Насиље над старима у Србији и како им помоћи: „Отвори очи, прекини ћутање"

„Уколико ми не препишеш стан, нећеш видети унуке".

Та реченица, уз пар плавих очију, окружених борама и пуним суза, неуморно гледају бројне пролазнике у Кнез Михаиловој улици у Београду.

Неколико метара даље је фотографија на којој су капци склопљени, али боја је опет ту - плава и љубичаста испод, а црвена изнад ока, преко обрве.

„Физичко насиље погађа 3,9 одсто старијих у Србији, а 2,6 одсто старијих од 65 година у свету", пише.

Изложба „Отвори очи - прекини ћутање", поводом 15. јуна - Међународног дана борбе против насиља на старијим особаома - отворена је у центру Београда.

„Људска права старих данас су људска права нас сутра, то морамо увек имати у глави", каже за ББЦ на српском Наташа Тодоровић из Црвеног крста Србије, једног од организатора изложбе.

Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности, изјавила је на скупу да се Србија, али и читава Европа, суочавају са бројним изазовима које доноси старење становништва.

„Ејџизам - дискриминација старијих - могао би у овом веку да постане оно што су расизам и антисемитизам били у прошлом", изјавила је.

Према подацима Републичког завода за статистику, Србија је једна од земаља са просечно најстаријим становништвом у свету.

О насиљу над старијима

Једна од шест особа старијих од 65 година доживи насиље, а тек једна од 24 насиље и пријави, каже Наташа Тодоровић.

„Ти подаци показују да морамо да отворимо очи, прекинемо ћутање и пријавимо насиље", додаје.

Изложба, наводи, није намењена само старијима, већ свима, како би се указало на проблем насиља над старима.

Испод сваке фотографије посетиоци могу да виде неки податак о насиљу над старима или цитат људи који су насиље доживели.

„На сликама су у ствари наше волонтерке, које нису биле жртве насиља, али показују женску солидарност како бисмо подигли свест о овом проблему", објашњава Тодоровић.

Једна од њих је и 81-годишња Јованка Димитријевић.

„Године не кријем, поносим се њима", наводи уз осмех за ББЦ на српском.

Коса јој је седа, на лицу су наочаре, а дух ведар.

„Волела бих да што више жена и мушког света погледа у очи женама на овим фотографијама", каже кратко.

На којој је она?

„Знате на којој? На оној која има ову туфницу, видећете је", каже и показује младеж поред ока.

„То је једна једина која има туфницу, друге немају", додаје уз осмех.

Њена порука људима који трпе насиље је, истиче, једноставна.

„Немојте се плашити, окрените телефон, тражите помоћ", наводи.

Колико старијих трпи насиље?

Према последњем истраживању Црвеног крста из 2016. године, 18,6 одсто старијих жена и мушкараца доживело је неки облик злостављања.

Психолошко насиље доживело је 15,7 одсто испитаника, занемаривање 13,4, физичко насиље 7,8, а сексуално 0,3 одсто.

Црвени крст је у јануару ове године објавио и истраживање „На ничијој земљи", о родном заснованом насиљу над женама старијим од 65 година у Србији.

У том истраживању се наводи да је 16 одсто жена доживело неки облик насиља после 65. године живота.

„Овај вид насиља је прилично прикривен, жртве се ретко одлучују да пријаве", наводи се у истраживању.

„Старије жене углавном трпе насиље из различитих разлога - страха, стида, економске зависности, а уједно су присутни и јаки патријархални обрасци", наводи се.

Они наводе да је најчешће психолошко злостављање (11,6 одсто), финансијско (6,8), занемаривање (4,2) , физичко (2,6) и сексуално (0,9).

У Београду је у 2020. забележено 1.065 пријава насиља над старима, изјавила је у уторак градска секретарка за социјалну заштиту Наташа Станисављевић.

Србија - земља старијих

Према подацима Републичког завода за статистику, Србија је једна од најстаријих земаља у свету.

Просечна старост је 43,6 година (податак из 2018).

Најстарији региони су јужна и источна Србија, где је чак 25 одсто становништва старије од 60 година, подаци су Црвеног крста Србије.

Како решити проблем насиља над старима?

Тодоровић наводи да тај проблем мора да се реши на неколико нивоа.

Први је едукација старијих на тему насиља, а други едукација свих професионалаца који раде са старијима.

„На крају, ту је и промена протокола и јавних политика, које морају да препознају овај тип насиља и ризике које оно доноси", каже она.

„Старије особе имају крхке кости, њихове модрице тешко зарастају и физичко насиље код старијих чешће може да изазове смртни исход".

Бранкица Јанковић каже да Србија по питању насиља над старима „иде у сусрет проблемима".

„Треба очи држати отворене, не затворене и рећи са којим проблемима се сочавамо", наводи.

Она истиче да је 2019, према подацима Републичког завода за социјалну заштиту, било 80 одсто више пријављених случајева насиља него 2015. године.

„То ће можда звучити престрашно, али у међувремену је донет Закон о спречавању насиља у породици, тако да је сасвим нормално да има више пријављених случајева", наводи.

„Боље да је тако, ма колико страшно изгледало - све је боље него држати затворене очи", додаје.

Јанковић наводи да држава треба да ради свој део посла, али да је за решавање проблема потребан заједнички напор свих.

„Овај вид насиља се тешко препознаје, жртве га ретко пријављују и ми морамо да то насиље сузбијемо и спречимо.

„Морамо, имамо обавезу да водимо рачуна једни о другима - старост нам је свима једина сигурна будућност", каже.

Шта даље?

Тодоровић наводи да је изложба само део активности посвећених борби против насиља над старијима.

Урађено је истраживање, ту су и едукације старијих жена и геронтодомаћица, а уследиће и кампања по аутобусима градског јавног превоза.

„Одлучили смо да ове године не буде само 15. јун - не можемо само једним догађајем нешто да променимо", сматра.

Јованка Димитријевић ће бити ту да те акције подржи.

„Први пут сам помагала Црвеном крсту још у основној школи, али активна сам волонтерка од пензије и помажем људима из домова за старе који немају никога", каже.

Корона вирус обуставио је све, па и њене посете.

„Многи су, нажалост, у протеклој години због короне отишли у неповрат", наводи.

„Дозволе су тек од недавно омогућене, па ћу активирати свој списак и изаћи по домовима…

„Однесем им неки мали поклон, воће или слаткиш, јако се обрадују и проведемо неколико сати уз причу, евоцирање успомена из детињства, кад су били млади и лепи".

Управо је самоћа тема једне од фотографија на изложби.

„Нисам видела децу, има годину дана. Не зову, не питају како сам, ни да ли сам жива", пише испод црних очију, окружених борама.

„Тешко је некоме ко је сам, верујте", каже Јованка.

„Ја нисам, сви смо ту, комплетна породица - деца нису отишла у иностранство, зет, унуци, муж и ја 55 година брака….

„Шта човек више да пожели", закључује.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]