Корона вирус: Како лажне информације постају виралне

Интернетом кружи огромна количина сумњивих информација о корона вирусу - од непоузданих здравствених савета до спекулација о плановима владе. Ово је прича о томе како је један пост постао виралан.

Реч је о обавештењима и саветима - неким истинитим, неким безазленим, а неким потенцијално опасним - који круже Фејсбуком, Воцапом, Твитером и другим местима.

Пост назван „Ујак са дипломом мастера", због наводног извора тих информација, прошао је пут од Фејсбук налога 84-годишњег Британца преко Инстаграм налога телевизијског водитеља из Гане и Фејсбук група за католике из Индије до форума, Воцап група и Твитер налога посвећених корона вирусу.

На први поглед делује легитимно зато што је информација приписана поверљивом извору - доктору, институцији или том високообразованом „ујаку".

Нулти постављач

Најранију верзију коју смо успели да нађемо поставила је корисница Фејсбука 7. фебруара.

Постављена је у групу названу „Срећни људи", која има скоро 2.000 чланова. Ово је писало:

„Ујак мог школског друга, који има диплому мастера, ради у Шензенској болници. Пребацују га да проучава вирус упале плућа из Вухана. Управо ме је звао и рекао ми да поручим мојим пријатељима…"

Савети који следе доводе у заблуду или су неистинити. Један гласи да немате вирус „уколико вам цури нос".

Према организацијама за проверу чињеница Фул фект (Full Fact) и Сноупс (Snopes), које се позивају на здравствене ауторитете као што су амерички Центар за контролу болести (ЦДЦ) и медицински часопис Лансет, нос који цури није уобичајен симптом - али се дешавао међу пацијентима корона вируса.

Пост такође подстиче људе да „пију више топле воде" и да се „труде да не пију ништа хладно", a тренутно не постоје медицински докази да било шта од тога може да помогне у лечењу од корона вируса или у његовом спречавању.

„То нема никакво утемељење", каже Алекс Каспрак из Сноупса.

„Лудо је видети то тамо, то је одмах једно велико звоно за узбуну."

Покушали смо да контактирамо особу која је поставила ове информације; она нам није одговорила.

Пост се шири

Листа је добила замајац неколико дана касније кад ју је поделио човек по имену Глен у Индији.

Он ју је окачио у неколико различитих Фејсбук група, укључујући и ону за католике.

Нови пост надовезао се на онај од 7. фебруара додатним информацијама. Иако је нови пост тврдио: „Ујак мог школског друга, који има диплому мастера... управо ме је звао и рекао ми да поручим мојим пријатељима...", Глен није заправо добио телефонски позив од тог ујака.

Он каже да је пост био само „порука који је он добио и проследио даље".

Додатна обавештења садржала су неке тачне савете - на пример, људима се поручује да перу руке, што је кључна превентивна мера.

Међутим, нова верзија додала је и неке непотврђене и информације које доводе у заблуду.

На пример, до детаља је описала на који начин болест напредује, а лекари кажу да су симптоми и тежина корона вируса веома променљиви и да не постоји један тачан образац његовог напредовања.

Пост постаје виралан

Неколико недеља пост је био сведен на релативно мале кутке на мрежи.

Онда је дошао 27. фебруар, када га је 84-годишњи бивши власник уметничке галерије по имену Питер начинио виралним.

Питеров пост био је сличан Гленовом, али је поново садржао неке нове информације - од којих су неке биле погрешне или су доводиле у заблуду.

Питеров пост се раширио брзо, скренувши пажњу фект чекера као што су Фул фект и Сноупс.

Обе ове организације написале су детаљне чланке у којима су оповргле тврдње, позвавши се на поуздане медицинске изворе укључујући СЗО, амерички ЦДЦ, британску Националну здравствену службу (НХС) и друге.

Једна тврдња из поста, на пример, навела је да вирус „не воли Сунце", али до сада не постоји ниједан доказ да сунчева светлост убија вирус, а пријављени су случајеви у многим земљама са сунчаном и врелом климом.

Друге тврдње из поста биле су проверене. На пример, поновљен је савет о прању руку.

Питер, који живи у јужној Енглеској, избацио је делове поста који доводе у заблуду након што су фектчекери објавили чланке. Али до тада су га људи поделили већ 350.000 пута.

Кад га је контактирао ББЦ, Питер није желео конкретно да каже одакле му информације из поста, али је само рекао да је у оно време веровао извору.

„Поверовао сам му да је рођак тог научника, здравственог радника који му је пренео све те чињенице и бројке", рекао нам је он у телефонском интервјуу.

Питер каже да је желео да помогне људима да се заштите.

„Трудим се да ширим онолико проверене информације колико могу. И уколико ме исправе или ако сам откријем да сам рекао нешто нетачно, ја се извиним и исправим то", каже он.

Пост мутира

Упркос његовима изменама заснованим на чињеницама, тврдње из оригиналне верзије Питеровог поста брзо су се рашириле и мутирале.

Неке верзије почеле су да додају још информација које доводе у заблуду. А и извор се променио.

