odnosa.

Tokom krize 2008. godine, svetske vođe su organizovale hitne sastanke, među kojima je ključan bio u Vašingtonu u novembru te godine, kada su dogovorili plan za ulaganje milijardi u banke, a još jedan važan održan je u Londonu u aprilu 2009.

Gordon Braun, tadašnji britanski premijer koji je pomogao u koordinaciji međunarodnih napora za odgovor na krizu, istakao je da je snažna međunarodna saradnja sprečila da kriza preraste u veliku ekonomsku depresiju.

Danas bi to moglo da bude mnogo teže, zbog dubokih nesuglasica među razvijenim zemljama oko trgovinske politike, NATO-a, pa čak i statusa Grenlanda.

U tekstu o rizicima finansijske krize objavljenom u aprilu, MMF je posebno upozorio da je „međunarodna saradnja sada slabija" nego prethodnih godina.

Zbog toga bi u vreme rata u Evropi, trgovinskih sukoba SAD-a i Kine, kao i politike „Amerika na prvom mestu" predsednika Donalda Trampa, vladama bilo teže da po strani ostave njihove razlike i da sednu za sto i potraže rešenje za krizu na način na koji su to učinile 2008. godine.

I Gordon Braun je više puta upozorio na opasnosti izolacionističkog pristupa međunarodnim odnosim koji se zasniva na logici „mi protiv njih".

Finansijske ranjivosti

Ipak, Sara Briden nudi i dozu optimizma, ističući da banke danas imaju veći kapacitet da apsorbuju šokove nego 2008. godine.

Ona naglašava da su banke danas „znatno bolje kapitalizovane", odnosno da imaju veće rezerve sopstvene gotovine i manje se oslanjaju na pozajmljena sredstva.

„Ne mislim da bi, ako dođe do pritiska, on bio istog obima", kaže ona.

Mohamed El Erijan je delimično saglasan.

„Nismo baš u istoj situaciji kao 2008. godine, jer ne verujem da su bankarski sistem, depoziti građana i platni promet neposredno ugroženi.

„Ali jesmo u trenutku sličnom onom 2008. godine u kojem bi finansijski sistem mogao da pogorša postojeće ekonomske slabosti i gurne nas u r

A ako se to dogodi, jasno je ko će najviše da trpi.

„Ekonomske i finansijske ranjivosti obično najviše pogađaju najugroženije slojeve stanovništva.

„Oni imaju najmanju otpornost i njih krize najteže pogađaju".

Bobi Sigal, koji danas radi kao nastavnik matematike, kaže da su sada finansijska tržišta još složenija i da se nikada ne zna kakva neprijatna iznenađenja vrebaju ispod površine.

„U suštini, finansijski instrumenti se prenose sa jednog čoveka na drugog, a da se zapravo ne zna šta je unutra.

„A problem je što, kada stvari krenu po zlu, one veoma brzo eskaliraju na finansijskim tržištima.

„A tada ne želite da budete poslednji koji drži taj 'paket'".

Prva fotografija: Getty Images

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk