Животна средина и Србија: Новосађанин већ трећи викенд заредом чисти Фрушку гору

Уместо у бербу печурака и сакупљање дарова природе, Новосађанин Петар Живановић већ трећи викенд заредом убире плодове људског немара по Фрушкој гори.

Шетајући забаченим стазама некадашњег острва у Панонском мору, а данашње острвске планине у Панонској низији, четрдесетогодишњи предузетник напуни неколико џакова за смеће празним канистерима за гориво, кантицама од уља, пластичним флашама и другим амбалажама.

Сваки пут до сада пуне џакове је односио у Сремску Каменицу и остављао их испред управе Јавног предузећа „Национални парк Фрушка гора" уз поруку - „С љубављу, ваше дрвосече".

„Једноставно ми је прекардашило и то је неки вид протеста, да им искажем незаводољство за све што се дешава", каже Живановић за ББЦ на српском.

Он тврди да смеће које налази у густој шуми, ван излетничких стаза, остављају дрвосече које ангажује управа Националног парка.

Из Јавног предузећа „Национални парк Фрушка гора" до објављивања текста нису стигли одговори на питања ББЦ-ја на српском - у чијој надлежности је чишћење парка и да ли су смеће за собом оставиле дрвосече које је ангажовала управа предузећа.

Шта се десило?

Живановић каже да је већи део детињства провео на Фрушкој гори, па јој се и сада радо враћа, углавном викендима, када препешачи 20, 30 километара.

Шета по мање приступачним, планинарским стазама, у дубини листопадних шума.

Тамо наилази на, како каже, „руиниране делове" куда је пролазила „тешка механизација која сече и извлачи дрвну масу", а покрај пута на гомиле смећа.

„Тачно се види куда су они прошли јер ту има бачених кантица од уља, канистера за гориво, од њихових јела, ПВЦ и других амбалажа", набраја Живановић.

Он тврди да то смеће нису оставили излетници јер га у деловима Националног парка где они бораве службе сакупе, док тамо где воде трагови „тешких машина" и ретко ко пролази - „нико не чисти".

Каже да су стазе девастиране, поједини планинарски и туристички путокази и знакови уништени, а неки делови механиције - попут приколице из Долине кестенова, стоје по неколико година усред шуме.

„По мени дрвосече праве двоструку штету - прекомерно секу и остављају отпад", додаје Живановић.

У акцију је кренуо сам, али му се последњи пут, прошле суботе, придружио пријатељ.

Планира да настави „колико год буде имао снаге" јер каже да „није лако носити џак од 20 килограма смећа узбрдо" по више десетина километара.

„Kрајњи циљ је да прекину сечу - сваки викенд видим потресне призоре посечене шуме, а у питању је национални парк и заштићено подручје."

На Фрушкаћ са џаковима у џеповима

Поред покрета „Одбранимо шуме Фрушке горе" чији је Живановић симпатизер, о природи ове планине брине и удружење „Фрушкаћ".

Оснивач удружења - Никола Арежина каже да сваки активиста и љубитељ природе који шета Фрушком гором у џепу носи џак за смеће.

Иако се чини да га по планини нема много, додаје да се после пола километара ходања џак напуни пластиком, коју на путу остављају „дрвосече и несавесни грађани".

„Сада креће пролеће и навала људи, па ако се остваре могућности биће роштиљања и онда свако баци по нешто, остане флаша овамо, онамо...

„У било које доба године да дођете налетећете на смеће које није однето или стоји у старим кантама које касније животиње разносе", говори Арежина за ББЦ на српском.

Поред пластичног отпада у шуми, у близини села, неретко заврше стари кревети или шпорети.

Арежина каже да забрињава и велики број дивљих депонија које се налазе по ободу Фрушке горе, недалеко од насеља која се наслањају на планину.

Најкритичнију тачку, додаје, представља „легална депонија" Танцош, код Беочина, која се налази близу националног парка.

Због тога је удружење „Фрушкаћ" крајем прошле године организовало успешну акцију уклањања дивље депоније и садње дрвећа код Ердевика на југозападним обронцима Фрушке горе.

„Показали смо да може да се уклони и да се не прави поново јер то је највећи проблем - људи оду на акцију чишћења и за пет дана опет имате смеће и тако изнова", објашњава.

Наводи да су имали успешне разговоре и са мештанима које су упознали са значајем саме акције и заштите животне средине.

Проблеми са којима се сусреће Фрушка гора су, између осталих, и прекомерна сеча шума, криволов и вожња мотоциклима и квадовима (возило на четири точка).

„Праве несносну буку у шуми која се чује у радијусу од неколико километара, а кад иду квадом по планинарским стазама скину таблице, ставе кациге и не можеш им ништа."

Додаје да постоји идеја да им се возачима квадова одобри вожња по стазама око Врдника, на јужној страни планине, што је за Арежину неприхваљиво „по свим правилима и законима", као и за „оне који на неки други начин уживају у природи".

Ипак, као највећи проблем по природу Фрушке горе издваја „незнање" и „мањак савесности грађана".

„Нема неке јаче контроле, едукације, нико не ради са становништвом и нико им не прича о тим стварима", закључује Арежина.

Национални парк Фрушка гора

Фрушка гора је први национални парк у Србији, проглашен 1960. године.

На тај начин део планине припада првој категорији заштите - заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја.

Укупна површина НП „Фрушка гора" износи 26.672 хектара, од чега је 19.308 у државној својини, а у приватној и другим облицима својине 7.364 хектара.

Простире се на деловима територија Новог Сада, Сремске Митровице, Бачке Паланке, Беочина, Инђије, Ирига, Сремских Карловаца и Шида.

Сама планина обухвата већу површину и највећим делом се налази у Срему, у Војводини, док један мали крак залази у источну Хрватску.

Највиши врх Фрушке горе је Црвени чот - 539 метара.

Планина је прекривена листопадним шумама - посебно липама, воћњацима, виноградима, пашњацима и плодним земљиштем.

Од некадашњих 130.000 хектара површине под шумом, данас је остало свега 23.000.

На простору Националног парка расте више од 1.500 врста биљака и око 2.000 врста гљива, а настањују га и шакали, дивље мачке, муфлони, јелени, срне, слепи мишеви, текунице, слепо куче, велики број птица и осталих животиња.

По њеном ободу изграђено је више од 10 вештачких језера, углавном на јужној страни где се налази и насеље Врдник познато по бањи и некадашњем руднику отвореном почетком 19. века.

Неки је називају и „српском Светом гором" због 17 православних манастира који се тамо налазе.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]