Пет ствари које смо сазнали из извештаја о климатским променама

Новинар ББЦ који прати екологију Мет Меграт извукао је пет најважнијих тачака из извештаја о расту температура Међувладиног панела о климатским променама (ИПЦЦ).

Извештај, настао на основу студије о утицају климатских промена и могућим методама спречавања подизања температуре за више од 1.5 степена, представљен је у Јужној Кореји.

Извештај је "веома узнемиравајући", али изненађујуће пун наде

Нема сумње да је овај густо куцани извештај на 33 стране, испуњен научним чињеницама, најважије упозорење о утицају климатских промена у претходних 20 година.

"Веома је узнемирујући", рекао је за ББЦ Амџад Абдула, аутор поглавља о Малдивима.

"Прво ће нестати мала острва, али нико неће моћи да остане поштеђен, то је сад јасно."

Али иако су упозорења о томе шта ће се десити ако температура порасте за 1,5 степен веома озбиљна, изненађујуће је да свет још увек може да утиче да се то не догоди.

"Суочени смо с огромним изазовом, али није немогуће ограничити загрејавање за 1.5 степен", изјавила је Натали Маховалд, једна од ауторки извештаја.

"Нисам превише оптимистчна, јер то захтева велику промену, али ако ништа не урадимо велика промена ће се десити."

Последњи је тренутак за спас планете

Све је више гладних у свету

Да ли нас чекају претопле године

Чак и мале промене се рачунају

У извештају је детаљно објашњено шта је разлика између тога да температура порасте 2 степена Целзијуса изнад преиндустријског периода и да порасте само за 1,5 степен.

Не делује да је пола степена много, али за коралне гребене, усеве, поплаве, опстанак врста, све и свакога боље је да свет не доживи расте температуре од 1,5 степен.

"Чак и мало загревање чини значајну разлику" рекао је доктор Ханс-Ото Портнер за ББЦ.

"Ако дође до загревања за 1,5 степен повећање нивоа мора до 2100. биће 10 центиметара мање него да температура нарасте за 2 степена. То значи да десет милиона људи неће бити угрожени порастом нивоа мора."

Такође, кад су у питању топлотни таласи, у свету у коме температура порасте за 1.5 степен око 14 одсто становништва биће изложено великим топлотним таласима сваких пет година. У случају раста од 2 степена 37 одсто светског становништва биће угрожено.

Решење није А, Б или В, већ А+Б+В

Најаве о томе да је непходно смањити емисије штетних гасова за 45 одсто до 2030, као да струју морамо да добијамо из обновљивих извора до средине века су на месту, али главни закључак овог извештаја је да успешно ограничавање раста температуре не своди се само на смањење емисије издувних гасова или промене стила живота или сађење дрвећа, већ је важно да се све то спроводи истовремено.

Не морамо да измишљамо топлу воду да бисмо ограничили раст температуре

Очекује се да ће технологија решити многе наше проблеме у вези са животном средином, поготову оне који се тичу климатских промена.

У извештају стоји да није потребно смишљати некакве магичне машине које зауставити климатске промене - ми већ поседујемо неопходну технологију.

Машине ће усисавати угљен диоксид и смештати га испод земље и такве направе већ постоје.

Мораћемо да засадимо више милијарди дрвећа, а људи ће морати да одлуче да ли да користе земљу за засађивање хране или усева који обезбеђују енергију.

Сулуде идеје потпун блокаде сунца или додавања гвожђа у океане су потпуно одбачене.

Од свих нас зависи будућност

Ова студија се разликује од претходних у томе што повезује животне изборе са глобалним загревањем.

Аутори извештаја тврде да брзе промене морају да се десе у четири кључне области друштва:

Многи људи мисле да они лично не могу пуно да утичу на ово, али аутори ИПЦЦ извештаја тврде да то није случај.

"Није у питању нека компликована наука, ради се о томе где ми живимо и радимо", каже докторка Дебра Робертс.

"Морамо да извршимо утицај на људе који доносе одлуке да учине да различите могућности обновљивих енергија буду доступне грађанима у свакодневном животу."

Коришћење мање енергије је први корак.

Исто тако важно је шта једемо, одакле храна долази, како путујемо.

Свест о свему томе, ако и промене које могу на настану биће добре за нас.

"Искрено говорећи, што смо више спремни да направимо измене у свакодневном животу како би смањили ефекат штетних гасова, мање ћемо се ослањати на теже опције које још увек ни не разумемо у потпуности, попут уклањања угљен диоксида", рекао је професор Џим Скеа.

"Постоји много разлога зашто треба променити исхрану, а климатске промене су само један од њих. Ако смо се здравије хранили, дуже бисмо живели, а такође бисмо ограничили емисију штетних гасова".