Планинарење: Има 81 годину и спрема се да освоји још два највиша светска врха

Када Карлос Сорија излази из куће како би тренирао на планинама у околини Мадрида, ношење заштитне маске враћа му успомене на Хималаје.

„Тешко је дисати, па ме подсећа на то када сам на великој надморској висини", каже с осмехом.

Овај 81-огодишњак очекује да ће осетити хималајски ваздух поново овог пролећа, када планира да се попне на врхове планине Даулагири у Непалу.

Нада се и да ће на јесен освојити врхове планине Шишапангма на Тибету. Уколико оствари оба плана, постаће најстарији човек који је успео да се попне на 14 највиших врхова света - а сви су виши од 8.000 метара.

Карлос, тапетар у пензији, рођен је у Авили, граду северозападно од Мадрида и планинари читавог живота. Али у протекле две деценије, његови подвизи у рушењу низа планинарских рекорда везаних за узраст учинили су га јединственим.

Освојио је 11 од 14 највиших врхова од када је напунио 60 година. Брзо након што је одувао 60 свећица, са 62 године постао је најстарији човек који се попео на Монт Еверест. До седамдесете године освојио је највише врхове свих седам континената.

„На мојим двема ногама"

Највеће достигнуће му је начин на који је освојио све те врхове.

„Најпоноснији сам на то што никада нисам претрпео озбиљне промрзлине и никада ме нису спасавали", каже он.

„Увек сам се пео и спуштао са свих врхова на мојим двема ногама."

Надао се да ће прошле године остварити циљ од свих 14 највиших врхова, али му је Ковид-19 пореметио планове. Када крене у освајање, каже да ће се сећати жртава пандемије на два врха.

„Желим да одам почаст људима мојих година широм света који су умрли од овог вируса - људима којима је лоше у домовима за старе и који су веома уплашени", каже он.

„Узећу мало цвећа и оставићу га на врху као почаст свим људима који су умрли због ове страшне ситуације", додаје он.

Сада тренира на планинском венцу у близини Мадрида. Код куће има импровизовану теретану у којој су собни бицикл, тегови, па чак и мали зид за пењање.

„Нико на свету није урадио нешто слично", каже Сито Каркавила, геолог који се пео са Карлосом.

„Карлос није старац коме је досадило када је отишао у пензију и онда је одлучио да се пење на планине, он је ветеран планинар који је још активан и нема другог спортисте... било које врсте, који је активан на највишем нивоу шест деценија."

Карлос сада обезбеђује средства која су му потребна за пролећне и јесење експедиције и нада се да их пандемија неће додатно пореметити. Пре две године оперисао је колено, али ветеран пењач инсистира на томе да његова физичка спремност није проблем.

„Изгубио сам мало стабилности у ногама, мало снаге, мало менталне оштрине", каже он. „Али када сам био на Хималајима, никада се нисам осећао као старац који ће тек видети да ли може да се снађе."

„Старији људи често мисле да је игра за њих завршена", додаје.

„Много је људи који ће рећи'добро, већ имам 70', па шта? То су дивне године!"

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]