Koronavirus u Srbiji: Kako je izgledao put od prvog do milionitog slučaja kovida-19

Sećate li se 6. marta 2020. godine?

Bio je petak, mirisalo je na proleće, ali vesti koje su stigle toga dana, bile su manje romantične.

Pre tačno 582 dana, u Srbiji je registrovan prvi slučaj zaraze korona virusom i brzo su usledile rigorozne mere.

Danas, oktobra 2021. godine, uprkos dostupnim vakcinama i razvijenom sistemu vakcinacije, svakodnevno se registruje po nekoliko hiljada novih slučajeva.

Sa trećinom pozitivnih slučajeva dnevno u proseku u odnosu na broj testiranih poslednjih nedelja, zemlja sa skoro sedam miliona stanovnika zabeležila je milion zaraženih od početka pandemije.

Šta se sve dogodilo između milionitog i prvog slučaja zaraze u Srbiji i kako se stiglo dovde?

Od bezmernog uvođenja mera, do vremena bez mera

Od 6. marta 2020. život oblikuju virus korona i odluke Kriznog štaba.

Virus ne posustaje, a odluka Kriznog štaba gotovo da nema.

Poslednja sednica ovog tela koje je oformljeno u martu 2020. održana je tokom nedelje, a na njoj, uprkos tome što se svakodnevno beleži i po osam hiljada novoobolelih - nije doneta nijedna mera.

Medicinski deo Kriznog štaba tražio je da na najmanje 10 dana bude zabranjeno okupljanje više od pet ljudi i da se skrati radno vreme za delatnosti, osim apoteka, prehrambenih radnji i benzinskih pumpi do 17 sati.

Nemedicinski deo Kriznog štaba takav predlog je odbio.

Epidemiološke mere u Srbiji predlaže Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti kovid-19, a usvaja i sprovodi Vlada Republike Srbije.

Štab broji 28 članova, među kojima su ministri i visoki funkcioneri u Vladi, kao i trinaestoro medicinskih stručnjaka - između ostalog iz oblasti epidemiologije, virusologije, infektologije, i javnog zdravlja.

Predsednica je premijerka Ana Brnabić, a njen zamenik ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

Dva dana po održavanju poslednjeg zasedanja Kriznog štaba, Brnabić je agenciji Tanjugrekla da mere nisu donete jer nisu rešenje, već da je to vakcinacija.

„Takve mere, a ne fokus na vakcinaciju, dovešće do pada broja zaraženih, ali će posle opet dovesti do povećanja broja zaraženih, jer ćemo mere morati da opustimo", rekla je Brnabić.

Premijerka je dodala da bi se pooštravanje mera dovelo do „prolongiranja čitave situacije, produžavanja agonije".

Epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon izjavio je u sredu, 6. oktobra da je medicinski deo štaba na sednici insistirao da se javno objavi da su oni bili za uvođenje restriktivnijih mera, kao i da je on molio da ga opozovu ako „smeta".

Ovo nije prvi put da medicinski i nemedicinski deo Kriznog štaba nisu saglasni oko mera.

Iako se na početku pandemije govorilo da se sluša reč struke - medicinskog dela štaba i da je ona najvažnija pri uvođenju mera, danas je, prema rečima premijerke Brnabić, uloga lekara koji sede u štabu savetodavna.

Te savete u ovom trenutku ostatak Kriznog štaba izgleda nešto slabije čuje.

Reč struke, kako su govorili političari, bila je ključna na početku pandemije kada je uvedeno vanredno stanje.

Zatvorene su škole, ljudi su počeli da rade od kuće, ograničeno je radno vreme, ugostiteljski objekti su zatvoreni, bilo je zabranjeno kretanje od pet popodne do pet ujutru, a penzioneri uopšte nisu smeli napolje.

Govoreno je tada da se život zaustavlja da bi se sačuvali životi.

Deo javnosti bunio se protiv takvih mera, a podnošene su i inicijative za ocenu ustavnosti uvođenja vanrednog stanja.

Ustavni sud Srbije odbacio je u maju 2020. sve inicijative kojima je traženo da se oceni da li je proglašenje vanrednog stanja zbog borbe sa virusom korona bilo u skladu sa Ustavom Srbije.

Reč struke bila je ključna i kada su početkom maja 2020. te rigorozne mere ublažene i kada se činilo da se situacija stabilizuje i da virus jenjava.

