Здравље и деца: Неонатална сепса - нова претња коју представљају супербактерије

Кад је Муктина беба рођена у децембру 2021. у Даки, у Бангладешу, лекарима је брзо постало јасно да јој је потребна хитна медицинска помоћ.

Тридесетдвогодишња мајка, која би волела да буде представљена само именом, и њен муж трудили су се да зачну 11 година, послечега је она коначно затруднела после лечења неплодности.

Због компликација током трудноће, беба је рођена превремено хитним царским резом у 32. недељи.

Син јој је био тежак свега 1,4 килограма и морао је да буде стављен на респиратор.

Убризгани су му и антибиотици како би се спречила бактеријска инфекција која утиче на крвоток - стање познато као неонатална сепса, која угрожава живот.

Иако је испрва изгледало да је њеном сину добро, ситуација се погоршала кад је имао 11 дана.

Био је летаргичан, а почео је и да му опада ниво кисеоника у крви.

Лекари су му урадили анализу крви која је показала да пати од неонаталне сепсе, али нису могли да одреде који је бацил изазива.

Култура крви није дала никакве резултате.

Најбоље што су могли да смисле је да га лече другом туром антибиотика, другачијом од оне коришћене у првој инјекцији.

То је помогло - све док се није заразио другом туром сепсе, коју је изазвала бактерија по имену Serratia marcesens, чест узрок неонаталних инфекција.

Овај пут није било наде.

Бактерија је била отпорна на све антибиотике које су пробали.

Пре него што је ова напунила месец дана, Мукта је изгубила вољену, толико жељену бебу.

Процењује се да од 15 до 24 одсто свих неонаталних смрти широм света изазива сепса.

Ово стравично стање, које испочетка може да изгледа безазлено, али се потом брзо погорша, чешће је код новорођенчади него у било којој другој старосној групи и погађа, процењује се, око три милиона беба широм света.

Оне могу да се заразе овом штетном бактеријом пре, током или после порођаја - на пример, ако мајка има инфекцију коју пренесе детету или окружење није стерилно.

Пошто њихов имуни систем још није до краја развијен, бебе потом могу да имају проблема да се изборе с њом.

Новорођенчад у сиромашнијим земљама, где приступ здравственој нези и стерилној опреми уме да буде отежан, посебно су изложена ризику.

Учесталост неонаталне сепсе, процењује, се, већа је 1,8 пута у земљама са средњим примањима и 3,5 пута већа у земљама са ниским примањима, у поређењу са богатијим земљама.

Јужна Азија трпи једно од највећих оптерећења од овог страшног стања: 39 одсто свих глобалних смрти од неонаталне сепсе дешава се управо у овом региону.

А сада нови непријатељ чини сепсу код новорођенчади још опаснијом: тзв. супербактерије - бактерије које су постале отпорне на антибиотике.

Таква антимикробна резистенција, позната као АМР, чини лекаре беспомоћним пред разулареним инфекцијама.

Претходно ефикасни лекови више не функционишу, а живот малог пацијента гаси се упркос свим напорима да се он спасе.

УКРАТКО: КАКО СПРЕЧИТИ СЕПСУ КОД ДЕЦЕ

Сепса се дефинише као дисфункционалност органа која угрожава живот, а коју је изазвала прекомерна реакција тела на инфекцију.

Кад се сумња на сепсу, уобичајена реакција лекара је да дају пацијенту антибиотике како би се излечила инфекција која ју је изазвала.

Међутим, неке бактерије, такозване супербактерије, постале су отпорне на антибиотике, што може да учини лечење неефикасним.

Главни начин да се спречи сепса код деце је да се уопште избегну инфекције које је изазивају.

Британска Национална здравствена служба предлаже да се стално води рачуна о томе да су дате све вакцине, да свака рана остане чиста, да се антибиотици узимају онако како су преписани (да се попије доза до краја чак и ако се пацијент осећа боље), као и да се води рачуна о хигијени, као што су прање руку и учење деце да перу руке.

Она истиче и важност познавања симптома сепсе код беба и деце и правовремено тражење помоћи.

„Приметили смо да све већа антимикробна резистенција у земљама у развоју чини проблем неонаталне сепсе много горим", каже Мухамед Шахидулах, професор неонатологије са Медицинског универзитета Бангабанду Шеик Муџиб у Бангладешу.

