Дигитално насиље: Осветничка порнографија и злоупотреба интимних снимака и како се заштитити

Јелена* из Београда је имала 30 година када ју је неко изманипулисао - на Инстаграму се представљао као бивши дечко, а потом са хиљадама људи на интернету поделио њене интимне снимке.

„Осећала сам се ужасно, као да сам силована", каже Јелена* за ББЦ.

Страх, кривица, стид, уцене, депресија и суицидне мисли - кроз све то годинама пролазе жртве осветничке порнографије у Србији.

Проблем је доспео у жижу јавности када је неколико Телеграм група - у којима десетине хиљада мушкараца са Балкана размењује порнографске садржаје - постало предмет истраге полиције по налогу Посебног тужилаштва за високо технолошки криминал.

Кривични закон у Србији не препознаје осветничку порнографију као кривично дело, али су њиме обухваћена друга дела која спадају у ту врсту повреде права.

По службеној дужности гоне се само случајеви дечије порнографије, прогањања, уцена или полног узнемиравања, док за објављивање и дељења туђих снимака без дозволе - што је често случај код осветничке порнографије - жртва мора да покрене приватну тужбу.

„То треба мењати јер се насиље према женама и девојкама све више дешава у дигиталном и онлајн простору, добија нове размере и може да нанесе тешке повреде права", каже за ББЦ правница Дијана Малбаша из Аутономног женског центра (АЖЦ).

Ова организација пружа правну, психолошку и друге врсте помоћи женама жртвама насиља.

Људи имају слободу да живе властити сексуални живот како желе и да размењују шта желе, али чак и када некоме верујете 100 одсто, упозорава правник Ђорђе Кривокапић, не постоји гаранција да слика коју сте послали неколико година неће бити објављена.

До тога, додаје, може доћи и без кршења поверења, већ кад неко хакује ваш уређај или компанију која прикупља и чува ваше податке.

„Треба увек рачунати на тај ризик. Сви морају да буду свесни да интернет све памти", каже за ББЦ Кривокапић, суоснивач Шер фондације (SHARE) која се бави заштитом дигиталних права и доцент на Факултету организационих наука у Београду.

Из Посебног тужилаштва за високо технолошки криминал апелују на кориснике друштвених мрежа да посебно поведу рачуна о заштити личних података.

И да, наводе, „избегавају објављивање, размену или други облик стављања на располагање својих података другим лицима, као и аудио, фото и видео материјала који може бити злоупотребљен".

Током 2020. забележен је већи број пријава него у 2019. за кривична дела која се тичу злоупотребе интимних слика и снимака, показује евиденција Тужилаштва.

Осветничка порнографија је постала ,,нова нормалност" током пандемије, а подаци СОС линија у Великој Британији указују на пораст оваквих случајева током карантина.

Шта је осветничка порнографија?

Поред узнемиравања на друштвеним мрежама, дигиталног прогањања и хаковања, осветничка порнографија је све присутнији облик дигиталног насиља који у много већој мери погађа жене, објашњава Мирјана Митић социјална радница из АЖЦ-а.

„Осветничка порнографија је свако неовлашћено снимање, али и неовлашћено дељење, као и претње дељења експлицитног садржаја са сексуалним карактером за које је дата сагласност за снимање али не и за дистрибуцију истог", каже Митић.

Најчешће се јавља после прекида партнерске везе, али и у другим ситуацијама - дистрибутер тог садржаја може бити особа коју жртва чак ни не познаје, додаје она.

Свака десета средњошколка је доживела да неко објави њене фотографије или видео снимке, које су послале приватно и без сагласности да се деле даље.

Овај податак и други резултати истраживања АЖЦ-а о дигиталном насиљу и младима у Србији говори колико је проблем, о коме се много не говори,

Девојке су биле изложеније уценама - да ће њихове приватне информације или снимци бити објављени уколико не пристану да ураде нешто сексуалне природе заузврат.

У поређењу са дечацима, девојке чешће добијају сексуализоване коментаре у онлајн свету.

Термин „осветничка порнографија" - којом се овакав вид насиља најчешће описује - може бити релативизујући, упозоравају из АЖЦ, јер упућује на то да се насилник свети жртви за нешто што је она раније учинила.

Случај Телеграм група у Србији и на Балкану - шта се десило

Почетком марта 2021. обелодањено је да на апликацији Телеграм постоји скоро десетак група у којима десетине хиљада претежно мушкараца са подручја Балкана размењује различите порнографске садржаје.

Највећа група међу њима - ЕX YU Балканска соба, имала је око 36.000 чланова, а у међувремену је ограничен приступ историји преписке и раније објављеног садржаја.