Mere su od tada pooštravane i ublažavane u nekoliko navrata, a lekari iz Kriznog štaba često su tražili oštrije mere, koje su uvođene tek nedeljama kasnije.

Struka je u nekoliko navrata tražila potpuno zatvaranje, ali su donošena „kompromisna rešenja", koja, kako je u martu ove godine objasnila premijerka Brnabić, podrazumeva „ravnotežu između zaštite zdravstvenih radnika, radnih mesta i podrške privredi, kao i mentalnog zdravlja nacije".

Oktobar je 2021. godine.

U Srbiji se ponovo nedeljama novozaraženi broje u hiljadama svakoga dana, dok od posledica korona virusa umiru desetine ljudi svakodnevno.

Uprkos tome, mere se ne pooštravaju, a razlozi za to, tvrdi premijerka, nisu ekonomski, kako deo javnosti smatra.

„Ovo radimo zato što imamo vakcine. Nerazumno je da imate iste mere sa vakcinama kao što smo imali pre nego što smo imali vakcine", izjavila je Brnabić u intervjuu Tanjugu.

Objasnila je i da je zabrinuta za mentalno zdravlje ljudi i da oštre mere ne bi bile održive u tom smislu.

„Moramo da pričamo samo i isključivo o vakcinaciji.

„Takve mere, a ne fokus na vakcinaciju, dovešće do pada broja zaraženih, ali će posle opet dovesti do povećanja broja zaraženih, jer ćemo mere morati da opustimo", kazala je Brnabić.

Neki važni datumi:

Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba, izjavio je nekoliko dana pre održavanja poslednje sednice tog tela da štab „nije svemoćan".

„(Krizni štab) ima stručni deo koji predlaže i mislim da će doći do zaoštravanja mera, ali moramo misliti na ekonomiju, koja će omogućiti da funkcionišemo, moramo da procenimo šta je u ovom trenutku najvažnije", rekao je Tiodorović.

Dodao je da mora da postoji nacionalni konsenzus, da postoji svest šta je prioritet - „ovog trenutka to je da sačuvamo zdravlje, živote, ako ne uradimo vakcinaciju i strogu kontrolu mera, imaćemo prirodni proces - svi se zaražavaju, obolevaće najosetljiviji jer nijedna vakcina ne štiti 100 odsto".

Nekoliko dana kasnije, na sednici nije uvedena nijedna mera.

Na snazi je obavezno nošenje maski u zatvorenom i na otvorenom kada nije moguće održavanje distance.

Opisujući trenutnu situaciju, Tiodorović je kazao da je takva „kao da smo u fudbalskoj utakmici odlično krenuli i odjednom stali".

Dodao je da je propuštena je šansa za mirnu jesen i da je rešenje vakcinacija.

„Drugi scenario je da ćemo imati prirodni proces, svi ćemo biti zaraženi, oni koji nisu stekli imunitet i oni koji nisu vakcinisani će plaćati ceh", kazao je Tiodorović.

Pogledajte i video o najvažnijim dešavanjima u vezi sa korona virusom 2020. godine

Ukupan broj zaraženih i preminulih od početka epidemije u Srbiji na kraju svakog meseca:

O propuštenim šansama i ranije su govorili pojedini članovi Kriznog štaba, a u poslednjih više od godinu dana, o ovoj temi često govore i lekari okupljeni oko udruženja Ujedinjeni protiv kovida.

Nekoliko puta do sada, oni su pozivali na uvođenje oštrih mera i tražili ostavke pojedinih članova Kriznog štaba.

Ostavke su tražili i pre nekoliko dana.

U saopštenju ovog udruženja zatraženo je od lekara koji su članovi Kriznog štaba da bez odlaganja podnesu ostavku i oduzmu legitimitet nečinjenju za vreme pandemije.

Kako su saopštili, posle poslednje sednice Kriznog štaba premijerka Ana Brnabić javno je potvrdila opredeljenje ka ignorisanju protivepidemijskih mera.

„To direktno rezultira umiranjem stanovništva i kontinuitetom bezobzirnog nepoštovanja i ponižavanja zdravstvenih radnika", navedeno je u saopštenju.

Zbog neadekvatnog postupanja vlasti, u junu prošle godine pobunio se i deo osoblja novopazarske bolnice.

Oni su, prilikom posete premijerke Brnabić i ministra zdravlja Zlatibora Lončara, izašli napolje i okrenuli im leđa prilikom obraćanja.

