Климатске промене или вирус корона: Шта ће покренути следећу глобалну финансијску кризу

Хоће ли следећу глобалну финансијску кризу покренути климатске промене? Или ће криза стићи као последица пандемије вируса корона?

Банка за међународна поравнања (БИС) - швајцарска организација позната као „банка свих централних банака" - објавила је анализу будућности светске финансијске ситуације уколико климатске промене буду „криве" за кризу.

У извештају аутори користе израз „зелени лабуд" да би описали шок за финансијски систем који изазива догађај повезан са климатским променама.

То је посвета теорији догађаја званих „црни лабуд" коју је 2000-тих осмислио економиста Насим Николас Талеб да би описао неочекиване догађаје великих размера - од открића и технолошких напредака до финансијских криза и великих терористичких напада, као што је био онај од 11. септембра.

Израз „црни лабуд" - који се односи на древни мит да лабудови те боје не постоје - ушао је у широку употребу после глобалне финансијске кризе 2008. године.

„Зелени лабудови су догађаји повезани са климатским променама са екстремно узнемирујућим потенцијалом са финансијске тачке гледишта", рекао је за ББЦ Луиз Переира Де Силва, заменик генералног директора БИС-а и ко-аутор студије.

Пет ризика

Переира Де Силва објаснио је да су се у последњих неколико деценија догађаји екстремних временских прилика као што су шумски пожари у Аустралији или урагани у Карибима повећали по учесталости и размерама, довевши до све веће и веће финансијске штете.

Ова штета подразумева смањење производње, нагле скокове цена или физичко уништење производних центара и може да има директног утицаја на финансијско здравље компанија и финансијских институција.

Следствено томе, масовне временске катастрофе могу потенцијално да утичу и на економски раст неке земље.

„Уколико по економију дође до каскадног ефекта, други сектори ће такође претрпети губитке. Све то може да се заврши финансијском кризом", каже Переира Да Силва.

Има и других ризика које експерти зову „прелазним", а који су такође веома опасни.

На пример, то може да се деси кад дође до нагле промене у владиној регулативи, као што су нагле забране извлачења фосилног горива.

Шта можемо да урадимо да се заштитимо од „зелених лабудова"?

Истина је да у финансијским круговима још нема одговора на то питање.

Извештај БИС-а упозорава да тренутни предиктивни модели нису прављени тако да одговоре на претње које представљају климатске промене.

То експерте нагони да развију нове алате за бољу процену ризика повезаних са екстремним временским приликама.

Али економисти из БИС-а упозоравају и да ће, уколико дође до финансијске кризе сличне оној која се десила 2008. године, централне банке имати проблема да спасу ствар.

У том случају су централне банке одиграле виталну улогу у спречавању економске катастрофе спустивши каматне стопе на историјски низак ниво.

Али те стопе су и даље ниске скоро деценију касније, што оставља мало простора за маневрисање ради стимулације економије и подстицања економског раста.

БИС наводи и да тренутна регулатива која од банака тражи да држе велике количине новчане резерве у случају избијања велике кризе неће бити довољне да ублаже ефекте „зеленог лабуда".

Нова врста ризика

Али све је отишло даље од пуке техничке расправе.

Лари Финк, извршни директор БлекРока, највећег фонда за управљање имовином на свету, упозорио је у јануару да ће климатске промене извршити огромне промене на финансијском систему.

„Налазимо се на ивици фундаменталног преобликовања финансија", написао је Финк у годишњем писму деоничарима.

Он је тврдио да су климатске промене постале одлучујући фактор у дугорочним плановима компанија.

„Климатске промене су готово увек главно питање које муштерије из свих крајева света постављају БлекРоку", написао је Финк.

„Од Европе до Аустралије, од Јужне Америке до Кине, инвеститори питају како да модификују своје инвестиционе портфолије."

А будући да БлекРок управља имовином у вредности од око 7 трилиона долара, кад његов директор нуди савет, људи га слушају.

„Присуствовао сам низу криза и финансијских изазова: скоковима инфлације седамдесетих и раних осамдесетих, азијској монетарној кризи 1997. године, пуцању дотком балона и глобалној финансијској кризи", додао је Финк.

„Чак и кад су ове епизоде трајале много година, биле су краткорочне у ширем смислу."

„Климатске промене су другачије."

Расправа око финансијских и економских последица климатских промена заузела је истакнуто место на овогодишњем Светском економском форуму у Давосу - годишњем састанку глобалне политичке и финансијске елите.

Два госта међу онима највећег профила били су амерички председник Доналд Трамп и шведска активисткиња Грета Тунберг, који се налазе на супротним половима кад је у питању расправа о климатским променама.

Упркос упозорењима научника и економиста, Трамп је још једном током говора поновио свој став, упозоравајући на „дефетистичке пророке".

Он је активисте борбе против климатских промена назвао и „изазивачима панике".

Координисање акције

Попут Трампа, има и других лидера који не признају климатске промене као глобалну претњу и који одбацују упозорења.

Тај став, наводи извештај БИС-а, представља прави проблем.

„Централне банке саме не могу да ублаже климатске промене", рекао је овај тим економиста.

„Овај сложени проблем захтева координисање акција међу многим актерима укључујући владе, приватни сектор, грађанско друштво и међународну заједницу."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]