Рачунари и безбедност: Пет начина да се заштитите на интернету

Аутор фотографије, ББЦ / Јаков Поњавић
- Аутор, Лазар Човс
- Функција, ББЦ дата новинар
Вероватно сте некада чули да „све што окачите на интернет остаје на интернету".
Ово су ми говорили када сам у раној основној школи почео да бесомучно проводим сате на једном тада популарном сајту за четовање.
Срећом или не, ово није потпуна истина - истина је и већа и мања од тога.
Неке ствари које окачимо на интернет могу бити неповратно изгубљене, а друге које нисмо ни знали да смо објавили могу нас изненадити дуготрајношћу и постојаношћу.
ББЦ на српском вам доноси пет савета како да ваши подаци на интернету не доспеју у туђе руке.
1. Одаберите дугу, компликовану и јединствену лозинку
Лозинке које одаберемо заштита су која стоји између нас и хакера.
Знам да је тешко одолети и ставити свуда исту лозинку која се лако памти и коју је лако откуцати, али то јесте стварно важно ако желимо да заштитимо себе, пријатеље и фирму за коју радимо.
Што лозинка коју користимо има више карактера и што је сложенија, то ће више времена требати аутоматизованом софтверу да је обије.
Користите велика и мала слова, бројеве и симболе.
Ако вам је баш тешко да памтите симболе, користите на пример ! уместо слова И или @ уместо слова а.
Према сајту за проверу безбедности лозинке Пасвордмонстер, лозинка Лазар открива се за 0,67 секунди, Лазар123 за 4 секунде, а L@z@r!42 за 1 сат.
Пратите исту логику када смишљате сопствену лозинку.
Иако је боље да реч уопште не буде из речника, стих песме није најлошија идеја на свету, нарочито ако нека слова замените неким бројевима и симболима.
Тако за откривање лозинке хејсловени треба 42 минута, али за хејСл0вен! треба 6 дана.

Аутор фотографије, Getty Images
- Лозинка коју не користите нигде другде
Сваки пут када негде унесете лозинку, ви је поверите том сајту на чување.
Сваки сајт је нечије двориште.
Сваки пут када се конектујете на интернет у кафићу или код пријатеља, ви кроз њихово двориште довикујете лозинку сајту на који је уносите.
Уколико једном сајту на којем сте регистровани лозинка „процури" или ако је они не чувају на адекватан начин, сви хакери на свету могу имати вашу лозинку за електронско банкарство или за Инстаграм профил на којем сте тако дуго скупљали пратиоце.
- Лозинка која нема очигледну везу са вама
Уколико неко циљано жели да уђе у ваш профил, прво ће покушати да искористи име и презиме, бројеве телефона, датум рођења, јединствени матични број (ЈМБГ) и имена укућана и кућних љубимаца.
Чак и средњошколац који учи програмирање може за десетак минута да направи списак од хиљаду могућих лозинки које су варијација ових ваших података.
Аутоматизовано може и да испроба сваку од њих.
2. Користите двостепену верификацију
Покушавамо да се улогујемо на неки сајт и, уместо да нам отвори прву страницу, добијемо обавештење да нам је послато обавештење или СМС порука на телефон и да имамо 30 секунди да укуцамо код који нам је стигао.
Ово је пример двостепене верификације или верификације у два корака.
Колико год да нас нервира, важно је да нам буде укључена, јер је хакеру (или члану домаћинства) који жели да приступи нашим профилима то и даље онемогућено, чак и ако има нашу лозинку, докле год нема физички приступ нашем уређају.
Постоје и „јачи" начини двостепене верификације када шифре од неколико цифара праве посебне апликације, као што су Google Authenticator или ForgeRock, које вам неће стићи у обичној поруци и самим тим су тежи за праћење.
Често је могуће направити и физички „кључ", најчешће УСБ преносиву меморију, коју је потребно укључити у уређај да бисмо се улоговали на неки налог.
3. Инсталирајте најновије верзије програма
Хакери и стручњаци за дигиталну безбедност са једне, а вируси и антивируси са друге стране у вечитој су трци.
На срећу, већина „рупа у систему" које се експлоатишу веома брзо буду уочене и закрпљене.
Ако користимо оригиналне програме и ако их редовно ажурирамо, јако су мале шансе да ће се баш на вама сломити виртуелна кола и да ће неко у првим данима безбедносног пропуста напасти баш вас.
Ипак, у већини случајева напада на дигиталну безбедност, мета није конкретна особа.
Не покушава неки зли опасни и препаметни хакер да нападне баш вас и мазне вам бабин рецепт за гомбоце (у рецепт не иде гриз, то вам је јасно).
Такозвани „напади" често су аутоматизовани и покушавају да куцају на милионе врата, док нека не затекну откључаним.
Или јако лоше закључаним.
4. Будите свесни са киме комуницирате
Знате оно када махнете некоме ко вам личи на пријатеља на улици, па схватите да није он и после се осећате мало глупо?
Исто је и са интернетом.
Баш много људи не обраћа пажњу са ким заправо комуницира, пребрзо кликћу и добровољно остављају податке.
Не обраћају пажњу на то да ли је неки сајт заиста сајт Поште Србије, Ваикикија или Петрол пумпи, што је случај о коме је ББЦ на српском писао у децембру 2022. године.
Дакле, опет није у питању опасан, зли и стручни хакер, него смо сами дали сопствене податке са картице некоме ко нам се лажно представио.
Обратите пажњу на тачан назив сајта.
На пример, прави сајт дигиталног сервиса администрације у Србији је euprava.gov.rs, док би лажни сајт могао да има неку адресу попут euprava-gov.rs и могао би да изгледа скоро исто као и прави сајт, али да издаје лажна документа.
Пре нешто више од годину дана управо на овај начин фалсификовани су зелени сертификати, открио је ББЦ на српском.
Нарочито је важно да у систему електронских фактура, који многи предузетници користе, обратите пажње на адресу сајта јер би на лажној копији неко злонамеран могао да прикупи ваше податке са личне карте или са платне картице фирме.
Касније би ти подаци могли да буду злоупотребљени, чак и на начин да се неко други електронски представља као ви.
Обратите пажњу и на правопис.
Ако вам нешто делује као лош превод са енглеског, вероватно јесте у питању - лош превод са енглеског.
5. Бирајте шта од података остављате на интернету, а и ван њега
Као што не бисте у туђем дворишту остављали слике деце или кључ од куће, немојте ни на сајтовима.
Скоро сваку интернет услугу коју користимо, а која је наизглед бесплатна за нас, вероватно плаћамо подацима или тиме што носимо нечију рекламу на екрану који држимо у џепу.

Аутор фотографије, Лазар Човс / ББЦ
Можда не остају баш сви подаци баш вечно на интернету, али и даље можемо да бирамо тачно шта ћемо тамо качити и на који начин ћемо са тим подацима поступати.
Имајте на уму и да је најслабија карика у сваком ланцу безбедности на интернету - човек.
Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]










