Свет се гуши у ђубрету, а највише га праве Американци

Свет производи више од две милијарде тона отпада сваке године, што је довољно да се попуни 800.000 олимпијских базена.

Највише ђубрета по глави становника прави Америка. Американци праве три пута више ђубрета од осталих. Највише бацају пластику и храну, а када је питању рециклажа, Америка заостаје за другим земљама, јер само 35 одсто чврстог отпада успева поново да се искористи.

Најефикаснији у поновном коришћењу чврстог отпада је Немачка, која успева да рециклира 68 одсто материјала.

Истраживање је спровела компанија Вериск Мејлпкрофт која је специјализована за глобалне ризике.

Компанија је развила два нова индекса о отпаду - стварање и рециклажа.

У истраживању су коришћени јавно доступни подаци, као и академска истраживања како би се добила слика о томе како се земље носе са загађењем, посебно од пластике.

Индекс стварања комуналног чврстог отпада по глави становика показује да га највише чине пластика, храна и опасни материјали.

Комунални чврсти отпад прикупљају локалне службе из стамбених јединица и институција.

Док свет производи 2,1 милијарду тона комуналног чврстог отпада сваке године, само 16 одсто се рециклира, док 46 одсто одлаже на неодржив начин.

Кина и Индија чине више од 36 одсто светске популације и праве 27 одсто отпада, показује истраживање,

У Америци се по глави становника производи 773 килограма отпада. То доказује да је њихова производња три пута већа него у Кини и Етиопији.

Уједно, ови подаци показују и да је Америка једина развијена земља која прави толико отпада, а не успева да га рециклира.

Холандија, Швајцарска, Француска и Немачка се такође налазе на листи. Велика Британија је 14 на листи и она годишње генерише 482 килограма отпада из сваког домаћинства.

Један од аутора истраживања каже да Америка нема баланс у односу количине створеног и рециклираног отпада.

„У односу на примања грађана, рециклажа се слабо ради", каже Најл Смит.

Додаје да је рециклажа у Америци питање политике и инфраструктуре.

„Мислим да од истраживања до истраживања закључујемо да инфраструктура у Америци не пружа могућност рециклажа", каже Вил Ничолс из Верикс Мејплкрофта.

Много америчког отпада, који не може да се отпреми у Кину се спаљује, јер не постоји другачији начин, тврди он.

Забрана извоза отпада у Кину, Тајланд, Вијетнам и Малезију мења светску динамику. Када је филипинска влада вратила 69 контејнера из Канаде, дошло је до проблема, јер азијске земље не желе да буду депоније.

Средња класа све више брине због загађења, а у Кина ову ситуацију решава брже од других због политичке ситуације.