Коронавирус у Србији: Како је изгледао пут од првог до милионитог случаја ковида-19

Сећате ли се 6. марта 2020. године?

Био је петак, мирисало је на пролеће, али вести које су стигле тога дана, биле су мање романтичне.

Пре тачно 582 дана, у Србији је регистрован први случај заразе корона вирусом и брзо су уследиле ригорозне мере.

Данас, октобра 2021. године, упркос доступним вакцинама и развијеном систему вакцинације, свакодневно се региструје по неколико хиљада нових случајева.

Са трећином позитивних случајева дневно у просеку у односу на број тестираних последњих недеља, земља са скоро седам милиона становника забележила је милион заражених од почетка пандемије.

Шта се све догодило између милионитог и првог случаја заразе у Србији и како се стигло довде?

Од безмерног увођења мера, до времена без мера

Од 6. марта 2020. живот обликују вирус корона и одлуке Кризног штаба.

Вирус не посустаје, а одлука Кризног штаба готово да нема.

Последња седница овог тела које је оформљено у марту 2020. одржана је током недеље, а на њој, упркос томе што се свакодневно бележи и по осам хиљада новооболелих - није донета ниједна мера.

Медицински део Кризног штаба тражио је да на најмање 10 дана буде забрањено окупљање више од пет људи и да се скрати радно време за делатности, осим апотека, прехрамбених радњи и бензинских пумпи до 17 сати.

Немедицински део Кризног штаба такав предлог је одбио.

Епидемиолошке мере у Србији предлаже Кризни штаб за сузбијање заразне болести ковид-19, а усваја и спроводи Влада Републике Србије.

Штаб броји 28 чланова, међу којима су министри и високи функционери у Влади, као и тринаесторо медицинских стручњака - између осталог из области епидемиологије, вирусологије, инфектологије, и јавног здравља.

Председница је премијерка Ана Брнабић, а њен заменик министар здравља Златибор Лончар.

Два дана по одржавању последњег заседања Кризног штаба, Брнабић је агенцији Танјугрекла да мере нису донете јер нису решење, већ да је то вакцинација.

„Такве мере, а не фокус на вакцинацију, довешће до пада броја заражених, али ће после опет довести до повећања броја заражених, јер ћемо мере морати да опустимо", рекла је Брнабић.

Премијерка је додала да би се пооштравање мера довело до „пролонгирања читаве ситуације, продужавања агоније".

Епидемиолог и члан Кризног штаба Предраг Кон изјавио је у среду, 6. октобра да је медицински део штаба на седници инсистирао да се јавно објави да су они били за увођење рестриктивнијих мера, као и да је он молио да га опозову ако „смета".

Ово није први пут да медицински и немедицински део Кризног штаба нису сагласни око мера.

Иако се на почетку пандемије говорило да се слуша реч струке - медицинског дела штаба и да је она најважнија при увођењу мера, данас је, према речима премијерке Брнабић, улога лекара који седе у штабу саветодавна.

Те савете у овом тренутку остатак Кризног штаба изгледа нешто слабије чује.

Реч струке, како су говорили политичари, била је кључна на почетку пандемије када је уведено ванредно стање.

Затворене су школе, људи су почели да раде од куће, ограничено је радно време, угоститељски објекти су затворени, било је забрањено кретање од пет поподне до пет ујутру, а пензионери уопште нису смели напоље.

Говорено је тада да се живот зауставља да би се сачували животи.

Део јавности бунио се против таквих мера, а подношене су и иницијативе за оцену уставности увођења ванредног стања.

Уставни суд Србије одбацио је у мају 2020. све иницијативе којима је тражено да се оцени да ли је проглашење ванредног стања због борбе са вирусом корона било у складу са Уставом Србије.

Реч струке била је кључна и када су почетком маја 2020. те ригорозне мере ублажене и када се чинило да се ситуација стабилизује и да вирус јењава.

Мере су од тада пооштраване и ублажаване у неколико наврата, а лекари из Кризног штаба често су тражили оштрије мере, које су увођене тек недељама касније.

Струка је у неколико наврата тражила потпуно затварање, али су доношена „компромисна решења", која, како је у марту ове године објаснила премијерка Брнабић, подразумева „равнотежу између заштите здравствених радника, радних места и подршке привреди, као и менталног здравља нације".

Октобар је 2021. године.

У Србији се поново недељама новозаражени броје у хиљадама свакога дана, док од последица корона вируса умиру десетине људи свакодневно.

Упркос томе, мере се не пооштравају, а разлози за то, тврди премијерка, нису економски, како део јавности сматра.

„Ово радимо зато што имамо вакцине. Неразумно је да имате исте мере са вакцинама као што смо имали пре него што смо имали вакцине", изјавила је Брнабић у интервјуу Танјугу.

Објаснила је и да је забринута за ментално здравље људи и да оштре мере не би биле одрживе у том смислу.

„Морамо да причамо само и искључиво о вакцинацији.

„Такве мере, а не фокус на вакцинацију, довешће до пада броја заражених, али ће после опет довести до повећања броја заражених, јер ћемо мере морати да опустимо", казала је Брнабић.

Неки важни датуми:

Бранислав Тиодоровић, епидемиолог и члан Кризног штаба, изјавио је неколико дана пре одржавања последње седнице тог тела да штаб „није свемоћан".

„(Кризни штаб) има стручни део који предлаже и мислим да ће доћи до заоштравања мера, али морамо мислити на економију, која ће омогућити да функционишемо, морамо да проценимо шта је у овом тренутку најважније", рекао је Тиодоровић.

Додао је да мора да постоји национални консензус, да постоји свест шта је приоритет - „овог тренутка то је да сачувамо здравље, животе, ако не урадимо вакцинацију и строгу контролу мера, имаћемо природни процес - сви се заражавају, оболеваће најосетљивији јер ниједна вакцина не штити 100 одсто".