ББЦ је имао увид у ову и у садржај осталих група, од којих су неке посвећене одређеним градовима - па тако има група за Београд, Ниш, Шумадију и друге делове Србије.

У њима се махом деле порнографски видео снимци и фотографије жена и девојака.

Деле се и приватни снимци сексуалних односа или они преузети са порно сајтова, као и фотографије и видео клипови из приватних порука на Инстаграму.

Сташа Ивковић, једна од девојака која је јавност упознала са овим групама и покренула истрагу, тврди да је у групи било и осветничке порнографије, као и снимака малолетница.

„За групу сам сазнала сам тако што ме је један момак кога лично не познајем упозориo да се мој Инстаграм профил нашао тамо". каже она за ББЦ.

Пошто је ушла у ову Телеграм групу, видела је да се чланови уз објављене Инстаграм профиле девојака распитују да ли пружају сексуалне услуге за новац, одакле су, која им је адреса, да ли неко има голе фотографије или снимке, каква је у кревету или колика јој је цена.

Када је почела да на Твитеру објављује детаље из ове групе и сама је постала мета, те се њена фотографија уз претње и увреде и даље деле у групама на Телеграму.

Сличну судбину су доживеле и друге девојке које су указале на овај проблем и пробале нешто да предузму.

Деветнаестогодишња Андријана каже да је ушла у једну од група са намером да пронађе администратора или неког од активнијих чланова како би исти одговарали за своје поступке.

Тада је њена фотографија, на којој је потпуно обучена, завршила у тим групама уз „поприлично непријатне коментаре".

Сташа и Андријана нису устукнуле пред претњама - што је охрабрило многе жене и девојке да поделе сбоја искуства са осветничком порнографијом.

У Сташин инбокс од тада свакодневно стижу поруке девојака чији су снимци, фотографије или лични подаци завршавале у спорним Телеграм групама.

Она каже да су поједина искуства јако мучна за читање јер је реч о жртвама које после неколико година још увек вуку стравичне последице.

„Уколико је једна жртва после оваквог скретања пажње на велики проблем у друштву покренула тужбу и смогла снаге да почини тако храбар корак, сматрам да смо урадили мали помак који носи тежину и значај", поручује Сташа.

Убрзо после покретања истраге, полиција је саопштила да је ухапшен је Н. С. (1996) из Ниша због сумње да је као администратор група на Телеграму објављивао фотографије и снимке порнографске садржине "настале искоришћавањем малолетног лица".

Пар дана касније приведен је и М. Ц. (1994), осумњичен за више кривичних дела.

Сумња се да је прогањао бившу девојку, а када је одбила контакт са њим, претио joj je, а затим објавио њену кућну адресу и интимне фотографије које му је слала док је била малолетна.

Које последице трпе жртве осветничке порнографије?

Kада је имала 14 година, Даницу је уценио њен дечко и претио да ће свима рећи да је спавала с њим, ако му не пошаље слику њених груди.

Била је, каже, „слепо заљубљена" у њега и из страха је послала фотографију, а када је она доспела у групни чет, Даници се „цео свет срушио".

„Покушала сам два пута да себи одузмем живот јер нисам била довољно јака да се носим са коментарима околине, као да сам проживљавала пакао", каже ова млада девојка.

Живи у малом месту, па су реакције околине биле неизбежне и непријатне, додаје.

Прозивали су је, вређали, етикетирали, а подршку је добила од породице и малобројних пријатеља.

Испрва се плашила да потражи помоћ.

„Затворила сам се у себе и неколико месеци сам пролазила кроз тешку депресију", присећа се она.

Тек после неког времена Даница се обратила психијатру, што јој је, каже, помогло да се извуче из стања у којем је била.

„Последице по жртву осветничке порнографије се не разликују много од онога што особа доживљава као жртва било ког другог облика насиља", каже социјална радница Мирјана Митић.

Она објашњава да овакве насилне праксе унижавају достојанство кроз напад на телесну аутономију, приватност и изражавање сексуалности.

Пре свега, каже Митић, присутан је осећај немоћи и страха од насилника, који може користити садржај да прети и уцењује жртву дуги временски период, са циљем да јој уништи самопоуздање и одузме контролу над њеним телом и животом.

„Жене живе у страху од осуде породице, пријатеља, партнера, али их додатно плаши што имају осећај да је постављање таквог садржаја у онлајн простор незаустављиво, а да учинилац може да остане анониман иза неког уређаја", објашњава Митић.

Дешава да се уз подељени садржај отворено наводи идентитет жртве, адреса, број телефона или профил на некој од друштвених мрежа што са собом доноси талас порука са понижавајућим понудама, уценама и претњама, додаје она.

