Србија и технологија: Да ли се друштвени ботови у политици користе само за виртуелни обрачун са противницима

Вести и теме које су у тренду на друштвеним мрежама понекад изгледају као да су дошле ниоткуда.

Чини се да многи на њих наседну, а то је зато што поједини људи активно покушавају да манипулишу интернетским простором са не баш племенитим циљевима на уму, кажу технолошки стручњаци.

Један од алата који за то користе је нешто што се зове ботови.

Свака друга објава, коментар или лајк на који налетимо на друштвеним мрежама долази од ботова, подаци су компаније Имперва, која се бави безбедношћу на интернету.

Током 2022. чак 47,4 одсто саобраћаја на интернету потекло је од њих, што је за 5,1 одсто више него годину дана раније, а део који су генерисали људи најмањи је у претходних осам година,

Али ова појава у свету није новост, напомиње Ива Ненадић, професорка Факултета политичких наука у Загребу и истраживачица Европског универзитетског института у Фиренци.

Ботови као „програми који извршавају аутоматизоване задатке" постоје већ деценијама, а „друштвени ботови", који се користе на друштвеним мрежама и „опонашају људско понашање", данас су прва асоцијација на овај појам, прича она за ББЦ на српском.

„Посебно су учинковити када шире емоционалне поруке с мало информативног садржаја, а коментарисањем, лајковањем и дељењем одређеног садржаја појачавају његов досег и стварају привид релевантности.

„Тако значајно доприносе виралности одређених наратива или особа", описује Ненадић.

Додаје да могу да имају и позитивну намену, попут образовања људи о важним друштвеним питањима, али и негативну, онда када служе као „алат манипулације јавним мњењем", указује професорка.

Док је у више наврата и земаља запажено деловање ботова у политичким процесима током претходних деценија, шира дебата о овој појави настала је после Брегзита, односно изласка Велике Британије из Европске уније, као и председничких избора у Америци 2016. године, каже Мартин Мур, професор политичке комуникације на Краљевском колеџу у Лондону (КЦЛ), за ББЦ на српском.

Почетком јула употреба ботова била је актуелна и у Србији - на Твитеру је освануо списак на којем је 14.000 наводних налога, који су политичке битке водили лајковима, коментарима, објавама и дељењима садржаја.

„Тешко је проценити на која политичка збивања су утицали ботови, посебно због тога што су активисти и они који воде кампање прилагодљивији и научили су временом како да смање видљивост ботова", објашњава стручњак, који је и директор Центра за изучавање медија, комуникације и моћи КЦЛ-а.

Због још недовољно јасног значаја за политичке процесе, „званичне политичке кампање се углавном клоне овог метода, што за незваничне не мора да важи", додаје Мур.

Шта су друштвени ботови?

Појам ботова настао је још током 1960-их година, а израз је скован скраћивањем речи „робот", наводи се на сајту немачке Федералне агенције за безбедност информација.

Друштвени ботови развили су се појавом друштвених мрежа попут Фејсбука или Твитера, додаје се.

Могу да буду „добри", када се користе за објављивање или дељење садржаја на друштвеним мрежама, али и „лоши", када служе ширењу лажних вести, нетачних информација и дискредитовању, објашњавају из немачке агенције.

На друштвеним мрежама, поједини људи користе програме који аутоматски извршавају задатке како би их представили као да је реч о правим људима, пишу поруке или раде друге ствари попут других људи.

Ако више њих користи много ботова, могуће је да се направи сензација око одређене особе, питања или теме, како би била што запаженија, коментарисанија или дељена.

Поједини људи плаћају ботове да промовишу сопствене производе или објаве.

Компјутерски програми сами по себи нису зло нити имају такву намену.

На пример, канадски емитер ЦБЦ креирао је инстант сервис за ћаскање који је заправо користио ботове да аутоматски одговара на питања људи, помажући им да разумеју све око избора у октобру 2019.

Чак и Твитер у сопственим смерницама пише да „нису сви ботови лоши… висококвалитетни ботови могу да побољшају свачије искуство".

Професорка Ива Ненадић, међутим, каже да се ботови неретко користе у „нападима и покушајима дискредитације новинарки и новинара, активиста и политичке опозиције", али и покушајима давања веће видљивости одређеним медијима на интернету.

„Није реткост ни да се налози коришћени у једном догађају, теми или земљи, пренамене за други догађај, тему или земљу", додаје она.

Истраживачи Интернет института у Оксфорду (ОИИ) у студији „Компјутерска пропаганда у Канади: Употреба политичких ботова" дефинисали су четири врсте ботова који се користе у ове сврхе.

Пригушивачи (dampeners) ширењем лажних тврдњи и клеветама, или дељењем порука које их садрже, покушавају да дискредитују неког политичког субјекта.

Појачивачи (amplifiers) су они који дељењем и објављивањем садржаја наглашавају неку поруку или тему, односно промовишу је у повећавају њен досег.

Ботови за транспарентност објављују и деле информације због којих би политички актери могли да се позову на одговорност.

Слуге (servants) су ботови који свакодневно понављају исте акције за шефове.

Како се развија технологија, тако се развијају и ботови и њихова примена, напомиње Ива Ненадић.

Али и најсофистициранији друштвени ботови настали методама вештачке интелигенције „имају проблема с рашчлањивањем људских емоција, хумора и сарказма", каже она.

„Због тога су лакше уочљиви и мање делотворни од кампања које комбинују вештачку и људску интелигенцију, односно аутоматизоване и налоге којима управљају људи", истиче хрватска професорка.

Мартин Мур, професор политичке комуникације на Краљевском колеџу у Лондону, истиче да се ботови користе на многим друштвеним платформама, те да одлука о томе која ће бити одабрана за одређени циљ „зависи од процене" оних који кампању спроводе.

„Људи су се дуго жалили на употребу ботова на Твитеру, али до тога је делом дошло зато што је ова мрежа кроз његову историју била много отворенија платформа од других.

„Зато је и више анализирана од осталих платформи", каже Мур.

Али, „проблем постоји" и на другим платформама, указује Ива Ненадић, научница из Хрватске.

„У трећем тромјесечју 2022. компанија Мета је објавила да је предузела мере против 1,5 милијарде лажних налога на Фејсбуку, што је по проценама око пет одсто месечно активних корисника", прича Ненадић.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Балкан и Србија: Од уклањања налога до објављивања листе наводних ботова

Објављивање списка наводних „ботова" и лажних налога на друштвеним мрежама за подршку владајућој Српској напредној странци (СНС) и председнику Србије Александру Вучић почетком јула, покренула је бројне расправе у јавности и на интернету у Србији.

Део корисника друштвених мрежа осуђивао је људе који су наводно са лажних и сопствених налога на Фејсбуку, Инстаграму и Твитеру радили у корист политичке партије коју подржавају.

Поједини су и откривали њихове наводне идентитете и критиковали их због тврдњи да су то чинили током радног времена у јавним институцијама.

Државни функционери и чланови СНС-а нису званично демантовали ове тврдње, али јесу реаговали на ове објаве.

Ана Брнабић, премијерка Владе Србије, на Твитеру је поделила фотографију са поруком „И ја сам СНС бот", што је учинио и председник Александар Вучић.

Вучић је рекао да не види ништа спорно у подржавању политичке партије на друштвеним мрежама, уз тврдње да се објављивањем имена људи који су то чинили угрожавају њихове породице.

„Постоје људи који подржавају сваку странку. Неки су ангажовани у страначким органима, неки нису. Шта је тачно проблем са тим?", питао је Вучић током гостовања на телевизији Пинк.

И Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије, на Инстаграму је објавио фотографију у мајици са истим натписом.

Стручњакиња Ива Ненадић напомиње да је оваквих случајева и раније било на Балкану, што потврђује објава компаније Мета из фебруара ове године.

Из те технолошке фирме, која је власница Фејсбука, саопштили су да су уклонили мрежу „координисаног неаутентичног понашања" у Србији, која се састојала од 5.374 налога и 12 група са око 350 чланова.

Ови налози коришћени су како би се „створила перцепција аутентичне и широко укорењене подршке српском председнику Александру Вучићу и Српској напредној странци" и за критиковање опозиције, наводе у саопштењу.

„За разлику од традиционалних фарми тролова које смо онеспособили у Албанији, Никарагви и Русији, које су чинили појединци који су радили у једној или више повезаних канцеларија, ова операција се ослањала на индивидуалце који су делали широм Србије", додаје се.

Том приликом уклоњено је и 1.060 налога на Инстаграму са више од 26.000 пратилаца.

Санкционисани налози збирно су утрошили више од 150.000 долара на рекламирање путем ове две платформе, саопштили су из компаније Мета.

Професорка Ненадић истиче да је до уклањања лажних налога дошло и на мрежи ТикТок током четвртог тромесечја прошле године.

Према подацима немачке агенције за статистику Статиста, било их је укупно више од 54,4 милиона у том периоду, од чега у Хрватској око 3.200, а у Словенији око 3.500.

Ова платформа је у септембру прошле године донела одлуку и о проширивању мреже земаља у којима ће одређени налози бити означени као блиски властима.

Међу 40 нових држава у којима ће ова напомена почети да се користи су и Хрватска и Словенија.

Директан политички утицај: Од Брегзита до америчких избора 2016. године

Само у последњој недељи уочи председничких избора у Америци 2016. године, око 19 милиона ботовских налога на Твитеру објављивало је поруке подршке Доналду Трампу и Хилари Клинтон, тадашњим кандидатима републиканаца, односно демократа, наводи се у тексту на сајту америчког Института електронских и електричних инжењера (ИЕЕЕ).

