Технологија, интернет, и друштвене мреже: Како препознати лажне профиле

Непостојећи Стефанос Панајотис, чувен је као „Грк који није хтео да бомбардује Србију", али и као неко ко неколико пута годишње умре - ако верујете опскурним профилима на друштвеним мрежама.

Међу измишљеним биографијама, у српским медијима познати су случајеви Петра Величковића, форензичког психијатра из Монтреала, као и новинарке Стеле Пецарски.

Последњи случај да су медији слепо поверовали саговорници десио се са Сашом Средановић која се представља као спортска психолошкиња и тврди да саветује многе светске спортске клубове, међутим Фејкњуз Трагач објавио је да она није то за шта се представља.

Када листамо садржај на друштвеним мрежама, увек је важно да знамо ко стоји иза објава које читамо.

Особа која стоји иза профила можда има прикривени циљ, политичку агенду, жели да нас обмане, да прошири лажну информацију, да нам нешто прода или да креира лажну слику о себи.

Некада иза профила стоји сасвим друга особа у односу на оно што на основу профила можемо да помислимо.

Ако се особа издаје за стручњака и даје јој се медијски простор, лажно представљање постаје још опасније.

ББЦ на српском доноси вам савете како да препознате лажне профиле на друштвеним мрежама и подсећа на нека лажна представљања у медијима.

Шта су лажни профили?

Лажним профилима на друштвеним мрежама сматрамо оне који су направљени са намером да обману или опонашају некога, да шире заблуде или дају на значају погрешним особама.

У ширем смислу, лажне профиле можемо поделити на:

Постоје и такозвани фан-профили или профили који су пародије јавних личности, који такође опонашају, али им је сврха да забаве.

Разлика је у томе што код профила који су настали ради пародије и сатире, осим у први мах, нема обмане, стога је упитно да ли да их уопште сматрамо лажним.

Како да их препознамо?

Обратите пажњу на налог у целини, погледајте све у вези са њим.

Дуго је профилна фотографија (аватар) била добар показатељ аутентичности налога.

Ако вам делује као студијска фотографија, као да је осветљење превише добро, разумно је претпоставити да немају сви људи ни приступ ни навику да имају такве фотографије.

Временом се развије око за препознавање такозване сток (stock) фотографије, односно каталошке фотографије на којој статирају модели.

Ако особа има мало фотографија у различитим позама и у различитим животним ситуацијама или на различитим догађајима, то може да буде један од показатеља.

Ипак, постоје и људи који не објављују много фотографија на друштвеним мрежама и ово свакако није довољно да се неки профил прогласи за лажни.

Све ово додатно је теже у последње две године, од када постоје алати „генеративне вештачке интелигенције".

Помоћу њих, чак и аматери бесплатно могу да направе веома аутентичне фотографије.

Новинари који се баве рашчлањивањем лажних информација често користе претрагу по фотографији (reverse image search) како би проверили да ли је већ негде другде употребљена.

Најпознатији примери - Панајотис, Пецарски

Стела Пецарски је претходно потпуно непознато име које је недељник „Афера" потписивао изнад проблематичних текстова користећи фотографију америчке манекенке француско-венецуаланског порекла Жоан Пари.

Стефанос Панајотис, често се појављује као „Грк који није хтео да бомбардује Србију", а готово увек на фотографији је Ванђел Ђуле (Евангелос Доулес), који је у био народни посланик у албанском парламенту и заступник грчке мањине у Албанији.

Десетине медија, стотине профила и десетине хиљада дељења имале су објаве о његовим наводним смртима током година.

После деконструкције портала који се баве провером навода у медијима (фектчекингом), ове објаве су се проредиле.

Нешто мање познат је случај доктора Петра Величковића, наводног форензичког психијатра из Монтреала.

Политика је објавила његово писмо које су стручњаци оценили као мизогино.

Погледајте видео: Три најчешћа начина за хаковање налога:

Лажни профили често имају веома мало информација које су истакнуте на профилу.

Подаци попут града из којег су или школе коју су похађали данас су честе на правим профилима на друштвеним мрежама.

Међутим, сама чињеница да их неко нема, не мора да значи да је профил лажни.

Ипак, многе од ових информација је данас изузетно лако проверити, упоредити, распитати се.

Неке су само нелогичне.

Неко ко измишља идентитет често не зна како се звала школа у време када ју је наводно похађао.

Странци који праве лажне профиле у Србији некада упадљиво омаше чак и име профила - локалном становништву то све може да звучи нереално.

Погледајте листу пријатеља, пратилаца или контаката.

Лажни профили веома често имају врло сведену листу.

Мали број пратилаца, ако их прате искључиво странци или други лажни профили, одличан је показатељ да је неки профил лажан.

На интернету не постоје опције куповине лажних пратилаца са именима типичним за овај регион, што преварантима додатно отежава посао.

Лажни профили често имају мало интеракција са пријатељима.

Погледајте ко и колико коментарише њихове објаве и фотографије.

Ако коментара има много и ако људи користе неке интерне пошалице, ако су сличног годишта и ако су из сличних делова света, већа је вероватноћа да је профил прави.

Ако неком женском профилу фотографије кратко коментаришу искључиво старији мушкарци, то није показатељ валидности профила.

Потражите и рођенданске честитке, прави профили скоро увек имају рођенданску честитку, нарочито ако је видљив датум рођења.

Обратите пажњу на недоследности у садржају који неко објављује.

Лажни профили често не објављују ништа месецима и онда се укључе у јавни живот само онда када је актуелна тема због које су и направљени.

Често су то теме у вези са пласирањем неких производа, теорије завере или специфичне политичке идеологије.

Некада се исти лажни профили користе за различите ствари, па се може лакше уочити да их није писала иста особа.

Фектчекери, односно новинари који се баве провером чињеница, некада раде и анализу структуре написаног: синтаксе реченице, положаја речи у реченици, редоследа набрајања придева.

Та вештина се назива лингвистичка форензика.

Аматерима је лакше да погледају ниво познавања и примене правописа, да ли се грешке понављају или их има само у објавама о једној политичкој странци.

Такође, обратите пажњу и на време објављивања.

Бесплатне верзије неких програма за аутоматизовано објављивање на више профила имају могућност објављивања само када је округао сат и пола сата (14, 14.30, 15, 15.30).

Са друге стране, прави човек који користи само један профил баш ретко потрефи округло време.

Важно је да имамо на уму да постоји много различитих облика у којима се лажни профили могу појавити.

Најбоља смерница је да се свакако буде пажљив када се комуницира и да се увек задржи доза здраве скептичности.

Чувајте своје податке на интернету и не дајте их непознатим људима без преке потребе.

Ако нешто звучи превише добро да би било истинито, вероватно није истинито.

Ако нешто у великој мери потврђује ваше ставове, нарочито ако ти ставови нису у сагласности са оним што водећи стручњаци и етаблирани медији тврде, вероватно неко има скривене мотиве.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]