Људи, посебно млади, често нису свесни у какве све замке дигиталног света могу да упадну.

Због тога је важно да се држава бави превенцијом, да постоји системски одговор на овакве проблеме, а ове теме треба убацити у васпитање и образовање, сматра Кривокапић из Шер фондације.

„Будућност нових генерација зависи од ризика у које су они грунути", каже он.

Безбедност на интернету: приватни или јавни профил и ризици од злоупотреба

За све оне који су обазривији и желе да се заштите од ризика је значајно што на већини платформи на интернету могу бити анонимни и присутни под псеудонимом - осим на Фејсбуку који захтева личне податке.

„То је право, али право које многи злоупотребљавају и зато је важно водити рачуна о сопственом дигиталном идентитету", каже Кривокапић.

То значи да је битно да корисници „баце сидро" на свим мрежама где је су њихови пријатељи и пословна заједница и да се региструју, чак иако неће бити активни - да би заузели простор и спречили да неко направи лажни профил са њиховим подацима и то злоупотреби.

Преварена крађом туђег идентитета, Јелена* је интимне снимке послала особи за коју је је веровала да је њен бивши дечко, а који јој је писао да је воли и да не може да је заборави.

Када је на његове молбе снимке послала - његов профил је нестао, а она је убрзо почела да у инбокс добија слике мушких полних органа, вулгарна питања, понуде за секс за новац, али и увреде, претње и уцене да ће њени снимци бити објављени јавно.

Сазнала је да су њени снимци завршили у групи „налик на Вајбер" када јој се јавио један од чланова групе и послао јој скриншотове преписки.

На објављеним снимцима видело се име њеног јавног Инстаграм профила уз погрдне описе.

Каже да је постојала „потражња" за њеним нагим сликама и да су чланови групе нудили новац да дођу до њих, па је постала мета додатног узнемиравања.

Јелена је све профиле са којих је добијала узнемиравајуће поруке одмах блокирала, променила је име на Инстаграму да би се заштитила, али то није зауставило малтретирање.

„Када имате јавни профил на друштвеним мрежама, ставили сте се у положај неке врсте јавне личности и на неки начин себи ускратили права приватности", објашњава Кривокапић.

Али ако имате приватни профил и водите рачуна ко су вам пријатељи, то не значи да оно што објављујете неће бити злоупотребљено, јер не можете проверити да ли се неко лажно представио.

Можете имати лажни осећај приватности и сигурности, упозорава Кривокапић.

Он сматра да на тај начин људи, посебно млади, могу бити слободнији да окаче и експлицитнији садржај, мислећи да то нико осим одабраних неће видети.

Међутим, када неко са вашег приватног профила подели неки садржај са другима или јавно, можете га држати одговорним за кршење и друштвених и правних норми.

Али ако подели садржај са вашег јавног профила, тешко да га можете држати одговорним за то јер сте већ сами то учинили јавним, истиче Кривокапић.

Како закон у Србији третира осветничку порнографију и злоупотребу туђих интимних фотографија и снимака?

У Посебном тужилаштву за високотехнолошки криминал је током претходне две године формирано више предмета који се односе на дељење експлицитних садржаја у различитим групама на различитим друштвеним мрежама и апликацијама, наводе из Тужилаштва у писаном одговору ББЦ-ју.

У 2019. највише пријава, њих 43, било је за прогањање, затим 24 пријаве за приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију, 13 пријава за полно узнемиравање, две пријаве за уцену - и само три пријаве за једино дело које се не гони по службеној дужности - неовлашћено објављивање туђих слика и снимка.

У години пандемије бројке су порасле, па је за прогањање било 60 пријава, чак 40 пријава за случајеве дечије порнографије, 16 пријава за полно узнемиравање, једна пријава за уцену и пет пријава за неовлашћено објављивање туђих фотографија и снимка.

Бројке показују да је број пријава за једино дело осветничке порнографије које се гони по приватној тужби жртве, дељење туђих слика и снимака без дозволе, забележен изузетно мало број пријава током обе године.

Правница Дијана Малбаша сматра да осветничку порнографију треба препознати као озбиљан друштвени проблем и озбиљно кршење женских људских права.

„Стога, такво понашање треба тако третирати у кривично правном поступку и гонити таква дела по службеној дужности", каже Малбаша.

Постоји могућност за промену овог закона, али после озбиљне анализе, сагласан је и Ђорђе Кривокапић.

Осветничка порнографија је често скопчана са другим облицима насиља, па немамо податке о томе колико често пријаве заврше осуђујућом пресудом, додаје правница Дијана Малбаша.

Шта жртве осветничке порнографије у Србији могу да предузму?

