Здравље, љубав и лекови: Да ли пилула може да ублажи болна сећања на бивше

Истраживач из Монтреала тврди да је пронашао начин да извуче емотивну жаоку из ружног раскида „редигујући" успомене уз помоћ терапије и бета блокатора.

Доктор Алан Брунет је провео више од 15 година проучавајући пост-трауматски стресни поремећај (ПТСП), радећи са ратним ветеранима, људима који су доживели терористичке нападе и жртвама криминала.

Већи део његовог истраживања усредсредио се на развој онога што зове „терапија реконсолидовања", иновативни приступ који може да помогне у уклањању емотивног бола из трауматичне успомене.

У средишту његовог рада је скромни фармацеутски производ - пропранолол - бета блокатор који се већ дуго користи за лечење обичних физичких бољки као што су хипертензија и мигрене, али чије истраживање сада сугерише да он има ширу примену.

Метод реконсолидовања укључује узимање пропранолола око сат времена пре терапијске сесије, када се од пацијента тражи да запише детаљан опис своје трауме и онда га прочита наглас.

„Често кад призовете неко сећање, уколико има нешто ново да се научи из тога, то сећање ће се откључати, ви можете да га ажурирате и оно ће поново бити сачувано", каже овај канадски клинички психолог за ББЦ.

Тај процес реконсолидовања ствара прозор могућности да се прецизно гађа високо емотивни део те успомене.

„Користимо ово усавршено разумевање тога како се формирају сећања и како се она откључавају, ажурирају и поново чувају - практично користимо ово скорашње сазнање из неуронауке за лечење пацијената", каже доктор Брунет.

Његов рад се често пореди са научнофантастичним филмом Вечни сјај беспрекорног ума, у ком отуђени пар брише сећања једно на друго, иако доктор Брунет примећује да након терапије реконсолидовања сећања не нестају, само престају да боле.

Сећања, њихови природни, чињенични елементи, чувају се у хипокампусу мозга. Али емотивни тон успомене чува се у амигдали.

„Замислите да снимате филм на старомодни начин, тако да имате слику и звук, и да се они налазе на раздвојеним каналима", каже он.

Када особа поново проживљава трауматско сећање, она доживљава оба канала. Пропранолол помаже да се гађа само један канал - емотивни аспект сећања - ослобађајући његово реконсолидовање и потискујући његов бол.

Успомена призвана под дејством лека потом ће се „сачувати" у мозгу у њеној новој, мање емотивној верзији.

Његово истраживање показује да је око 70 одсто пацијената доживело олакшање после свега неколико сесија терапије реконсолидовања.

Доктор Брунет је током проучавања овог метода сарађивао са другим истраживачима ПТСП-а, укључујући експерта за ПТПС са Харвардског универзитета, доктора Роџера Питмана.

Скорије, он је покренуо програм у Француској после смртоносних терористичких напада у Паризу и Ници, обучивши око 200 доктора за терапију како би помогао у лечењу жртава, сведока и припадника хитних служби.

До сада је у склопу програма у тој земљи подвргнуто терапији преко 400 људи.

После успеха са пост-трауматских стресом, доктор каже да жели да прошири примену лечења.

Он је 2015. године, заједно са једном од својих бивших дипломки Мишел Лонерган, са Универзитета Макгил у Монтреалу, пажњу посветио онима са сломљеним срцем и њиховим „љубавним издајама".

„Ако погледате грчке трагедије, од чега се оне састоје? Практично искључиво од издаје", каже он. „То је суштинско људско искуство."

Ружан раскид може да буде и ужасно болан, примећује он, а људи често могу да осећају емотивне реакције сличне онима које се срећу код оних који су доживели неку трауму.

Пацијенти које су регрутовали за студије нису патили само од благог случаја сломљеног срца. Били су то случајеви неверства. Неке од њих је изненада напустио неко за кога су веровали да је партнер који их воли.

Имали су велики проблема да се изборе са тим и били су људи који „не умеју да окрену нови лист, не могу то да преболе", каже доктор Брунет.

„То су ствари које су им људи стално говорили, а то није било од помоћи. Али њихови пријатељи су заправо указали на саму срж проблема."

Било је то као да су се пацијенти заглавили у „Дану мрмота" - филмској комедији из 1993. године у којој лик ког тумачи Бил Мареј проживљава изнова и изнова исти 2. фебруар - али су уместо тога остали заточени да у властитим умовима поново проживљавају болну издају.

Оно што су он и докторка Лонерган открили је да су, као и у случају ПТСП-а, многе од жртава сломљеног срца осетиле олакшање, неке чак после једне једине сесије терапије реконсолидовања.

После пет сесија, када су читали наглас успомене на своју издају, имали су „утисак као да је то написао неко други - као да су читали роман."

„Ова терапија опонаша нормалан рад сећања, како ми постепено заборављамо и одлазимо даље", каже он.

Његова монтреалска лабораторија тренутно регрутује 60 људи који су доживели неверство или неки други облик преваре у вези за нову студију о терапији реконсолидовања.

Доктор Брунет се нада и да ће распон терапије реконсолидовања моћи још да се прошири, како би се користила за лечење фобија, зависности и сложених ожалошћености.

„Сваки тип неприлике који проистекне из неког емоционалног догађаја", каже он.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected].