Политика, интернет и дезинформације: Како мрежа лажних налога шири кинеску пропаганду

Распрострањена мрежа од више од 350 лажних профила на друштвеним мрежама шири кинеску пропаганду и покушава да дискредитује оне које доживљава као противнике кинеске владе, резултати су нове студије.

Циљ је да се дискредитује Запад и појача утицај Кине и њен имиџ у иностранству, гласи извештај Центра за отпорност информација (ЦИР).

Студија, у коју је ББЦ имао увид, показала је да је мрежа лажних профила у оптицај пуштала вулгарне карикатуре на којима се, између осталих, појављује кинески тајкун у изгнанству Гуо Венгуи, гласни критичар Кине.

Друге контроверзне личности које се појављују на тим карикатурама су „узбуњивачица" научница Ли Менг Јан и Стив Бенон, бивши политички стратег Доналда Трампа.

Сваки од њих и сам је био оптужен за ширење дезинформација, укључујући лажне информације о Ковиду-19.

Неки од налога - расутих по Твитеру, Фејсбуку, Инстаграму и Јутјубу - користе лажне профилне слике генерисане путем вештачке интелигенције, док други делују као да су преотети пошто су претходно објављивали садржај на другим језицима.

Нема конкретних доказа да је мрежа повезана са кинеском владом, али према ЦИР-у, непрофитној групи која ради на сузбијању дезинформација, она подсећа на прокинеске мреже које су раније разбили Твитер и Фејсбук.

Представници ових мрежа су истицали прокинеске ставове сличне онима које промовишу државни званичници и медији.

Највећи део садржаја које дели мрежа усмерен је на Америку, нарочито на деликатне теме као што су закони о оружју и расна политика.

Један од наратива на којима инсистира ова мрежа представља Америку као земљу са лошим историјатом поштовања људских права.

Постови са лажних налога наводе убиство Џорџа Флојда као један од примера за то, баш као и дискриминацију Азијата.

Неки налози упорно негирају кршење људских права у области Синкјанг.

Стручњаци тврде да Кина у заточеништву држи најмање милион муслимана против њихове воље, називајући те оптужбе „фабрикованим лажима Сједињених Америчких Држава и Запада".

„Чини се да је циљ мреже да одузме легитимитет Западу појачавајући прокинеске наративе", рекао је Бенџамин Стрик, аутор извештаја ЦИР-а.

Постоје упадљиве сличности између ове мреже и пропагандне мреже Спамуфлаж драгон коју је идентификовала друштвена аналитика фирме Графика.

Коментаришући нову студију, Ајра Хјуберт, виши истражни аналитичар Графике, рекао је:

„Извештај показује да на америчким платформама није било 'меденог месеца' у првим месецима Бајденове администрације".

„Дотична мрежа избацује сталну мешавину анти-америчког садржаја, радујући се, на пример, америчком 'поразу' пред њихово повлачење из Авганистана и представљајући Америку као лошег савезника чија је помоћ Индији била недовољна током неких од њених најгорих месеци у борби против Ковида."

Како је мрежа откривена?

ЦИР је мапирао хештегове које су фаворизовале претходно идентификоване мреже, ископавши још налога који исказују знакове учешћа у операцијама вршења утицаја.

Знаци који су их открили укључивали су висок степен активности у ширењу пропагандних верзија и поновљена употреба истих хештегова.

Новоотворени налози, налози са именима која су деловала као да су насумично смишљена и налози са врло мало пратилаца такође су звонили на узбуну.

Неки профили отворени су да би објављивали оригинални садржај, док су други само делили, лајковали и коментарисали те оригиналне постове, како би им помогли да стигну до што шире публике.

Ова врста активности често се назива „астротурфовање" зато што је јој је циљ да створи привид кампање која је потекла из народа.

Лажни људи

Многи лажни налози користили су фотографије генерисане уз помоћ вештачке интелигенције - што је релативно нов феномен који компјутерима омогућује да праве реалистичне слике људи који не постоје.