У неким верзијама, које су стигле даље од Фејсбука, Воцапа и Твитера, „ујак са дипломом мастера" постао је „члан одбора Стенфордске болнице", па чак и „брат пријатељице пријатељеве сестре који је у одбору Стенфордске болнице".

Биле су ту и информације приписане „јапанским лекарима" и „тајванским експертима" - међу многим другим модификацијама.

Постови који помињу Стенфорд - само на Фејсбуку појавило се најмање стотину њих - раширили су се толико брзо да је универзитет морао да изда саопштење негирајући да има било какве везе с тим.

Пост прескаче језичку баријеру

Пост се потом раширио - потпомогнут јавним личностима, укључујући телевизијског водитеља из Гане и америчког глумца, али и гомилу других, обичних људи.

Једна Американка поставила је верзију у групу на Фејсбуку по имену „Вести о корона вирусу" - једну од на хиљаде група посвећених вирусу које су букнуле на овој друштвеној мрежи.

Ејприлин пост приписан је „пријатељичином синовцу који је у војсци".

Она је објаснила кад смо је контактирала преко Фејсбук месинџера да је видела информацију кад ју је поделила њена пријатељица, али је тек касније схватила да је „њена пријатељица само копирала и пејстовала као што сам и ја то урадила. Чини се да је већина тога тамо нетачно."

„Користим Фејсбук по читав дан, сваки дан", каже Ејприл. „Пронашла сам на њему много корисних информација… Не гледам вести."

Истовремено, пост је преведен на неколико језика укључујући арапски, амхарски, вијетнамски, француски шпански и италијански.

Поново, неки од постова садржали су тачне или у најгорем случају безазлене информације које доводе у заблуду - док су друге наводне „чињенице" имале потенцијал да буду штетне.

Један савет предложио је да радите „самопроверу" на корона вирус свако јутро тако што ћете задржати дах дуже од 10 секунди. Али нема доказа који потврђују да уколико можете то да урадите немате вирус.

Копипаста

„Ујак са дипломом мастера" специфична је врста виралног поста - у сленгу се назива „копипаста".

То је материјал који неко копира и пејстује уместо да употреби „дељење" или „ретвитовање", друге алате за поделу у понуди на друштвеним мрежама.

Због тога сваки пост изгледа оригинално - он делује као да га је написао неко кога познајете, можда пријатељ или рођак, тако повећавајући шансу да му поверујете.

Зато што има толико много „оригиналних" постова, то отежава друштвеним мрежама и људима који их проучавају да прате колико су се далеко такви постови проширили.

Ми знамо да је тај Питеров пост подељен стотинама хиљада пута - али колосалан је, можда и немогућ, задатак израчунати колико је људи видело разне копиране варијанте „ујака са дипломом мастера" на Фејсбуку или било којој другој већој друштвеној мрежи.

Очигледно је, међутим, да су га видели милиони.

Шта предузима Фејсбук

О постовима који доводе у заблуду а у међувремену из њих нису избачене дезинформације, портпарол Фејсбука нам је рекао: „Ти постови крше нашу политику и уклоњени су."

„Ми нон-стоп радимо на томе да уклонимо штетне дезинформације о корона вирусу", рекао је портпарол.

„Фејсбук се удружио и са британском Националном здравственом службом како би повезао људе са најновијим званичним водичем НХС-а око корона вируса - и ставио га директно у њихове њуз фидове и кад људи претражују ову тему."

Ова компанија убацује и текст из тих постова у аутоматизоване системе како би пронашла сличне садржаје. Технолошки гиганти - Фејсбук, Мајкрософт, Гугл, Линкдин, Редит, Твитер и Јутјуб - зарекли су се да ће сарађивати на борби против дезинформација о вирусу.

Фектчекери кажу да сви можемо да учествујемо у томе - тако што ћемо прво размислити пре него што нешто поделимо.

„Застаните на секунд. Баците мало поглед. Видите да ли можете да нађете више информација о томе", каже Клер Милне из Фул фекта.

„Разлучите да ли је то тачно или делите нешто са пријатељима и породицом што би могло да их доведе у заблуду и нашкоди им."

Уколико делује да је нејасно ко је извор или је пост дуги списак или низ крцат информацијама, упоредите те наводе са познатим, поузданим изворима.

Спој истине и глупости

Људи који деле пост о „ујаку са дипломом мастера" - који се у разним верзијама још увек дели преко интернета - генерално гледано нису злонамерни: они обично мисле да прослеђују чињенице.

Или можда нису сигурни у аутентичност информација, али верују да ипак помажу, „у случају" да је наведено истина.

Генерално гледано, ти људи нису луцкасти или глупи. Лако вас је превеслати кад сте забринути.

Пост са „ујаком" још је и спој истине и глупости, што га чини погубним и лакшим за ширење.

„Кад се неистините ствари помешају са стварима које звуче разумно или истинито, то збуни људе, а у неким случајевима их наведе да помисле како је остатак савета такође легитиман", каже Каспрак из Сноупса.

Три питања које треба себи да поставите пре него што нешто поделите

Извори: Full Fact, Snopes, BBC Monitoring

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]