Храна, инфлација, привреда: Светске цене хране највише у последњих 10 година - како је у Србији и на Балкану

Цене хране у свету порасле су за више од 30 одсто у претходних годину дана и досегле највише ниво у последњој деценији.

У саопштењу Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО), истиче се скок цена житарица и биљног уља широм света.

У октобру је забележен рекордни раст цене уља од десет одсто.

На раст цена утицали су поремећаји у снабдевању, високе цене роба, затварање фабрика и политичке напетости.

ФАО је саопштио да је њена мерна цена житарица порасла за више од 22 одсто у односу на годину дана раније.

Цена пшенице је била једна од највећих ставки у овом скоку цена.

Забележен је раст од скоро 40 одсто у последњих 12 месеци пошто су велики извозници - Канада, Русија и САД - имали слабе жетве.

„У случају житарица, суочавамо се са ситуацијом у којој би се могло рећи да су климатске промене оне које на крају изазивају пад производње", рекао је за ББЦ Питер Бат, стручњак за агробизнис на пословној школи Куртен.

„Имали смо прилично лоше жетве у многим деловима света."

ФАО је саопштила да је њен индекс цене биљног уља потакнут растом цена палминог, сојиног, сунцокретовог и уља репице.

Цена палминог уља порасла је пошто је производња из Малезије смањена због недостатка радника, углавном миграната, саопштио је ФАО.

Због недостатка радне снаге повећавају се трошкови производње и транспорта хране и у другим деловима света.

„Други проблем који се појавио је одвожење и пласирање производа.

„На пример, овде у Аустралији стигло је много бродова да однесу храну, али не можемо да натерамо посаду да дође због ковида."

Поремећаји у испорукама утицали су на раст цене млека.

Цене млечних производа порасле су за скоро 16 одсто у прошлој години.

Бриџит Бусикја са Универзитета Меквајер каже да спекулације на глобалним тржиштима такође доприносе томе да цене буду подложније променама.

„Од деведесетих, дерегулација трговине на терминском тржишту омогућила је институционалним инвеститорима да уђу на ово тржиште у великом обиму", наводи Бусикја.

Терминско тржиште је оно на којем се економска лица обавезују на испоруку одређене количине робе у будућности.

Ово посебно утиче на земље које се ослањају на увоз хране.

„Очекујте да ће земље попут Египта или блискоисточних држава имати проблеме у снабдевању житарицама", рекла је она.

Бусикја је такође нагласила да раст цена хране обично највише погађа сиромашне.

Они су у неповољном положају и оваква ситуација може да доведе до повећања друштвених и политичких напетости.

Како је у Србији?

Цене појединих намирница у Србији такође су расле из месеца у месец, а потрошаче посебно погађа поскупљење уља и меса.

Цена литре уља достиже и 225 динара у неким продавницама, а за килограм свињског филеа треба издвојити 950 динара.

Просечна цена уља у односу на прошлу годину скочила је за 40 динара, што значи да за просечну плату можемо да купимо 84 литра мање у односу на претходну годину, показују подаци Министарства трговине, туризма и телекомуникација.

Почетком јуна у Србији почела је да расте цена свињетине и пилетине за 10 одсто, у августу јунетине и телетине за 17 одсто, да би сума новца која је потребна да се издвоји за килограм меса у септембру достигла рекорд.

Расту цена меса највише је допринело поскупљење сточне хране и смањен обим сточног фонда, тврде стручњаци.

У Министарству трговине и туризма Србије, поскупљење меса виде као резултат повећања цена кључних инпута у производњи, пре свега пољопривредних, који су берзанска роба.

„Србија у том погледу није изоловано острво, а сведоци смо чињенице да су цене житарица и других пољопривредних производа током пандемије, мање-више у порасту", рекао је Урош Kандић, државни секретар у том министарству за сајт Екапија.

У пракси, поскупљење меса изгледа овако - у једном од најраспрострањенијих ланаца маркета у Србији, килограм јунећег шола кошта 1.014 динара, свињски филе 949, а бут 659 динара.

Пилетина је нешто јефтинија, те килограм груди може да се купи за 482 динара, крила за 300, а батака за 366 динара.

Пре годину дана, килограм пилећих груди у ланцима хипермаркета коштао је око 360 динара, батак и карабатак су коштали око 270 динара, цена килограма филеа је била 480 динара, а крилаца 190, показују подаци са сајта cenoteka.rs.

У исто време, свињетина је била за око 100 до 200 динара јефтинија, а исто важи и за јунетину.

Цене меса у региону

Становници земаља у региону такође се боре са поскупљењима цена меса.

У Босни и Херцеговини је месо ове године поскупело два пута до почетка септембра, па тако килограм пилећег филеа сада кошта десет конвертибилних марака - око 5,1 евро (600 динара).

За килограм пилећих батака у Северној Македонији потребно је издвојити до три евра (270 динара), колико кошта и килограм млевене јунетине.

Према подацима објављеним у хрватским медијима средином септембра, цена килограма свињског бута ишла је и до скоро седам евра (око 830 динара).

У Црној Гори цена килограма пилећег филеа иде до 7,5 евра - око 880 динара, за исту количину свињског бута без костију потребно је издвојити око четири евра (460 динара), док јунећи бут кошта седам евра.

Килограм пилећег филеа у супермаркетима у Словенији кошта шест евра, а евро мање износи иста количина мешаног млевеног меса.

Погледајте видео о веганству у Србији

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]