Корона вирус, Србија и старији од 65: Од забране кретања до бриге да су заборављени

Када је пре осам месеци у Србији на снази било ванредно стање и забрана кретања за старије од 65 година, Вишња Протић је била љута због таквих одлука.

Сада, пак, страхује што нема ригорознијих мера и што се, како тврди, у јавности све мање помињу старији људи.

„Онда су ме отписали под образложењем да желе да нас заштите, а ово сад је као да не постојиш, баш нас брига за тебе", каже за ББЦ на српском Вишња.

Према последњим подацима, у Србији је од последица корона вируса преминуло укупно 2.116 људи, заражено је 241.831, а тренутно је у болницама скоро 8.500 пацијената.

Званични подаци о старосној структури оболелих нису објављивани од јула, а из Института за јавно здравље Батут у Београду и Министарства здравља до тренутка објављивања текста није стигао одговор на питање ББЦ-ја.

„Оболевају много млађи, нико нема времена да се бави пензионерима"

Вишња је неколико месеци пре епидемије напунила 65 година и кретање јој је било ограничено, као и за још око 1,4 милиона становника изнад те старосне границе, колико их је било према последњим подацима Републичког завода за статистику.

Противила се драстичним мерама уведеним у марту и каже да и даље стоји при томе да је то било недопустиво према старијим.

„Oво сада показује да је било потпуно бесмислено - разумела бих да је неко изашао и рекао да немамо довољно опреме, да се због тога уводе рестриктивне мере, а не да нам причају да то раде како би нас заштитили.

„Мој мозак каже да вероватно није било припремљен, као што већина земаља није била, али се то онда каже", прича Вишња.

Каже да данас, када број заражених свакодневно прелази седам хиљада, размишља о томе како месец и по дана није могла да изађе, а сада са оволико заражених, мере готово и да не постоје.

Међу 1,7 милиона пензионера, колико их је у Србији било у јуну према последњим званичним подацима је и Ивана Братић Ловрић.

Она каже да нико није био спреман за пандемију и мисли да су ригорозне мере уведене у марту тада дале резултате.

„Нисам љута што смо били затворени, ми смо такви да док нам нешто не забране и не лупе по џепу, нећемо да се држимо ничег.

„Таква забрана нам је била потребна, да бисмо се придржавали што више", каже Ивана.

Сада, када много младих оболева, нико нема времена да се бави пензионерима, додаје.

„Чини ми се да су пензионери дисциплиновани. Прво су се од страха затворили, излазе само кад морају. Тако и објашњавам да је међу зараженима више млађих."

Страх од других здравствених проблема

Вишња је сада сама ограничила кретање и сусрете с људима. Плаше је бројеви заражених, али страхује и од других здравствених проблема.

„Плашим се да, на пример, ако сломим ногу, не бих знала где да идем. Колико видим, све је пребукирано и претворено у ковид болнице.

„Дешавало ми се да због високог притиска завршим у хитној, не знам где бих сада, да ми се нешто деси."

Сличне страхове има и Ивана Братић Ловрић.

Ограничавање кретања у марту спречило ју је да иде на редовне контроле..

Сада има исти проблем, али је разлог пребукираност здравственог система.

„Мени је највећи проблем што не могу адекватно да се лечим, а хронични сам болесник", каже она за ББЦ на српском.

У међувремену је стекла и друге здравствене проблеме, а термин у болници заказан јој је за јануар.

„Сад чекам да видим да ли ће ми одложити интервенцију, с обзиром на то да видим да се масовно отказују и одлажу. Бојим се да ће ми се то догодити", каже Братић Ловрић.

И Вишња Протић није могла на заказане прегледе.

„Имала сам заказане контроле на које је требало да одем. Дошла сам до пред крај лечења и кад је требало да урадим неки ултразвук и то у дому здравља, речено ми је да ултразвучни кабинет не ради, јер специјалисти долазе из болница које су у ковид систему."

Каква је била старосна структура преминулих и заражених

Крајем јула, Златибор Лончар, министар здравља рекао је да је међу преминулима највише било људи старости од 60 до 69 година - 29 одсто, a најмање међу млађом популацијом, од 20 до 29 година.

У истом периоду, старосна структура заражених била је другачија - највећи број је био у узрасној доби од 30 до 39 година - свака четврта особа.

Сваки пети пацијент или пацијенткиња били су у старосној групи између 40 и 49 година, а готово 20 одсто хоспитализованих било је узраста од 20 до 29 година.

