Корона вирус у заборављеним српским селима: Колико далеко је близу

Радмила Ђорђевић има 80 година и живи у селу Балта Бериловац, на обронцима Старе планине. Данима није видела никога.

За разлику од многих њених вршњака који су зору у недељу стали у ред за куповину намирница у оближњем Књажевцу, Радмила у селу нема продавницу.

Село Балта Бериловац једно је од 86 раштрканих села у овој општини на истоку Србије.

Иако још увек нема регистрованих случајева заражених, пандемија корона вируса и ванредно стање променили су живот како у граду, тако и у селима.

Три села у овој општини су потпуно напуштена, а у већини живи тек неколико становника.

Кроз Балта Бериловац зими обично прођу бројни скијаши на путу ка стазама на Старој планини.

Иако је и данас село освануло прекривено снегом, пролазника нема.

„Ја сам на крају села. Никог нема напољу. Прођу по нека кола, али то су људи који морају на посао", каже Радмила.

„Боли ово, боли оно, али хвала богу нема овај вирус"

Радмила живи сама. Сва породица је тридесетак километара далеко од ње, у граду.

„Имам со, шећер, брашно, квасац немам. Сваки други, трећи дан, комшија ми донесе хлеб. Донесе себи, па донеси и мени", каже.

Радмила и по снегу мора да изађе из куће и из дворишта донесе дрва за огрев. То јој је једина активност у току дана.

„Па шта друго да радим, почистим, спремим и онда гледам телевизију и плашим се", каже.

„Није згодно кад видиш да су људи болесни".

Више је брине да ли ће имати довољно лекова сада када селом ретко ко прође.

„Имам повишен шећер, притисак, проблем са штитном жлездом, не могу ни да набројим. Лекове ми је последњи пут комшија донео", страхује Радмила.

Важност месних заједница

Радмили би лекове могао да донесе неко од волонтера Стручно-оперативног тима ове општине, али она каже да за ту могућност није чула.

„Тридесет волонтера сваког дана врши доставу намирница и лекова људима који живе у селима и не могу да напусте куће", каже Мишел Николић, помоћник председника Општине Књажевац.

Верује да ће се вест о овом сервису проширити преко месних заједница.

„Ми смо у сталном контакту са месним заједницама у већим селима, али и са Центром за социјални рад и Црвеним крстом", додаје.

Општински званичници се труде да организују и посете геронтодомаћица онима којима је та помоћ потребна.

Ипак, многи страхују да ће вести о доступној помоћи тешко доћи до мештана најудаљенијих села - локални медији сада су доступни само на интернету, а мали је број оних у селима којима је доступан.

Пољопривреда у доба епидемије

Малиша и Биљана Илић живе у Јаковцу, селу у коме живи скоро стотинак људи.

Живе од производње млека, сира и сточарства.

„Продали смо много сира и млека у суботу на пијаци у граду јер је било мало продаваца. Продавци су углавном старији људи, који сада не могу напоље", каже Биљана.

У руци држи смрзнути цвет кајсије који је убрала са дрвета у дворишту прекривеног снегом.

„Снег је убио ово воће. Није га било кад целе зиме и сада је пао", љут је Малиша.

Додају да ће снег проћи за који дан, али да не знају шта ће бити са домаћинством док траје епидемија.

Родитељи, који им иначе помажу у пословима, сада не могу да напусте кућу.

„Ми ћемо наставити да радимо и продајемо на пијаци док год можемо, народ мора да једе", додаје Малиша.

За разлику од Малишине породице, у селима је много старачких домаћинстава у којима нема млађих који могу да наставе са радовима.

Министарство пољопривреде је позвало пољопривреднике да поднесу захтев за одобрење кретања током полицијског сата који је у Србији на снази од 17 сати поподне до 5 ујутру.

Илићи кажу да се осећају безбедно док су у селу јер вирус кажу „може једино неко да донесе".

Редови пред банкама, изолација и паника

Илићи нису до сада морали да чекају ни у једном реду јер све потребне намирнице које немају у домаћинству купују у селу поред, у продавници у којој нема гужве.

Другачија слика је у центру Књажевца, где десетине људи сваког дана стоји испред банака које у овим условима раде скраћено.

Упркос снегу и температури која је за петнаест степени нижа него пре неколико дана, ред пред банком у главној улици остао је исти од почетка до краја радног времена.

„Има људи који носе маске, а има и оних који верују да смо ми овде 'богу иза ногу' и да вирус до нас неће доћи", каже један од момака у реду.

Редова испред трговина хране и апотека нема, али је многе изненадила вест да је ухапшен двадесетпетогодишњи младић који је претио продавачици да ће је заразити корона вирусом.

Полицијска управа Зајечару саопштила је да је младић приведен због сумње да је извршио кривично дело изазивања панике и нереда пошто је продавачици претио да се вратио из Италије и да ће је заразити.

И у суседном Зајечару ухапшено је неколико људи од почетка ванредног стања.

Градоначелник Бошко Ничић изјавио је да је десетак Зајечараца ухапшено због непоштовања одлуке о самоизолацији.

Само у Зајечар се, према његовим речима, до сада вратило око хиљаду људи који су живели и радили у западној Европи.

„Овоме треба додати и број оних који су се вратили у последњем таласу, а још не знамо о ком броју је реч. Реч је о људима који су, углавном у Немачкој и Аустрији, радили на црно", рекао је за Зајечар онлајн.

Он је поручио људима који раде у иностранству да остану где јесу.

Нема званичних података колико се људи из иностранства и из којих земаља вратило на простор Тимочке крајине.

Док креће ка штали да нахрани краве и телад, Малиша каже да се још нешто променило у селима у околини од када је у Србији ванредно стање.

„Код нас на селу су многима, који иначе живе сами, дошла деца која живе далеко. Не знам да ли је то добро".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]