Србија, деца и здравље: Мале богиње вребају поново, опада број вакцинисане деце, а последице све озбиљније

Анастасија Фуљак из Београда била је забринута када је 2018. године на руци шестомесечног сина Немање приметила прву оспу - почетак инфекције малим богињама.

Било је то у време последње епидемије малих богиња у Србији, која је односила људске жртве први пут у две деценије, податак је Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут".

Немања је преживео и чинило се да је прошао без последица.

„Уредно се развијао, а онда је две године касније изненада почео да губи ход и говор, да се тетура", присећа се Анастасија за ББЦ на српском.

После многих анализа, лекари су утврдили да Немања има субакутни склерозирајући паненцефалитис - болест која доводи до оштећења мозга и последица је прележаних малих богиња, пише у лекарском извештају Института за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић" из децембра 2021. године, у који је ББЦ имао увид.

„То је ретка, али опасна болест, прогресивна је и обично има лошу прогнозу", каже педијатар Саша Милићевић за ББЦ на српском.

Мале богиње могу да изазову озбиљне последице које се понекад испољавају тек годинама касније, а стопа вакцинације у Србији и свету опада.

Немања је морбиле прележао пре друге године живота, што је најранији прописани узраст за примање ММР вакцине, која штити од морбила, заушки и рубеоле.

Иако је ова вакцина у Србији обавезна по Закону о заштити становништа од заразних болести, „стопа вакцинисаних је у паду и то би могло да доведе до нове епидемије", кажу из Удружења педијатара Србије.

„Према подацима које нам је доставио Институт 'Батут', стопа вакцинисаних у 2020. години била је само 78 одсто, а потребно је да их буде више од 95 одсто, јер су морбили веома заразни", каже доктор Јоргос Костантинидис, председник Удружења педијатара.

ББЦ није могао независно да провери ове податке, јер нису јавно доступни на сајту „Батута", а из ове институције нису одговорили на упит новинара до објављивања текста.

Према последњим јавно доступним подацима, који се односе на 2015. годину, стопа вакцинације ММР вакцином у Србији била је 84 одсто.

'Гледала сам како ми се дете гаси'

Анастасија каже да је двогодишњи Немања био „весео и несташан" дечак.

„Играо се, стално је чупкао и вукао млађег брата Алексеја, тада беба", прича.

Септембра 2020. године, у јеку пандемије корона вируса, Немања је пошао у вртић.

Међутим, већ у октобру морао да направи паузу зато што се разболео.

Како се испоставило, кривац није био корона вирус на који су родитељи сумњали.

„Пет дана је имао високу температуру, а када је то прошло почео је да губи ход, да се тетура и пада.

„Уопште нам није било јасно шта се дешава", присећа се Анастасија.

Немања је хоспитализован на Клиници за неурологију и психијатрију деце и омладине у Београду, где су вршене разне анализе.

А онда се разболео и од корона вируса и породица је отпуштена из болнице, тврди Анастасија.

„Речено нам је да се вратимо за две недеље, када прође корона, а Немањи се за то време стање погоршавало", каже она.

Дечак је „имао све већу слабост мишића, лако би заспао и дуго је спавао".

„Покушава руком да дохвати брата, али као да не може. Хоће нешто, али као да га тело не слуша", објашњава.

Немања се после две недеље вратио у болницу. Стање се погоршавало.

Мајка каже да више „није могао ни да седне, ни да се узме у руке".

„Кочили су му се поглед и врат - имала сам утисак да гледам како ми се дете гаси пред очима", наводи Анастасија.

После анализа, лекари су потврдили присуство антитела морбила у ликвору - течности која окружује мозак.

Мајка каже да је лекарка била „веома пажљива" када јој је саопштавала дијагнозу.

„Није директно рекла да нема помоћи, али је навела да јако брзо иде и одмахнула је главом", додаје.

Против ове болести званично нема лека - могуће је само успорити њен развој.

Немања је данас четворогодишњи дечак, који свакодневно иде на физикалну терапију и узима комбинацију антивирусних лекова.

После самосталног истраживања, родитељи су одлучили да покушају лечење на клиникама у Турској и Украјини.

„Тамо се примењује експериментална терапија, али то је једина нада, па смо одлучили да пробамо", каже.

Међутим, почетком рата у Украјини 24. фебруара, једно од двоје врата су се привремено затворила.

Породица Гајић побеђује лафору - неизлечиву болест

Зашто мале богиње нису искорењене

На крају 20. века, веровало се да је свет на путу да искорени мале богиње.

Две деценије касније, многе земље у свету страхују од нових епидемија ове и других заразних болести против којих вакцине постоје већ деценијама.

Стопе вакцинације против морбила у свету су стагнирале пре пандемије ковида, упозоравају из Светске здравствене организације (СЗО).

А затим су почеле да опадају, јер су многи одлагали одлазак код лекара током пандемије.

Из Светске здравствене организације процењују да је 2018. године 86 одсто деце широм света примило прву дозу ММР вакцине, а да је ревакцинисано мање од 70 одсто.

