Корона вирус и кућни љубимци: „Људи су стварно вољни да помогну“

Ванредно стање у Србији уведено због корона вируса довело је у незавидан положај поједине власнике кућних љубимаца, као и саме животиње.

Проблем се јавио код лица старијих од 65 година којима је ограничено кретање, људима у самоизолацији и онима на болничком лечењу, посебно када су у питању брига, храњење и шетња љубимаца.

Вођена таквим примерима реаговала је организација Animal Rescue Serbia (АРС) и донела низ мера за помоћ животињама током ванредног стања.

„Мени овакав вид помоћи много значи и стварно се захваљујем ко је то смислио и ко је то организовао", каже за ББЦ на српском Томислав Павловић, пензионисани правник.

Његовог пса малтезера - Макса, кога од милоште зову Мака, шета комшиница Софија Кујунџић, волонтерка и чланица кризног штаба овог удружења, која поред њега шета још два пса из комшилука неколико пута недељно.

„Мени то представља задовољство јер у овом случају ја помажем и псу, и деки Томиславу", објашњава Софија за ББЦ на српском.

У акцију је укључен велики број волонтера, не само у Београду, већ широм Србије.

Безусловна помоћ

Основна делатност овог удружења је спасавање животиња, али са ситуацијом узрокованом корона вирусом, њихов ангажман се проширио и на друга поља.

„Наша улога је да координирамо оне којима је потребна помоћ и да њих повежемо са нашим волонтерима који желе да помогну", објашњава за ББЦ на српском Сања Радосављевић координатор организације АРС.

„Било да је потребно шетање љубимица старијих грађана или да је у питању особа која је у некој врсти самоизолације или изолације и има љубимца кога нема ко да прошета", додаје она.

Помоћ пристиже и у другим ситуацијама.

Велики број грађана храни уличне, напуштене животиње, а добар део њих су старији којима је ограничено кретање.

Тада наступају волонтери АРС-а, који излазе на терен да нахране чопор паса или колонију мачака.

Сања каже да је одазив много већи него што су очекивали.

„Људи су стварно вољни да помогну и схватају каква је ситуација јер они који воле животиње знају да је ово за љубимце заиста нека чудна и тешка ситуација", наглашава Сања.

До сада није било проблема са расподелом послова јер волонтери из других делова Београда неретко прискачу у помоћ где је потребно „у року од неколико сати или минута".

Поред волонтера јављају се и грађани који желе да поклоне храну за напуштене животиње.

Упркос томе хране нема довољно, али се она свакако расподели једнако и у складу са потребама.

Малтезер Мака

Павловић живи у београдском насељу Чукаричка падина и од првог дана изолације користи помоћ АРС-а.

Његова супруга Милица је добила пса за рођендан и већ је годину и по дана у њиховој кући.

„Он је малтезер - мали бели ђаво Макс, коме тепамо Мака. Ја сам хтео да му дам име Спасоје међутим имам пријатеља са тим именом, па да се не наљути", из карантина кроз осмех говори Томислав о љубимцу.

За ову акцију је сазнао путем обавештења на улазу у зграду које су поставили општински службеници.

„Позвао сам њихов штаб и они су ме упутили на ово удружење, дали њихов телефон и онда сам ступио са њима у контакт", наводи он.

У помоћ му је притекла комшиница Софија Кујунџић, чланица АРС-а од оснивања 2016. године.

„Јавило се дете и јако то ревносно ради. И не само да шета пса, него нуди и другу помоћ, ако нам треба продавница и тако нешто", додаје Томислав Павловић чију породицу током дана такође помажу деца и унука.

Тренутно је на снази дозвола за шетњу кућних љубимаца током забране кретања од 11 увече до један час иза поноћи, на 20 минута и 200 метара од пребивалишта, као и суботом и недељом од осам до 10 ујутру.

Дружење Софије и пса Макса одвија се два пута дневно. Радним данима ујутру и поподне, непосредно пред почетак полицијског часа у 6 сати, а викендом у дозвољено време.

Она дође по пса, преузме га и изведе у шетњу, а после обављене нужде и чишћења, врати га власницима.

„Водим рачуна да ми је увек на повоцу, не пуштам га јер ме не познаје још довољно и водим рачуна како се понаша у шетњи, да не долази у сукобе са другим псима", каже Софија.

Проблем настаје када Макс „сав битан" наиђе на „велике псе" и крене да лаје на њих не би ли се „доказао да је и он велики".

И у таквим ситуацијaма Софија одреагује у складу са условима и проблем брзо буде превазиђен.

Последњом одлуком надлежних лица старија од 65 година могу да излазе у једночасовне шетње током полицијског часа - у периоду од 6 сати поподне до 1 иза поноћи, до 600 метара од места становања.

Тако је малтезер Мака добио могућност за још једну, вечерњу шетњу са власницима.

Изгубљене животиње и хоспитализација власника

Шта се дешава уколико се кућни љубимац изгубе док траје потпуна обустава кретања?

