Ко је била султанија Хурем, „најмоћнија” жена у историји Османског царства

Вероватно најутицајнија жена у Османском царству, вољена супруга једног од најмоћнијих владара у историји, Сулејмана Величанственог, и загонетна личност о чијем наслеђу се и даље пише и чије порекло се присваја, султанија Хурем и више од четири века после смрти 1558. године наставља да задивљује љубитеље историје.

Султанија Хурем, позната и као Рокселана, није била само конкубина или супруга султана.

Имала је изузетан животни пут од ропства до врхунца империјалног утицаја, и постала је личност која је преобликовала политички пејзаж двора у Османском царству у 16. веку.

Османско царство доминирало је југоисточном Европом, западном Азијом и северном Африком од 14. до почетка 20. века.

Сматра се једним од највећих и најдуговечнијих царстава у историји.

Према мишљењу многих историчара, „султанат жена”, период током којег су мајке и супруге султана имале велики политички утицај на управљање Османским царством, почео је управо успоном Хурем.

Њен боравак у харему, приватним одајама у султановој палати где су живеле супруге, конкубине, женске чланице породице, и служавке, као и каснији догађаји су добро документовани.

Ипак, вековима касније се воде расправе о њеном пореклу.

Да ли је била заробљеница са простора данашње Украјине, ћерка православног свештеника, или, како указује неочекивана теорија, италијанска племкиња коју су отели гусари?

Од заточеништва до двора

Већина историчара верује да је султанија Хурем рођена почетком 1500-их у Рутенији, историјској области која је обухватала делове данашње Украјине, Пољске и Белорусије.

Не постоји поздан запис о Хуремином имену на рођењу.

Док је неки украјински извори називају Александра или Анастазија Лисовска, други сматрају да је у западној Европи била позната као Ла Росса (црвена), Розана (елегантна ружа), Роксоланка (Рутенка), Роксана, или Рокселана.

У званичним османским документима се наводи као хасеки Хурем султанија.

„Хурем” значи „радосна” на персијском, а „хасеки” је почасно звање намењено мајци султановог детета.

Неки извори тврде да је била ћерка православног свештеника, а други да је потицала из сељачке породице.

Постоје записи да су је кримски Татари заробили у Рогатину, тадашњем делу Пољског краљевства, а данас у западној Украјини, каже професор Феридун Емечен из Турске.

Затим је продата као робиња, доведена у Османско царство као тинејџерка и поклоњена мајци принца Сулејмана, који је касније постао познат као Сулејман Величанствени, каже професорка Зејнеп Тарим из Турске.

У харем је одведена највероватније око 1520. године, јер се зна да је њихово прво дете, принц Мехмед, рођен наредне године.

Сулејман се касније оженио Хурем, чиме је прекршио вековну традицију и шокирао двор, и подигао њен статус на до тада невиђен ниво.

Пре њега, ниједан османски султан није оженио конкубину.

Италијанско порекло?

Упркос широко прихваћеној тврдњи о њеном рутенијском пореклу, и даље су актуелне алтернативне теорије о прошлости Хурем.

Једну посебно контроверзну тврдњу износи истраживач др Риналда Мармаре, који каже да је у ватиканском архиву пронашао рукопис према којем је Хурем заправо била италијанска племкиња по имену Маргерита из породице Марсиљи из Сијене.

Према том документу, њу и њеног брата су заробили гусари и продали их као робље османском двору.

Мармара иде и корак даље, тврдећи да рукопис открива наводно сродство између Хуреминог потомка, султана Мехмеда Четвртог, и папе Александра Седмог, што доводи у питање њено рутенијско порекло и указује на прикривене племићке корене.

Историчари су, међутим, сумњичави према овој теорији.

Професорка Тарим сматра да је за потврду ове тврдње потребна далеко озбиљнија документација.

Она истиче да се ништа слично не помиње у веома детаљним извештајима венецијанских амбасадора, који се сматрају једним од најпоузданијих извора дворских трачева и дипломатских информација из тог периода.

„Да је тако нешто постојало, то би било записано [у тим извештајима], знали бисмо за то много раније”, каже она.

Професор Емечен каже да Хурем јесте одржавала преписку са пољском краљевском породицом, али додаје да је то највероватније била уобичајена дипломатска пракса, а не доказ њеног племићког порекла.

Погледајте видео: Како су изгледали српски средњевековни змајеви

'Руска вештица'

Додатну збрку ствара начин на који се султанија Хурем помиње у различитим изворима.

У документима и поезији из османског периода понекад се назива „руском вештицом”, погрдним надимком који су користили њени противници, посебно након погубљења Сулејмановог најстаријег сина, принца Мустафе, кога је родила друга жена и који је био први у реду за престо.

Веровало се да је управо Хурем била главни организатор Мустафине пропасти, чиме је њеним синовима отворила пут ка османском трону.

Професор Емечен објашњава да појам „Рус” у османском контексту није означавао искључиво етничке Русе.

Био је то географски појам који се користио за све који су долазили са севера, међу којима су и данашњи Украјинци и Белоруси.

Западни путници и венецијански дипломате тог времена такође су Хурем називали Рускињом, али научници истичу да је то више одражавало њено географско него етничко порекло.

„У то време није постојала Русија у данашњим границама.

„ [У преписци из тог периода], када кажу 'руска', мисле 'из руског географског простора'”, објашњава професор Емечен.

„У 16. веку, територије у Пољској на којима је живело украјинско становништво називане су 'руска' војводства, а Рогатин је био део тога”, додаје Виталиј Червоненко из ББЦ-ја на украјинском језику.

„Украјинци су се тада називали 'Русинима', али то није имало никакве везе са Русијом”, каже он.

Последњих година, идентитет султаније Хурем је добио ново политичко значење, нарочито у Украјини, где се слави као национална личност.

Споменици у њену част подигнути су у њеном наводном родном граду Рогатину, а џамија у Маријупољу носи њено име и њеног супруга Сулејмана.

На захтев Амбасаде Украјине у Анкари 2019. године, из натписа на њеном гробу у комплексу Сулејманове џамије у Истанбулу уклоњена је референца на њено „руско порекло”.

Ажурирани натпис сада наглашава њено украјинско порекло, истичући да њено наслеђе и даље има значај у контексту савремене геополитике.

Добротворни рад

Утицај султаније Хурем превазилазио је зидове харема, али је њен добротворни рад вероватно трајнији део њеног наслеђа.

Финансирала је изградњу џамија, народних кухиња и задужбина у Истанбулу и Јерусалиму, који је тада био део Османског царства.

Четврт Хасеки у Истанбулу и данас носи њено име.

Према историјским записима, султанија Хурем је умрла природном смрћу у Истанбулу, 15. априла 1558. године.

Сахрањена је у комплексу Сулејманове џамије.

Касније је, по наредби самог султана Сулејмана, изграђено турбе, наткривени надгробни куполасти споменик, изнад Хуреминог гроба.

Њена смрт означила је крај изузетног живота, али не и крај питањима у вези са њом.

Без обзира да ли је била рутенијска заточеница, италијанска аристократкиња или несхваћена, моћна жена, султанија Хурем је једна од најзанимљивијих и најконтроверзнијих личности у османској, али и светској историји.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]