Додаје се да је Трамповој победи допринело то што су ботови који су га подржавали, променили став јавности надјачавањем супарничких ботова у служби Демократске странке, који су масовно користили хештег #ImWithHer.

Ива Ненадић додаје да је утицај ботова на политичкој сцени посебно постао интересантан јавности 2017. године, после сведочења бивше вршитељке дужности америчке државне тужитељке Сели Јејтс и бившег директора Националне обавештајне службе Америке Џејмса Клапера Млађег пред Конгресом.

„Тада су изјавили да су руска влада и руска Агенција за интернетска истраживања (ИРА) значајно користили ботове за ширење дезинформација и распиривање подела током америчких председничких избора 2016. године", каже она.

Синхронизована активност непотврђених налога на Твитеру примећена је и 2014. године у Индији, наводи се у тексту „Друштвени ботови које покреће вештачка интелигенција" професора Теренса Адамса са Универзитета Харвард.

Током изборног процеса у тој земљи 2014. године, премијер Нарендра Моди достигао је бројку од четири милиона пратилаца, а убрзо је уочен и образац у понашању дела њих на друштвеним мрежама.

Док је магазин Тајм проучавао активности на друштвеним мрежама у вези са Модијем, који је био поредложен за награду Личност године, примећено је да хиљаде његових пратилаца у истим интервалима објављују исту фразу, позивајући да се индијском премијеру додели ово признање.

Професор Мартин Мур са Краљевског колеџа у Лондону наводи и пример из Русије, где су 2011. године коришћене „хиљаде налога на Твитеру како би се 'угушили' твитови о грађанским протестима".

Како ботови утичу на јавну дискусију?

Активност ботова стручњаци су запажали и током дискусија на друштвеним платформама о питањима која су важна за друштво.

Један од примера је расправа о контроли поседовања оружја у Америци.

Услед пуцњаве у Паркланду, на Флориди, 2018. године погинуло је 17 људи, што је покренуло дебату о потреби за стриктнијим законима о оружју, а важну улогу у дискусији имали су ботови из Русије, о чему је писао ББЦ.

Твитер налози, од којих је део припадао ботовима, учествовањем у расправи са другим корисницима уз коришћење хештега #Parklandshooting покушавали су да доведу до раста напетости у америчком друштву.

„Ботови се усредсређују на било шта што изазива поделе међу Американцима - готово систематично", рекао је тада Џонатон Морган, шеф организације Њу нолиџ која истражује дезинформације на интернету, за Њујорк тајмс.

Истраживања показују да су ботови коришћени и током пандемије корона вируса, указује професорка Ненадић.

Студија Њујорк тајмса и непрофитне редакције истраживачког новинарства ПроПублика из 2020. разоткрило је како су кинеске власти организовале војску „тролова", односно лажних интернет коментатора, како би још од почетка пандемије покушали да контролишу наратив на друштвеним мрежама.

„Хтели су да вирус изгледа мање озбиљно, а да власти делују способно да се носе се с њим.

„Неки од десетина хиљада лажних коментатора зарађивали су, према документацији, 25 долара за оригиналне објаве, 40 центи за означавање негативног коментара за брисање и по један цент за дељење пожељних објава", објашњава Ненадић, истраживачица Европског универзитетског института у Фиренци.

Али ова стручњакиња указује и да Кина и Русија нису једине земље у којима се овакве активности спроводе.

То доказује истраживање Универзитета у Оксфорду из 2019. године, у којем се наводе докази о постојању организованих кампања за манипулацију јавним мњењем путем онлајн платформи у чак 70 земаља света.

Подаци показују да је у свакој од земаља најмање једна политичка странка или владина агенција користила друштвене мреже како би покушала да утиче на јавно мишљење.

Прати ли законодавство напредак технологије?

Мајк Галагер и Дерек Килмер, двојица конгресмена из редова америчких републиканаца, предложили су нови Акт о поштеном оглашавању (Тhe Honest Ads Act) у априлу ове године.

Као један од аргумената за измене постојећих закона навели су то да ће страни фактори, попут оних из Русије и Кине, „употребити сва доступна средства за подривање америчке демократије".

Реаговала је и Европска унија доношењем Кодекса деловања против дезинформација у јуну прошле године, а професорка Ненадић га назива „кључним инструментом европске политике деловања против дезинформација".

Ипак, додаје да водеће платформе и други актери „засад у њему учествују добровољно".

ЕУ је недавно усвојила и Акт о дигиталним услугама, који ће потпуно почети да се примењује наредне године у свим земљама чланицама.

Као главну разлику у односу на досадашњу легислативу Ненадић наводи промену Кодекса деловања против дезинформација, па ће овај акт метод „саморегулације променити у корегулацију".

„Од инструмента који зависи од добре воље великих платформи постаће инструмент за извршавање законски прописаних обавеза.

„Ипак, још није јасно како ће се тачно та транзиција догодити, а у међувремену је Твитер напустио Кодекс", закључује професорка.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]