„Заражени између 60 и 69 година чине 9,8 одсто од укупног броја, a 4,5 одсто је у старосној структури од 70 до 79 година ", рекла је тада епидемиолошкиња Дарија Kисић Тепавчевић.

Тужба због ограничења кретања

У Србији је 15. марта уведено ванредно стање, а неколико дана касније старијима од 65, односно од 70 година у местима са мање од пет хиљада становника ограничено је кретање.

Они су једном недељно могли у набавку намирница, a ванредно стање у Србији укинуто је 7. маја.

Била је то једна од првих мера уведених од проглашења ванредног стања, која је, како је тада навођено, давала резултате, пошто је, како су тврдили стручњаци, тако спречено ширење вируса међу старијим становништвом.

Оваквом мером многи нису били задовољни, а било је и тврдњи да је противуставна и да су њоме прекршена основна људска права.

Београдски центар за људска права (БЦЉП) недавно је тужио државу Србију Вишем суду у Београду, од којег тражи да утврди да ли је држава прописивањем мера у ванредном стању дискриминисала старије од 65 година.

Поновно самоограничавање

Иако сада може да борави напољу у свако доба дана и ноћи, због пораста броја случајева у Србији, Рада Марковић га је сама сeби ограничилa.

„Изађем свакодневно по сат времена у шетњу. Не улазим у радње, не виђам се ни са ким. С комшијама причам у ходнику с врата", прича Рада за ББЦ на српском.

Она живи сама, а ћерка и зет су поново престали да улазе у њен стан.

„Сада опет само дођу до врата, донесу шта ми треба, само се плаше да не будем гладна и да имам све што ми треба.

„Ја се, с друге стране, плашим да се они не заразе. Чувам се колико могу, пијем суплементе. То је, што је", каже Марковић.

Погледајте и видео о пензионерима који цртају графите

И Ивану Ловрић Братић и њеног супруга син и снаха посећују поново само до врата.

„До пре два месеца су мало долазили, сад не. Не желе да нас угрозе и - фале ми.

„Знате, све мање времена нам остаје да будемо заједно", каже Ивана и пита се шта је сa људима којима нема ко да донесе неопходне ствари.

Седење у кући јој не пада толико тешко, јер се ни раније није много кретала, због основне болести, али каже да је њен супруг нервознији, јер је навикао да иде стално напоље, да се креће.

„Имамо кумове с којима смо се виђали једном недељно, сада се само чујемо телефоном", каже Ивана која je сада жељна шетње иако у нормалним околностима не може много да се креће.

Шта кажу последња истраживања - ко најчешће оболева?

Осам од десет преминулих од Ковида-19 у Америци имало је 65 година или више, наводи се на сајту америчког Центра за контролу болести и превенцију.

Ризик од добијања тежег облика Ковид инфекције расте са годинама.

На пример, људи у педесетим и шездесетим су изложени већем ризику да ће се озбиљније разболети него они у 40-има.

Највећи ризик од тешке клиничке слике изазване корона вирусом је међу старијим од 85 година.

Тежи облик Ковид инфекције подразумева да пацијент мора на болничко лечење, можда ће му бити потребна и интензивна нега и респиратор како би могао да дише.

Зато је важно да се старији људи на време јаве у Ковид амбуланте, ако осете неке од симптома корона вируса.

Осим стандардних мера превенције - прања руку, ношења маски и држања дистанце, препоручује им се да наставе да узимају терапију редовно, уколико имају неку хроничну болест и да се снабдеју лековима за месец дана унапред, ако је могуће.

Што мање вести

И баш као што неки стручњаци саветују, Вишња Протић је осим кретања и виђања с људимa, ограничила и праћење вести.

„Вести не гледам кад год је могуће. Када гледам, гледам и слушам на пола. Прелистам портале и читам текстове који немају везе с короном.

„Морам да се штитим. У неком тренутку укапираш да је то тровање", каже Вишња, али додаје да без обзира на то што се труди да што мање прати вести, на крају све сазна, али макар одложено.

Вести не прати ни Ивана, а за разлику од ње, њен супруг редовно све гледа.

„Пратили смо обоје сваку вест раније, а сад једном дневно погледам какво је стање, просто морам да будем у току шта се дешава. Мој муж све супротно од мене ради. Он гледа вести и прати све.

„Он је више уз телевизију, ја уз компјутер. Тако смо се поделили."

Погледајте и како је једна бака из Београда прославила 94. рођендан усред короне

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]