Из удружења кажу да према информацијама којима располажу, на територији Београда „дозволу да функционише током полицијског часа" има јавно-комунално предузеће Ветерина Београд.

У таквој ситуацији наводе да полиција треба да их позове да очитају чип животињи, уколико је чипована.

„Апелујемо на све власнике да чипују своје животиње јер то је законска обавеза и ако вам се изгуби животиња тако ћете је најлаке пронаћи", каже Сања Радосављевић из АРС-а.

Захваљујући бројним молбама удружења и њихових корисника, волонтери АРС-а су добили дозволе за кретање током полицијског часа.

На тај начин је њиховим волонтерима омогућена несметана помоћ животињама и њиховим власницима у време забране кретања, али и „техничко спасавање животиња", када животиња упадне у шахт или бунар, чиме се ова организација једина бави у Србији.

Из удружења АРС су такође мислили и на ситуацију када је власник животиње хоспитализован због корона вируса.

Тада препоручују да власник одреди привременог старатеља, затим да обавезно припреми торбу за хитне случајеве у коју ће ставити пасош, лекове, храну, поводац и слично, те да привременом старатељу напише инструкције, односно све битне информације о љубимцу.

Изгубљене животиње и хоспитализација власника

Шта се дешава уколико се кућни љубимац изгубе док траје потпуна обустава кретања?

Из удружења кажу да према информацијама којима располажу, на територији Београда „дозволу да функционише током полицијског часа" има јавно-комунално предузеће Ветерина Београд.

У таквој ситуацији наводе да полиција треба да их позове да очитају чип животињи, уколико је чипована.

„Апелујемо на све власнике да чипују своје животиње јер то је законска обавеза и ако вам се изгуби животиња тако ћете је најлаке пронаћи, пошто ми можемо да реагујемо само од 5 ујутру до 5 поподне", каже Сања Радосављевић из АРС-а.

Додаје да се удружење труди да обезбеди дозволе неким волонтерима и омогући им да помажу током полицијског часа.

„Ми се једини бавимо техничким спасавањем животиња и уколико се деси да нека животиња упадне у бунар или неки шахт и крене да се дави, то је хитна ситуација која често не може да сачека неколико сати", наглашава она.

Из удружења АРС су такође мислили и на ситуацију када је власник животиње хоспитализован због корона вируса.

Тада препоручују да власник одреди привременог старатеља, затим да обавезно припреми торбу за хитне случајеве у коју ће ставити пасош, лекове, храну, поводац и слично, те да привременом старатељу напише инструкције, односно све битне информације о љубимцу.

Мери Папинс

У акцију помоћи животињама чији су власници хоспитализовани укључило се и неформално удружење за промовисање добробити паса - Мери Папинс (Merry Puppins).

Они су понудили бесплатан смештај за псе чији су власници оболели од Ковида 19.

„Ми смо још увек у радовима али је цео један део куће спреман, тако да можемо да примимо пса", говори за ББЦ на српском Павлица Паповић из Мери Папинс.

Кућа са двориштем за смештај паса се налази у улици Паје Адамова у београдском насељу Дедиње.

Павлица је планирала да на овој локацији отвори хотел за псе.

У томе ју је омело ванредно стање узроковано епидемијом корона вируса, па је дошла на нову идеју - да енергију и капацитете усмери на помоћ животињама и њиховим власницима.

„Ништа од овога не би било да се власница простора није одрекла закупнине и да није рекла - ,нећу ништа да наплаћујем, узмите и направите ту акцију' ", са пуним поштовањем наглашава Павлица.

Она је ову бесплатну услугу понудила на друштвеним мрежама, уз позив на учешће свима који су вољни помогну.

Јавило јој се десетак волонтера, неколико ветеринара и пет превозника, као и пар маркета за кућне љубимце са спремним попустима.

Павлица наглашава да је због процеса регистрације удружења „све на бази добровољног учешћа" и бесплатно.

Уколико дође до тога да у њеном простору буде превише паса, планира да замоли колеге, власнике хотела за псе по Београду и ван Београда, који сада немају посла, „да се прикључе акцији и понуде бесплатан смештај".

„Нисам сама у овој причи баш зато што има добрих људи који желе да помогну", закључује Павлица.

Волонтера све више

Организацији АРС се прикључују нови људи, како у Београду, тако и у унутрашњости.

Јављају им се присталице из градова у којима пре нису имали волонтере са идејом да се ова прича покрене и код њих на локалу.

„Пронашли смо срећу у овој несрећи јер ћемо успети да проширимо организацију", каже Софија Кујунџић.

Број корисника њихове помоћи и број волонтера се мења из часа у час, па се не зна тачак податак колико их је укупно.

Томислав Павловић, власник малтезера Макса, каже да су овакве акције веома значајне за друштво.

„Ипак смо ми народ који је солидаран. Треба мука да вас натера да се ујединимо и да помажемо једно другом".

А што се тиче организације АРС и волонтерке Софије, каже да је презадовољан и захвалан, без жеље да то сакрије.

„А за то дете и ту организацију сам спреман да учиним све", закључује Павловић.