Он је и председавајући Националне техничке радне групе (НТВЦ) у Здравственом центру за новорођеннчад у Бангладешу и један од лекара који је покушао да спасе Муктину бебу.

„Неонатална сепса данас је један од главних узрока болничких лечења и смрти у Бангладешу. То је стравичан губитак."

Али како је прекомерна употреба антибиотика, који су спасли толике људске животе откако су почели да се користе четрдесетих година прошлог века, на крају ненамерно довела до стварања ове суперпретње по најугроженије бебе света?

Погледајте видео:

Проблем са супербактеријама

Премијерка Бангладеша Шеик Хасина је 2021. упозорила светске лидере да би антимикробна резистенција могла да израсте у већу кризу јавног здравља од ковида-19, ако се нико не буде њоме бавио.

Пре тога, научници су већ годинама упозоравали да неумерена употребна антибиотика представља велик проблем.

Болнице широм света боре се против смртоносних супербактерија отпорних на лекове.

Оне се развијају зато што антибиотици убијају већину бактерија, али не и све - неке преживе, зато што имају гене који их чине отпорним.

Потом се размноже и могу да пребаце гене отпорне на лекове другим бактеријама (између осталог и другим врстама бактерија) око себе, путем процеса познатог као хоризонтални трансфер гена.

Као последица тога, болнице могу да постану плодно тле за отпорне сојеве и некада моћни лекови постају све мање и мање ефикасни.

Зато кад се новорођенчад заразе сепсом у болничком окружењу, бактерије одговорне за то обично су много отпорније на доступне лекове него кад се она заразе инфекцијом по повратку кућама, каже Шахидулах.

Једна кључна препорука глобалних здравствених власти је да се ова резистенција избегне опрезном употребом антибиотика - да се они узимају само кад су стварно потребни, уместо да се шире и ефикасно обучавају бактерије како да их преживе.

За то време, међутим, прекомерне употреба антибиотика и супербактерије које су до тога довеле већ праве хаос.

Бољке као што су уринарне инфекције и сепса све су теже за лечење, доводећи угрожене пацијенте у опасност.

А једна посебно угрожена група су новорођенчад.

„Невидљиве" бебе

Иако је смртност деце испод пет година значајно опала последњих деценија, „стопа неонаталних преживљавања је за тим заостајала", према извештају Глобалног партнерства за истраживање и развој антибиотика (ГАРДП).

Сепса представља посебно смртоносан ризик: „У року од свега неколико сати, живот бебе са сепсом може да буде угрожен. Да све буде горе, резистенција на антибиотике смањује шансе да беба преживи од неонаталне сепсе", пише у том извештају.

Као и у случају Муктине бебе, то може да значи да лекари морају очајнички да испробавају лек за леком, само да би открили да ниједан од њих не функционише.

„Највећи изазов борбе против сепсе код новорођенчади јесте сазнати који организам тачно изазива инфекцију - није га увек могуће изоловати или чак утврдити да ли неко уопште има инфекцију", каже Сели Елис, лидерка дечјег програма за антибиотике код ГАРДП-а.

Дијагноза се компликује честим присуством других стања која личе на сепсу, нарочито код прерано рођене новорођенчади, као и одсуством оптималних дијагностичких тестова, каже она.

Једна друга студија је показала да је 2019. скоро 140.000 смрти новорођенчади у читавом свету изазвала бактеријска антимикробна резистенција.

А опет, „бебе остају запостављене и невидљиве у оквиру шире реакције на антибиотску резистенцију", према извештају ГАРДП-а.

ГАРДП и његови партнери анализирали су 3.200 случајева новорођених беба са клинички дијагностификованом сепсом у покушају да боље разумеју утицај резистенције на антибиотике.

Нагласак је био на откривању који антибиотици се користе за лечење новорођенчади са сепсом и до које мере је отпорност на лекове учинила ове методе лечења неефикасним.

Ово истраживање спроведено је у 19 болница у 11 земаља на четири континента, обухвативши различите степене прихода.

Једно кључно откриће било је да болнице које лече новорођенчад са сепсом користе све више лекове намењене као последње прибежиште - зато што су оригиналне опције изгубиле снагу.

Ампицилин и гентамицин, лекови испочетка препоручивани као прва, стандардна опција, коришћени су само код 13 одсто беба.

Моћни антибиотици намењени за последњу одбрану - познати као карбапенеми - преписани су за 15 одсто беба, што је изненађујуће висока бројка.