За разлику од украдених профилних слика стварних људи, слике које је генерисала вештачка интелигенција, настале од типа машинског учења по имену StyleGAN, не може да се пронађе уз помоћ обрнуте претраге слика.

Употреба лажних слика у кампањама дезинформисања постаје све уобичајенија будући да су корисници и платформе све подозривији према сумњивим налозима.

ЦИР је користио разне технике да идентификује лажне профилне слике у тој мрежи.

Синтетичке слике увек стављају очи на исто место, тако да ако се слике послажу једна уз другу, то може да помогне да се препозна колекција слика лажних профила.

Насумична колекција профилских слика обично би показала већу разноврсност у скраћивању слика и поравнавању очију.

Други знакови су мутна ивица косе, зуби под необичним угловима и замућени предмети око лица.

Многи налози на Фејсбуку за које се верује да су део мреже чинило се да имају турска имена.

Ти налози можда су некада припадали правим људима, али су касније преотети и добили нове профилске слике.

Преузети налози шире прокинеску пропаганду ове мреже и на Јутјубу.

Налози који су претходно објављивали садржаје на енглеском или немачком а потом били неактивни годинама, одједном су почели да објављују садржаје званичних државних медија на кинеском.

ЦИР је поделио истраживање с уплетеним друштвеним мрежама.

Фејсбук је са своје платформе уклонио налоге наведене у студији.

Портпарол Фејсбука је рекао: „У септембру 2019. године, уклонили смо мрежу спем активности која је објављивала кликбејтове из домена политике и јавног живота, превасходно на кинеском.

Ова мрежа није имала готово никакву читаност на нашој платформи, а ми настављамо да сарађујемо са нашим истраживачима и колегама из индустрије да бисмо пронашли и блокирали њихове покушаје да се врате, попут налога поменутих у извештају."

Јутјуб је такође угасио налоге из мреже због кршења Јутјубових смерница за заједнице.

Твитер је саопштио да је и он сада уклонио скоро све налоге на које је указао ЦИР, као и велики број других који су се бавили сличним активностима. Он је рекао да је његова истрага и даље у току.

„Кад откријемо операције ширења информација које поуздано можемо да повежемо са државним активностима - или домаћим, или страним - ми их онда стављамо у нашу јавну архиву."

Анализа - Кери Ален, медијска аналитичарка ББЦ Мониторинга на кинеском

У последњој деценији, уложене су милијарде долара у финансирање раста кинеског присуства на међународним платформама.

Али будући да су Фејсбук, Твитер и Јутјуб блокирани на копненој Кини, а доступни су само преко ВПН-а, земља је имала проблема да се такве платформе препознају као достојни конкуренти масовним западњачким кампањама.

За то су јој јој потребни не само кинески гласови, већ и инострани, како би показала да је земља „стигла".

Настала је „дипломатија вучјег ратника", са званичницима који су користили налоге на Твитеру да би махали заставом реторике Комунистичке партије.

Кина жели да се представи као пријатељ света - а не као репресивна, ауторитарна држава, како она доживљава да је западне земље представљају.

Са више од милијарду корисника интернета, Кина свакако има способност да организује масовне кампање на друштвеним мрежама и нападне оно што доживљава као анти-кинеске гласове са широким дијапазоном супротстављених мишљења.

Али будући да је баратање енглеским језиком у Кини ограничено, често постоје неспретни знакови који откривају да се иза таквих налога крије кинески трол.

Многи се служе софтвером за аутоматски превод како би претварали кинеске поруке у енглески, што значи да су такве поруке пуне словних грешака или садрже неспретне граматичке конструкције.

А пошто су им многи западњачки медији недоступни унутар Кине, корисници обично имају врло мало знања о томе кога би требало да нападају, па се само шлепају на одговорима колега из исте мреже.

Графика: Сајмон Мартин

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]