Избори на Гренланду: Победила највећа опозициона странка - противник великог рударског пројекта

Главна опозициона странка на Гренланду победила је на изборима који би могли имати велике последице по међународне интересе на Арктику.

Водећа опозициона партија се противи давању зеленог светла међународним компанијама за експлоатацију богатих налазишта ретких земних метала на тој аутономној данској територији.

Лево оријентисана партија Заједница народа (Инуит Атакатигит) освојила је 37 одсто гласова и имаће 12 од 31 посланика у парламенту Гренланда.

Њен челник рекао је да рудник Кванефјелд, где се налазе велика налазишта ретких минерала, неће бити експлоатисан.

Социјалдемократска партија Напред (Сиумут) заузела је друго место, а била је на власти од 1979. године, са изузетком једног четворогодишњег периода.

Резултат избора највероватније значи крај дуге владавине странке Напред, чији је лидер Ерик Јенсен признао пораз.

Иако нема апсолутну већину, Заједница народа ће вероватно покушати да формира владу са групом мањих партија пре него са странком Напред.

Гренланд је највеће острво на свету.

Реч је о огромној самоправној територији под данском круном која има своју владу и парламент, али је везана за Данску у одбрамбеној, спољној и монетарној политици.

Иако има само 56.000 становника, избори су се помно пратили на међународном нивоу.

Гренландска привреда ослања се на риболов и субвенције данске владе, али као резултат топљења леда, могућности рударства се повећавају.

Шта је био улог?

У средишту изборне кампање пред ванредне изборе био је предлог пројекта експлоатације урана и ретких метала на југу Гренланда који је поднела компанија Гренланд минералс, чији су највећи деоничари Кинези, а седиште јој је у Аустралији.

Она тражи лиценцу за управљање рудником Кванефјелд.

Сам пројекат по значају превазилази границе Греланда, пошто пространства те земље, која су делом прекривена вечитим ледом, према проценама америчке геолошке службе, крију нека од највећих неистражених налазишта ретких минерала у свету.

Процене указују да се у рударском басену Кванефјелд налазе највећи депозити ретких метала изван Кине, на коју тренутно отпада више од 90 одсто светске производње тих елемената, неопходног дела савремених технологија - од паметних телефона, преко микрочипова, па до батерија за електричне аутомобиле.

Компанија која је власник локације у Кванефјелду, на југу земље, каже да рудник има потенцијал да постане најзначајнији западни светски произвођач ретких руда, групе од 17 елемената који се користе за производњу електронике и оружја.

Међутим, неслагање око пројекта довело је до колапса владе Гренланда почетком ове године, утирући пут ванредним изборима.

Многи локални становници изразили су забринутост због потенцијалног радиоактивног загађења и токсичног отпада на пољопривредном земљишту које окружује предложени рудник.

„Народ је одлучио", рекао је Мута Егеде, председник Заједнице народа.

„Два питања су била важна у овом изборном циклусу: услови у којима људи живе и наше здравље и животна средина", рекао је 34-годишњи Егеде.

Шеф странке Сиумут Ерик Јенсен рекао је за данску ТВ 2 да верује да је контроверза око рудника Кванефјелд „један од главних разлога" његовог пораза.

Његова странка је подржала пројекат, тврдећи да ће обезбедити стотине радних места и генерисати стотине милиона долара годишње током неколико деценија, што би могло довести до веће независности од Данске.

Зашто је Гренланд важан?

Последњих година, Гренланд је неколико пута доспео у жижу светске јавности, а доскорашњи амерички председник Доналд Трамп је 2019. године сугерисао да САД могу да купе територију.

Данска је идеју брзо одбацила као „апсурдну", али међународно интересовање за будућност Гренланда је настављено.

Место Кванефјелд је у власништву аустралијске компаније Гренланд Минералс, иза које стоји кинеска компанија.

Кина већ има рударске уговоре са Гренландом, док су САД - које имају кључну ваздухопловну базу из времена Хладног рата у Тулеу - понудиле милионску помоћ.

Данска је и сама препознала значај те територије: 2019. године Гренланд је први пут поставила на врх агенде националне безбедности.

А у марту ове године један стручњак је закључио је да би Велика Британија, САД, Аустралија, Канада и Нови Зеланд - познати под називом Пет очију - требало да се усредсреде на Гренланд да би смањили зависност од Кине у погледу кључних залиха минерала.

Рударство, међутим, рударство није једини изазов за Гренланд.

Територија је на првој линији климатских промена, а научници су прошле године регистровали рекордни губитак леда.

То заузврат има значајне импликације за ниска приобална подручја широм света.

Али лед који се повлачи повећао је и могућности за рударство и истовремено проширио могућности нових бродских траса кроз Арктик, што би могло да смањи време испорука.

Поново се говори и о дуготрајним територијалним споровима, јер су Данска, Русија и Канада тражиле суверенитет над огромним подводним планинским венцем у близини Северног пола, познатим као Ломоносов гребен.

У међувремену, Русија појачава привредне и војне активности на Арктику, што изазива забринутост западних влада.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]