„То је узнемирујуће и предвиђа долазећу кризу недостатка антибиотика за лечење сепсе изазване организмима отпорним на више различитих лекова", рекли су истраживачи у извештају.

Другим речима, лекари посежу за све моћнијим оружјем у облику лекова последњег прибежишта - све док ни ти не буду више радили.

Детективи за сепсу

У Индији, око 20 одсто од милиона ненонаталних смрти у земљи годишње изазива сепса, према подацима америчке и индијске организације за истраживање јавног здравља Центар за динамику, економију и политику болести (ЦДДЕП).

Од њих, 58.000 смрти су директна последица антимикробне резистенције.

У другим земљама, подаци су некомплетни или их уопште нема, што отежава сагледање размера кризе.

А чак ни у Индији проблем није довољно истражен, каже М. Џива Санкар, неонатолог са Свеиндијског института за медицинске науке у Њу Делхију.

Санкар и његове колеге су 2019. прочешљали две огромне базе података објављених научних студија како би пронашли студије о неонаталној сепси.

Они су открили да постоји врло мало података о сепси широм Азије, иако је регион дом толико великог процента светског становништва.

„За 25 милион беба рођених у Индији сваке године, што је скоро укупан број становника Аустралије, имали смо само 64 студије о неонаталној сепси од јануара 2000. до августа 2018. године", каже Санкар.

„У истом временском периоду, Пакистан је објавио 16 студија, Бангладеш шест, а Шри Ланка само једну. Дефинитивно нам треба више података и више праћења да би се то боље проучило."

Они су о налазима у вези са том огромном рупом у подацима известили у студији објављеној у Британском медицинском журналу, истакавши да су Јужна Азија и подсахарска Африка посебно погођени неонаталном сепсом - што чини да је још хитније да се тамо сакупе поуздани подаци.

Они истичу и да сиромаштво и неравноправан приступ здравству чини бебе уопште рањивијим за оболевање од сепсе, што је ситуација која се погоршава „све тежом антимикробном резистенцијом".

Рано откривање сепсе може да помогне, али у земљама са ниским примањима, где су дијагностичке установе ретке, бројеви недијагностификованих и непријављених случајева остају високи, каже Шјам Сундар Будатоки, клиничар специјализован за јавно здравље на лондонском Империјалном колеџу, који је претходно радио у Непалу.

У овим земљама, резистенција на лекове можда не добија пажњу коју завређује зато што се „приоритети у јавном здрављу одређују на основу хитности и видљивог решавања проблема", каже он.

Другим речима, друге претње здрављу новорођенчади можда делују као прече - на пример, инфекције уопште или неухрањеност.

То може да значи се сложенији каузални ланац, као што је антимикробна резистенција која доводи до неонаталних смрти од сепсе, „игнорише", каже он.

Нова слика

Међутим, истраживачи су скорије стекли и неке потенцијално револуционарне увиде који би могли да помогну у борби против неонаталне сепсе резистентне на лекове.

На пример, постоје кључне разлике у природи бактерија које изазивају неонаталне сепсе у земљама са високим примањима, за разлику од земаља са ниским и средњим примањима.

То, заузврат, утиче на то како их треба лечити.

У богатијим земљама, велики број случајева неонаталне сепсе изазива бактерија која се класификује као „грам-позитивна" - организми који дају позитивне резултате на тесту познатом као Грам бојење коришћеном за класификовање бактерија - каже Санкар.

Још важније, ове случајеве као да предоминантно изазива само неколицина различитих типова бактерија - одређени сојеви стрептокока (који се обично налазе у цревима и мајчином вагиналном каналу) и стафилококе (које се налазе на површини коже), на пример.

Међутим, у земљама са ниским и средњим примањима, чини се да постоји виши проценат инфекција „које изазивају грам-позитивне бактерије, а које се обично налазе у цревима", каже Санкар.

То би могло да буде због лоше хигијене, на пример.

Широк дијапазон различитих микроба такође изгледа да је одговоран за ове грам-негативне инфекције од сепсе и обично показује високу стопу антимикробне резистенције - између 50 и 70 одсто.

„Због тога земље са ниским и средњим примањима имају већу смртност од неонаталне сепсе него развијеније земаље" каже он.

Многи различити микроби значе да је теже стандардизовати протокол за лечење „онако као што се ради на Западу".

