Сексуално насиље у Србији: Коме жртве могу да се обрате за помоћ и како

Излазак у јавност жртава сексуалног злостављања може да охрабри друге који су претпрели неки вид насиља да о томе проговоре.

Страх, неповерење, срамота, самоокривљивање - најчешћи су разлози због којих жртве не пријављују сексуално насиље, а то често чине после неколико година - када се охрабре и довољно су удаљене од починиоца, кажу стручњаци за ББЦ на српском.

Жртве често не знају ни коме да се обрате, нарочито у мањим срединама.

Коме могу да се обрате жртве сексуалног насиља?

Сексуално и свако друго насиље може се пријавити било којој полицијској станици на број 192.

У саопштењу МУП-а издатом после оптужби глумица на рачун професора глуме у Београду за сексуално злостављање, наведено је да се такви случајеви могу пријавити у просторијама Полицијске управе за град Београд.

Ово је једна од адреса на коју и иначе могу да се јаве све жртве сексуалног узнемиравања и злостављања.

Процедура се разликује у зависности од тога да ли је реч о случају новијег датума или насиљу које се догодило пре неколико година, објашњавају у војвођанском Центру за подршку женама за ББЦ на српском.

У првом случају - када се насиље пријави у року од 72 сата - жртва треба да се јави полицији, која издаје налог за лекарски преглед.

„Постоји посебна процедура. У случају да се жртва прво јави лекару, према протоколу Министарства здравља, лекари зову полицију којој пријављују насиље", каже Афродита Шери из ове невладине организације.

Запослени у том центру помажу на умањивању повреда и трауме изазване сексуалним насиљем кроз оснаживање жртава - жена и девојака - и пружање непосредне подршке у првазилажењу последица повређивања.

Жртвама помажу и око лекарских и лабораторијских прегледа и сарађују с МУП-ом и здравственим установама.

Медицински извештаји су важан доказ у судском поступку и зато је битно обратити се лекару уколико постоје видљиве или невидљиве повреде како би биле саниране и забележене, објашњава за ББЦ на српском правница Аутономног женског центра Дијана Малбаша.

„Међутим, често је онима који су преживеле сексуално злостављање најтеже да учине тај први корак, да се повере неком и проговоре о оном што им се десило.

„Жене које су биле жртве сексуалног злостављања могу да се јаве на СОС телефоне женских организација како би са неким поделиле то што им се десило без икакве бојазни да ће наићи на осуду или неразумевање", каже Малбаша.

Додаје да ће посредством СОС телефона жртве сексуалног насиља добити подршку и информације о томе на који начин могу да пријаве насиље институцијама ако се и када се на то одлуче.

Психичку, правну и лекарску помоћ жртве могу затражити и позивима на:

СОС линије за жртве насиља - 0800 222 003 СОС телефона Аутономног женског центра - 0800 100 007СОС телефона Центра за подршку женама - Јединствени СОС телефон за Војводину - 0800 101010

У просеку свака десета жена која се јави на СОС телефон АЖЦ-а, а преживела је неки вид насиља, била је изложена и сексуалном насиљу, подаци су те организације.

Малбаша објашњава да сексуално насиље прати и највећа друштвена стигма.

„Жене које су преживеле ову врсту насиље често осећају срамоту и кривицу због оног што им се догодило, плаше се реакције околине, дешава се да немају поверења у институције.

„То су разлози због којих се и најтеже одлучују да ову врсту насиља пријаве и најтеже о њему говоре", каже Малбаша.

И у војвођанском Центру за подршку женама кажу да жртве често не пријављују насиље одмах јер се стиде, плаше, осећају кривицу.

„Наше искуство је такво да нам се жртве у таквим случајевима јављају за помоћ тек кад скупе храброст, јер мисле да им нико неће поверовати", каже Афродита Шери.

Месечно им се јави неколико жртава сексуалног насиља, а није реткост да им се обрате пошто су имале суицидне мисли или покушале самоубиство, додаје.

„Имамо позитивне примере у којима се показало да се стање побољшало после десетак разговора са нашим психолозима и психотерапеутима и да су жртве повратиле контролу над животом", објашњава саветница Центра за подршку женама.

Погледајте видео: Невенина прича - из канџи проституције до уметнице која храбри друге

Шта је сексуално насиље?

Сексуално насиље је принудна или нежељена сексуална активност, а његов починилац може користити физичку силу, претње и застрашивања или злоупотребити жртву која није у стању да да сагласност за сексуални однос, наведено је на сајту Сигурне куће.

Сексуално насиље се може десити и међу људима који се међусобно познају, као и у контектсту породичног насиља - у породици, у браку или партнерској вези.

Претрпљено сексуално насиље оставља последице на ментално здравље жене, укључујући и анксиозност и различите врсте посттрауматских поремећаја.

Неки од облика сексуалног насиља су:

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]