Како тврде, то „није довољно" да би се спречила епидемија морбила и препоручују да 95 одсто становништва прими обе дозе.

Широм света, 2018. године је од морбила преминуло више од 140.000 људи, процењују Светска здравствена организација и Амерички центар за контролу и превенцију болести.

Земље са највећим бројем забележених случајева биле су Конго, Либерија, Мадагаскар, Сомалија и Украјина.

У Србији је тада регистровано скоро 6.000 случајева морбила, показују подаци Института „Батут",

Од тог броја, 94 одсто било је невакцинисано или непотпуно вакцинисано, а оболели су били узраста од 15 дана до 71 године.

У 2021. години, Велика Британија је забележила најниже стопе у држави за последњу деценију, а једно у десеторо деце није вакцинисано, пише ББЦ.

Др Јоргос Константинидис упозорава да је стопа вакцинације „недовољна", те да постоји могућност избијања епидемије морбила у будућности".

У Новом Пазару, само 11 одсто деце примило је ММР вакцину између 2018. и 2020. године, податак је Савета за здравље града Новог Пазара из марта ове године, преноси Данас.

Константинидис каже да нове епидемије морбила до сада није било упркос паду стопе вакцинације зато што су се примењивале ковид мере, које штите од свих заразних болести.

„Сада људи скидају маске и престају да држе дистанцу, а ризик расте", објашњава.

Шта све могу да буду последице инфекције морбилима?

Немањино стање је једна од „најозбиљнијих" последица прележаних морбила, објашњава педијатар Саша Милићевић.

Јавља се код седам на 300 милиона људи који прележе мале богиње, показују подаци америчког Националног института за неуролошке болести и мождани удар.

„Једна од најчешћих компликација је вирусна упала плућа", каже др Милићевић.

Додаје да осипне грознице могу изазвати и менинтигис - упалу можданих овојница.

Такође, могу да нападну и друге системе органа, као што је срце, па тако настаје миокардитис - упала зида срца.

Др Милићевић подсећа да се невакцинисани могу разболети у било ком узрасту.

„Старији су много склонији компликацијама и смртном исходу, док деца у детињству најчешће прележе морбиле", наводи.

Једна од могућих последица је и такозвана „имунолошка амнезија", мистериозни феномен откривен 2012. године, пише ББЦ.

Кад људи заразе малим богињама, имуни систем као да заборави сваки патоген са којим се сусрео пре тога - сваку прехладу, сваки грип, сваку изложеност бактеријама или вирусима у окружењу, сваку вакцину.

„На неки начин, зараженост вирусом малих богиња враћа имуни систем на фабричка подешавања", каже Мансур Херифар, професор имунологије са Универзитета Вестерн, у Канади.

Када инфекција прође, тело мора поново да учи шта је добро, а шта лоше по њега готово од нуле.

'Страх од ММР вакцине'

Много је митова о ММР вакцини, а један од најчешћих је да изазива аутизам.

Др Милићевић истиче да „не постоји ниједна научна студија која доказује везу са аутизмом".

„Разумем дилеме родитеља, који проналазе опречне информације на интернету и збуњени су оним што читају", наводи лекар.

Објашњава да је један од разлога што се то доводи у везу у томе што се „аутизам обично дијагностикује у другој години живота, када се даје вакцина".

Он наглашава да код деце која имају одређена обољења педијатар може да одложи вакцинацију.

„Сва здрава деца треба да се вакцинишу, јер се тако стара колективни имунитет, који помаже да и невакцинисана деца остану здрава", наводи педијатар.

ММР вакцина је у Србији обавезна и један је од услова за упис у основну школу.

Закон о заштити о заразних болести прописује казне од 50.000 до 150.000 динара „ако одбију обавезну имунизацију" деце, подсећа др Хајрија Мујовић, стручњакиња за медицинско право.

„Из праксе су ми познати случајеви новчаног кажњавања родитеља, као и да их социјалне службе позивају на разговоре", наводи.

Она сматра да са овим родитељима пре свега „треба радити на едукацији, а да се мање треба окретати репресивним мерама".

Др Мујовић истиче да је у најбољем интересу детета да „не трпи никаква ограничења нити ускраћивања права уколико није вакцинисано".

„Мислим да ову децу треба чешће здравствено контролисати и саветовати да се вакцинишу".

Додаје да одлуку о самосталној вакцинацији деца могу самостално да донесу када напуне 15 година.

Анастасија каже да „често размишља" о сплету околности које су довеле до Немањиног стања.

У тренутку када се разболео, био је так беба - премали да прими ММР вакцину која би га могла заштитити.

Мале богиње је, каже, добио у болници, на Институту за заштиту мајке и детета Србије, где се опорављао од рутинског уролошког захвата.

„Од ситуације која је била потпуно безазлена по његов живот, стигли смо до нечега апсолутно несхватљивог", истиче.

Анастасија сматра да њен син није имао прилику да се вакцинише на време, али друга деца је имају.

„Волела бих да људи схвате да одлуком да вакцинишу или не вакцинишу дете утичу на цело друштво", каже.

Живот са леукемијом: „Желим да покажем да не треба одустати"

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]