Уместо тога, лекари у сиромашнијим земљама морају да открију који микроб је изазвао сепсу, надају се да ће се појавити на доступним тестовима и потом утврде да ли уопште може да се лечи антибиотицима.

Многи од доступних антибиотика последњег прибежишта са собом носе ризик од озбиљних нежељених реакција код пацијената и зато њихово коришћење код новорођенчади са собом носи додатне ризике.

Постоји нада, међутим, да комбинације неколико антибиотика одједном могу да пруже нове начине за борбу против сојева отпорних на лекове, а да то буде безбедно за употребу код беба.

Али доступност таквих сложених алтернативних антибиотичких третмана још је ограничен у земљама у развоју.

Победити супербактерије

Колико год застрашујуће бактерије отпорне на лекове биле, лекари и пацијенти имају другу, важнију и основнију тактику у свом арсеналу: добру хигијену.

У прошлости се претпостављало да, кад се беба зарази у року од 72 сата од рођења, то обично изазове бактерија којом су се заразиле из мајчиног вагиналног канала или црева током порођаја.

Ако је до сепсе дошло касније, сматрало се да је то резултат лоше хигијене, било у породилишту или код куће.

Али овај став је постао много нијансиранији последњих година.

Међутим, скорашња истраживања, међу којима и студија Санкара и његових колега, сугеришу да се бактерије које изазивају рану и каснију сепсу не разликују толико међу собом.

То сугерише да лоша хигијена можда игра улогу у широком дијапазону случајева сепсе, чак и код оних непосредно по рођењу.

„То чини потребу за дезинфекцијом и одржавањем протокола који гарантује чисто, хигијенско окружење изузетно важним", каже Санкар.

Међутим, основни сапун и вода недоступни су у половини здравствених установа широм планете, према извештају СЗО/Уницефа објављеном 2022, што доприноси ризику од инфекције код мајки и новорођенчади.

Друге просте мере могу да помогну у спречавању инфекције у здравственим окружењима, као што су ношење стерилне одеће на одељењима за интензивну негу, узимање брисова и чишћења површина и опреме, као и дезинфекција коже новорођенчади пре него што им се дају инјекције и инфузије.

Али примена овога захтева обуку и одговарајуће особље, заједно са учењем родитеља доброј хигијенској пракси, каже Шахидулах.

Бангладеш такође охрабрује да се више жена порађа у болницама, што се чини да је ипак безбеднија опција упркос њиховим властитим проблемима са супербактеријама.

Скоро половина жена у Бангладешу и даље се порађа код куће, што долази са већим ризиком од добијања инфекције.

У Непалу је откривено да је неонатална сепса бројнија међу бебама рођеним од мајки које нису одлазиле на пренаталне прегледе, што поново истиче важност пружања подршке будућим родитељима.

На крају, борба против кризе резистенције на лекове захтеваће широк дијапазон алата, кажу експерти.

„За далекосежније промене, морамо да узмемо у разматрање антимикробну резистенцију као социо-политички изазов, а не само медицински", каже Абдул Гафур, доктор за заразне болести у Институту за канцер Аполо у јужном индијском граду Ченају.

Заједно са другим индијским лекарима, он је и гласни заговорник борбе против претње од супербактерије.

„Одговарајућа хигијена код куће, у здравственим установама и заједницама кључни су за излажење на крај са неонаталном сепсом погоршаном антимикробном резистенцијом и како би се спречило поновно заражавање код деце."

Проналажење нових антибиотика треба да се доживи као најхитнији приоритет.

„Ковид нам је показао да Индија може да буде апотека света и да може да прави врхунске лекове", каже он.

Гафур предлаже усредсређивање на израђивање тестова за идентификацију извора инфекције што је пре могуће.

„Рапидни дијагностички тест могао би да помогне лекарима да пронађу прави антибиотик за преписивање у року од сат времена, што би могло значајније да смањи ризик од смрти.

„Нови антибиотици и вакцине могу да се развију за бактерије које су данас отпорне на постојеће антибиотике", каже он.

Према његовом мишљењу, то би требало да буде глобална иницијатива, са владама које сарађује са приватним компанијама.

За породице као што је Муктина, која је изгубила сина од сепсе, ови помаци стигли су прекасно.

Али борба против кризе са антибиотицима и ризик од инфекције око порођаја могли би да помогну другима да обезбеде бебама сигуран старт - и помогну лекарима да заштите и спасу пацијенте током указивања здравствене неге.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]