Pogledajte i kako je izgledalo jedno jutro ispred zemunske kovid ambulante prošle jeseni

Izbori

Deo javnosti u Srbiji, smatra da se trenutno ne uvode mere i zbog izbora koji slede kroz nekoliko meseci.

Pravnik Milan Antonijević izjavio je nedavno k za agenciju Beta da je odbijanje političkog dela Kriznog štaba da uvede restriktivne epidemiološke mere, predizborna odluka vlasti „u kojoj nema hrabrosti da se donesu mere koje predlažu najstručniji".

Srbija je tokom pandemije već imala jedne izbore, u junu prošle godine.

Prvobitno je trebalo da budu održani dva meseca ranije, ali su odloženi.

U junu se, pak, učinilo da je virus pobeđen, pa se moglo i na birališta.

U nedeljama posle izbora, brojevi zaraženih su skočili, a vlasti su onda najavile nove mere.

I dobile su nekoliko dana protesta u Beogradu, kada je bilo suzavaca, policijske brutalnosti i nepoštovanja svih mera na delu.

Nove oštre mere ni tada nisu uvedene.

Usledilo je mirnije leto, broj novih slučajeva se smanjio.

Jesen je donela i po nekoliko hiljada novih slučajeva dnevno i desetine preminulih.

Najlošija situacija bila je u novembru i decembru, a mnogo nade ulagano je u najavljivanu vakcinaciju.

Izbori pod maskama

Kako je šampion u vakcinaciji izgubio primat?

Proces vakcinacije, saglasni su stručnjaci, jedina je mera koja nudi svetlo na kraju tunela, ali ni ona neće imati efekta ako se dovoljno ljudi ne vakciniše, a postojeće mere se krše.

Program imunizacije u Srbiji koji je počeo kao jedan od bržih u svetu, ubrzo je usporio, i sve manje ljudi je spremno da zavrne rukav.

Prve doze vakcina stigle su u Srbiju krajem 2020. godine, a masovna imunizacija počela je u januaru.

Dobar posao urađen je u nabavci vakcina i organizaciji imunizacije.

Dok većina zemalja nije bila ni blizu nabavke vakcina, Srbija je išla brzim tempom i bila među prvima u svetu po broju imunizovanih po broju stanovnika.

Ali, taj slavni početak, ubrzo je zatajio.

Usledile su kampanje i pozivi preko medija, bilborda, vakcinacija organizovana po tržnim centrima gde su davani vaučeri za kupovinu, davana je jednokratna novčana pomoć onima koji su zavrnuli rukav.

Sve to nije bilo dovoljno da se vakciniše dovoljan broj stanovnika kako bi se postigao kolektivni imunitet.

„Vakcinacija je jedini odgovor da stavimo tačku na ovo, a ne da idemo iz talasa u talas, iz ciklusa u ciklus, da zatvaramo, otvaramo, zatvaramo, otvaramo, dok na kraju krajeva ne postignemo kolektivni imunitet", izjavila je prošlog četvrtka premijerka Brnabić.

Dodala je da će se kolektivni imunitet postići ili vakcinacijom, ili ako se svi zaraze, pa imaju antitela.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji je trenutno vakcinisano 54 odsto punoletnih, revakcinisano je 52 odsto, dok je treću dozu primilo oko 12 odsto stanovnika.

„Čini mi se da su ljudi sve zainteresovaniji da prime vakcine, ali zato što ponovo svi pričamo o vakcinama. Da smo od starta svi pričali o vakcinaciji, sve bi išlo mnogo bolje", izjavila je premijerka u četvrtak.

Najavila je i nove kampanje promocije vakcinacije, kao i to da je potrebno da se vakcinišu mladi.

U Srbiji je ovih dana dnevno broj novih slučajeva i preminulih sličan crnim brojkama sa kraja prošle godine, uprkos dostupnosti vakcina.

Odluke su menjane u skladu sa epidemiološkom i političkom situacijom, a jedino je konstantno to da se kraj epidemije ne nazire.

Prema zvaničnim podacima, u svetu je do sada registrovano gotovo 237 milijardi zaraženih, preminulo je više od 4,8 miliona ljudi.

Dato je više od 6,39 milijardi doza vakcina, prema podacima Univerziteta Džons Hopkins.

U Srbiji je, prema zvaničnim podacima, zaključno sa 9. oktobrom, registrovano 1.000.365 slučajeva zaraze, a preminulo je 8.683 ljudi.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]