Највећи еколошки проблеми Балкана: Прљави копови и уништавање река
- Аутор, Марија Јанковић
- Функција, ББЦ новинарка
Србија у области заштите животне средине заостаје за развијеним европским земљама - чак 25 година, изјавио је ове јесени ресорни министар Горан Триван.
То ипак није било довољно да сам министар присуствује регионалном еколошком панелу, који у називу има и његову титулу - Министарски панел о еколошким и климатским проблемима на Западном Балкану, који се одржава у Скопљу.
„Министра ће у Скопљу представљати његов помоћник", рекли су у Министарству заштите животне средине за ББЦ на српском.
Да регионално састајање министара не би требало да буде само прилика за пријатно окупљање колега, показују бројни еколошки проблеми на целокупном Балкану.
„Све бивше земље Југославије имале су готово исти индустријски систем од којег су кренуле. Тако су и њихови садашњи еколошки проблеми слични", објашњава за ББЦ Звездан Каламар из Центра за екологију и одрживи развој (ЦЕКОР).
„Највећи проблем су старе термоелектране, које су застареле и које су зато највећи загађивачи.
„Налазе се широм Балкана - од Костолца у Србији, преко Тузле и Какња у Босни до копова у Приштини."
Тешки и „лаки" загађивачи
Емисије сумпор-диоксида, азот-оксида и лебдећих честица које долазе из српских електрана на угаљ могу бити узрочник 2.100 превремених смрти сваке године, и доводе до здравствених трошкова од 1,8 до 5 милијарди евра, процене су Удружења за здравље и животну средину (ХЕАЛ).
Звездан Каламар из ЦЕКОР-а наводи шест највећих загађивача на Балкану:
- старе термоелектране које нису обновљене (највише у Србији, БиХ и на Косову)
- алумунијумски комбинати и застарели индустријски капацитети у Црној Гори
- челична индустија у Македонији
- илегална сеча дрва и тровина преко граница (у целом региону)
- одлагање индустријског отпада
- инсистирање на изградњи малих хидроелектрана, које прете да униште реке и мале сливове
Аутор фотографије, ARMEND NIMANI
Мада Србија чак 70 одсто струје добија од угља, термоелектране које га производе су убедљиво највежћи загађивачи у земљи.
Истраживање Фондације "Мрежа за промене југоисточне Европе" показује да до 2023. мора да се обнови или затвори чак 13 термоелектрана - по једна у Хрватској и Црној Гори, чак пет на Косову, две у Македонији и четири блока у Србији.
Каламар каже да индустријски систем који је данас велики загађивач, то није био пре пола века.
„Када су се градили, током 70-их и 80-их година прошлог века, ти копови су били квалитетни и успешни.
„Проблем је што се, због недостатка новца, временом није улагало у њихову обнову и регулисање загађења."
Аутор фотографије, ARMEND NIMANI
Глобално, али и балканско загревање: Колико ће нам бити топлије
Министри са Балкана, барем они који су пристуствовали претходној регионалној конференцији, усвојили су летос прилично алармантно истраживање, које је спровела кровна организација Веће за регионалну сарадњу (РЦЦ).
На читавој територији Западног Балкана ће у скорој будућности доћи до пораста температуре за 1-2 степена Целзијуса, која ће неминовно наставити да расте за 1,7 до 4,0 степена - резулати су ове студије, у којој се додаје:
„До краја века би пораст температуре на подручју Западног Балкана могао бити алармантан, будући да може премашити пет Целзијусових степени, у зависности од резултата глобалних настојања да се смањи емисија гасова и ефекат стаклене баште."
Аутор фотографије, Getty Images
Најтеже последице ће, како се наводи у студији, осетити:
- пољопривреда - где може да дође до смањења квалитета хране, ерозије и деградације земљишта
- шумарство - где постоји висок ризик од распрострањеног пропадања шума, ишчезавања постојећих врста
- водни ресурси - због мањка воде за пиће
- здравље људи - где може да доће до учесталијих топлотних удара и продора нових векторских заразних болести
Велике штете малих хидроелектрана
Ово лето је обележио прави талас грађанске непослушности када је у питању изградња малих хидроелектрана широм Србије.
Др Предраг Симоновић са Биолошког факултета у Београду упозорио је за ББЦ на српском да би речни свет потенцијалном изградњом мини-хидроелектрана (МХЕ) могао да буде озбиљно угрожен.
„Пастрмски фонд Србије је један од највећих у свету по посебности, а ради се управо о пастрмкама малих планинских река на којима се планирају МХЕ", каже Симоновић.
„Мале хидроелектране не загађују околину, оне је потпуно уништавају", рекао је за ББЦ Декан Шумарског факултета у Београду, др Ратко Ристић.
„Такви негативни ефекти су уочени свуда у свету, а ко не верује, може да оде до Јошаничке реке, која је уништена са осам узастопних МХЕ", рекао је Ристић.
Мале централе на води масовно се граде и у Црној Гори и Босни.