Пријаву осветничке порнографије и злоупотребе приватних слика и снимака може поднети свако директно Посебном тужилаштву за високо технолошки криминал на мејл [email protected], или Поштом на адресу Савска 17а у Београду.

Уз пријаву је неопходно доставити доказе који ће поткрепити наводе, кажу из Тужилаштва.

Пријава за ову врсту насиља може да се поднесе и полицији.

Жене које су претрпеле овај вид насиља се увек могу обратити за правну помоћ женским невладиним организацијама како би добиле подршку и информације о подношењу пријаве и о поступцима који након тога следе, кажу из Аутономног женског центра.

Јелена каже да је одмах блокирала све профиле са којих је добијала непримерене поруке и претње и да није чувала снимке поруке, јер је делимично осећала срамоту.

Каже и да није случај пријавила полицији, очекујући да је неће схватити озбиљно јер је сама слала слике момку.

Малбаша истиче да је важно да жене покушају да сачувају доказе, да направе скриншот или снимак таквих објава и да их чувају на неком сигурном месту.

„Разумемо да је тешко у први мах мислити о доказима, јер када дођете до таквог садржаја први порив јесте да га обришете, ако то можете.

„Али увек саветујемо жене да прикупљају доказе, чак иако у том моменту не желе да пријаве случај, јер ће им можда ти докази затребати", каже правница.

Србији недостаје систем који би омогућио лако, једноставно и анонимно пријављивање, оцењује Ђорђе Кривокапић.

„Сваки пут када неко објави нечији интимни снимак без дозволе мора да постоји јак друштвени одговор на ону особу која је то објавила, без улажења у питање шта је део тог снимка", додаје,

Као што и нека међународна истраживања и повећан број пријава у 2020. у Србији сугеришу, све је више осветничке порнографије иако то многе жене и девојке које контактирају АЖЦ не именују на тај начин, кажу из ове организације.

„Нажалост, често чујемо да жене себе окривљују што им се то десило, осећају срамоту да то некоме испричају па им анонимно контактирање нашег СОС телефона делује најприхватљивије и најбезбедније", каже Мирјана Митић.

Она додаје и да многе жене осветничку порнографију не виде као законски препознатљив облик насиља (због одуства физичког контакта), па ретко чује да су се обраћале инсистуцијама за подршку и заштиту.

Аутономни женски центар је у више случајева пружао подршку женама и девојкама у подношењу кривичних пријава за објављивање или претње да ће се објавити неки приватни садржаји, снимци, фотографије, преписка.

Каже да се АЖЦ-у нису до сада обраћале жене због актуалног случаја Телеграм група.

„Када то једном доспе у јавност, остаје ту заувек"

Истрага је у току, али већина спорних Телеграм група су још активне, а отварају се и нове.

МУП је саопштио и да ће се обратити и Телеграму за доставу података - али ова компанија нема званично представништво у земљи.

Србија има ограничења у дигиталном простору где владају приватне корпорације - Телеграм је тај који може да угаси спорне групе, објашњава Ђорђе Кривокапић.

Али да би компанија попут Телеграма могла да одговара за евентуалне повреде које настану у њеном раду и непоштовању законских оквира, држава мора да утиче на овакве велике платформе да имају представника у Србији, додаје он.

„Морају да постоје механизми којима обавештавамо приватне корпорације да долази до кршења закона како би оне реаговале - а тренутно немамо бич којим можемо да ударимо", каже Кривокапић.

Када је чула за случај Телеграм група, Даница каже да је била згрожена и да јој није било пријатно да чита о томе.

Каже да већина момака не зна колико дељење приватних слика има психичког утицаја на девојке.

„Стварно ми није јасно које то задовољство буди тим мушкарцима да све то деле и мислим да треба да одговарају за своје поступке", каже она.

Даница сматра да је најважније да девојке буду свесне да до тога може да дође када шаљу такве фотографије, без обзира колико поверење имају.

„У случају да се та фотографија прошири, саветујем да то пријаве", поручује она.

Андријана додаје да је чак и ако дође до објављивања приватних снимака, девојке треба да знају да то није срамота и да нису криве јер су некоме веровале.

Дељење интимних слика са неким са ким сте у вези је у данашње време једна нормална ствар и ту не треба да буде осуде, сматра Кривокапић.

Дигитална технологија je таква да ће ваша фотографија од вашег телефона до телефона особе којој је шаљете већ бити сачувана више пута у базама других корпорација код којих некад може доћи до цурење података - што се дешавало и Гуглу, Фејсбуку и другим компанијама.

„Када то једном доспе у јавност, остаје ту заувек", упозорава Кривокапић.

*Име је познато редакцији и измењено је ради заштите идентитета.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]