Неколико дана касније, на седници није уведена ниједна мера.

На снази је обавезно ношење маски у затвореном и на отвореном када није могуће одржавање дистанце.

Описујући тренутну ситуацију, Тиодоровић је казао да је таква „као да смо у фудбалској утакмици одлично кренули и одједном стали".

Додао је да је пропуштена је шанса за мирну јесен и да је решење вакцинација.

„Други сценарио је да ћемо имати природни процес, сви ћемо бити заражени, они који нису стекли имунитет и они који нису вакцинисани ће плаћати цех", казао је Тиодоровић.

Погледајте и видео о најважнијим дешавањима у вези са корона вирусом 2020. године

Укупан број заражених и преминулих од почетка епидемије у Србији на крају сваког месеца:

О пропуштеним шансама и раније су говорили поједини чланови Кризног штаба, а у последњих више од годину дана, о овој теми често говоре и лекари окупљени око удружења Уједињени против ковида.

Неколико пута до сада, они су позивали на увођење оштрих мера и тражили оставке појединих чланова Кризног штаба.

Оставке су тражили и пре неколико дана.

У саопштењу овог удружења затражено је од лекара који су чланови Кризног штаба да без одлагања поднесу оставку и одузму легитимитет нечињењу за време пандемије.

Како су саопштили, после последње седнице Кризног штаба премијерка Ана Брнабић јавно је потврдила опредељење ка игнорисању противепидемијских мера.

„То директно резултира умирањем становништва и континуитетом безобзирног непоштовања и понижавања здравствених радника", наведено је у саопштењу.

Због неадекватног поступања власти, у јуну прошле године побунио се и део особља новопазарске болнице.

Они су, приликом посете премијерке Брнабић и министра здравља Златибора Лончара, изашли напоље и окренули им леђа приликом обраћања.

Погледајте и како је изгледало једно јутро испред земунске ковид амбуланте прошле јесени

Избори

Део јавности у Србији, сматра да се тренутно не уводе мере и због избора који следе кроз неколико месеци.

Правник Милан Антонијевић изјавио је недавно к за агенцију Бета да је одбијање политичког дела Кризног штаба да уведе рестриктивне епидемиолошке мере, предизборна одлука власти „у којој нема храбрости да се донесу мере које предлажу најстручнији".

Србија је током пандемије већ имала једне изборе, у јуну прошле године.

Првобитно је требало да буду одржани два месеца раније, али су одложени.

У јуну се, пак, учинило да је вирус побеђен, па се могло и на биралишта.

У недељама после избора, бројеви заражених су скочили, а власти су онда најавиле нове мере.

И добиле су неколико дана протеста у Београду, када је било сузаваца, полицијске бруталности и непоштовања свих мера на делу.

Нове оштре мере ни тада нису уведене.

Уследило је мирније лето, број нових случајева се смањио.

Јесен је донела и по неколико хиљада нових случајева дневно и десетине преминулих.

Најлошија ситуација била је у новембру и децембру, а много наде улагано је у најављивану вакцинацију.

Избори под маскама

Како је шампион у вакцинацији изгубио примат?

Процес вакцинације, сагласни су стручњаци, једина је мера која нуди светло на крају тунела, али ни она неће имати ефекта ако се довољно људи не вакцинише, а постојеће мере се крше.

Програм имунизације у Србији који је почео као један од бржих у свету, убрзо је успорио, и све мање људи је спремно да заврне рукав.

Прве дозе вакцина стигле су у Србију крајем 2020. године, а масовна имунизација почела је у јануару.

Добар посао урађен је у набавци вакцина и организацији имунизације.

Док већина земаља није била ни близу набавке вакцина, Србија је ишла брзим темпом и била међу првима у свету по броју имунизованих по броју становника.

Али, тај славни почетак, убрзо је затајио.

Уследиле су кампање и позиви преко медија, билборда, вакцинација организована по тржним центрима где су давани ваучери за куповину, давана је једнократна новчана помоћ онима који су заврнули рукав.

Све то није било довољно да се вакцинише довољан број становника како би се постигао колективни имунитет.

„Вакцинација је једини одговор да ставимо тачку на ово, а не да идемо из таласа у талас, из циклуса у циклус, да затварамо, отварамо, затварамо, отварамо, док на крају крајева не постигнемо колективни имунитет", изјавила је прошлог четвртка премијерка Брнабић.

Додала је да ће се колективни имунитет постићи или вакцинацијом, или ако се сви заразе, па имају антитела.

Према последњим подацима, у Србији је тренутно вакцинисано 54 одсто пунолетних, ревакцинисано је 52 одсто, док је трећу дозу примило око 12 одсто становника.

„Чини ми се да су људи све заинтересованији да приме вакцине, али зато што поново сви причамо о вакцинама. Да смо од старта сви причали о вакцинацији, све би ишло много боље", изјавила је премијерка у четвртак.

Најавила је и нове кампање промоције вакцинације, као и то да је потребно да се вакцинишу млади.

У Србији је ових дана дневно број нових случајева и преминулих сличан црним бројкама са краја прошле године, упркос доступности вакцина.

Одлуке су мењане у складу са епидемиолошком и политичком ситуацијом, а једино је константно то да се крај епидемије не назире.

Према званичним подацима, у свету је до сада регистровано готово 237 милијарди заражених, преминуло је више од 4,8 милиона људи.

Дато је више од 6,39 милијарди доза вакцина, према подацима Универзитета Џонс Хопкинс.

У Србији је, према званичним подацима, закључно са 9. октобром, регистровано 1.000.365 случајева заразе, а преминуло је 8.683 људи.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]