Студенти, мензе и Србија: Сањају ли академци већи обим шницле у студентским ресторанима

Слоново уво, црна мамба, 7 days - делује као опис неке егзотичне туристичке понуде, али не - реч је о називима које су студенти у Србији наденули бечкој шницли, чоколадном колачу и мешавини поврћа.

Ова, као и на десетине других јела, неизоставни су део менија готово свих студентских ресторана у Србији, места где, како кажу академци, за мало новца будеш сит.

„Генерално сам задовољна квалитетом хране и посебно новцем који то од мене изискује.

„Мислим да је то дефинитивно најјефтинија опција за студенте у поређењу са алтернативама у виду брзе хране или ресторана", каже за ББЦ на српском Кристина Васић, студенткиња мастер студија на Филозофском факултету и станарка Студентског града у Београду.

Пре пандемије корона вируса, највећи број оброка на годишњем нивоу делио се у Београду - и до пет милиона, затим у Новом Саду око милион и по, док је у Нишу 2019. године послужено више од 840.000 оброка.

Ове школске године се на свим високошколским установама и на свим нивоима студија у Србији уписало 241.605 студената.

Редови за поховани качкаваљ у Студењаку

Кристина Васић из Крушевца већ неколико година живи у Студентском граду, популарном Студењаку, на Новом Београду и свакодневно се храни у оближњој мензи.

Иако многи студенти преспавају доручак, Кристина готово редовно одлази у мензу у то доба.

„Цимерка ме рано буди због праксе, па сам се навикла да уз њу устајем у осам, и онда шта да радим ујутру - да тренирам или да идем на доручак?", осмехујући се прича станарка највећег дома у Србији где живи више од 4.000 студената.

За доручак су на менију виршле, мармеладе, прженице, бурек, маргарин, чајеви, јогурти, млеко и разни други производи, као и њено омиљено јело - кајгана.

Велики је љубитељ и пиринча са печуркама које углавном служе за ручак, али је ипак главни адут поховани качкаваљ.

„Он је само у четвртак за вечеру, у два налета, па тако дођем одмах у 17 или у 19 сати и онда чекам у реду док не добијем", истиче Васић.

Пошто је већ годину дана вегетаријанка радује је што може да направи комбинацију без меса која јој одговара.

Од овог лета, после студентске иницијативе, у јеловник мензе у Студењаку уведена су и јела за вегане, од којих су нека нису раније служила, попут соје и сочива.

Васић каже да су од студенти од надлежних добили обећање да ће бити више јела без меса и животињских производа, али је на крају, тврди, ипак свега неколико уврштено у нови мени.

Добра страна мензе је, додаје, и то што је особље позитивно и хигијена беспрекорна.

Поред Студењака, Васић се хранила и у мензи Обилићев венац или Три костура, како је студенти називају.

Многи академци имају критичан став по питању овог студентског ресторана, али не и Васић која упоређујући га са Студентским градом, каже да не види никакву разлику по питању хране.

„Осим ако није пик, тамо ни нема гужви, па ми је можда чак и тамо боље", додаје Крушевљанка.

Упркос бројним предностима, Васић има и поједине замерке, како каже, не на праксу, већ на „систем исхране" у мензи.

Смета јој на пример што студенти преко лета, од половине јула до краја августа, не могу да се хране по истим ценама у мензи њеног дома, већ за оброк морају да издвоје неколико пута већу суму новца.

Проблем јој такође представља и правило по коме до 20. у месецу, студент може искључиво да уплати 10 оброка одједном на благајни дома или мензе.

Од 21. могућа је и појединачна уплата оброка.

Међутим, уколико не стигне да их искористи до краја месеца не постоји могућност преношења у наредни, што Крушевљанки такође смета.

„Доста има тих ригидних правила која нико не зна зашто су ту и никоме не користе - ни људима који раде, јер морају да нам објашњавају зашто је то тако и да се расправљају са студентима, нити нама јер нам не иду у прилог и само нам компликују живот", наглашава двадесетчетворогодишњакиња.

Београдске мензе

У Београду постоји 14 мензи у којима се годишње подели и до пет милиона оброка.

Половина има кухиње у којима се спрема храна, док осталих седам служи само као место за обедовање.

Највећа менза се налази у дому Студентски град на Новом Београду, чији је капацитет 600 места, док се дневно подели до 7.000 оброка.

Следе студентски ресторан у дому Карабурма, са 300 места и 6.000 послужених оброка дневно и менза у дому Краљ Александар I на Звездари - Лола, где се припреми и до 4.000 оброка дневно.

Нешто мањих капацитета су мензе при дому Рифат Бурџовић, такође на Звездари, и студентски ресторан Вождовац у дому 4. април, док се храна још припрема и у студентским ресторанима Кошутњак и Земун (дом Жарко Мариновић).

Студенти могу да обедују још и у мензама у склопу домова Патрис Лумумба на Звездари и Мика Митровић на Вождовцу, као и у студентским ресторанима Обилићев венац и Ђушина.

У склопу Фармацеутског, Пољопривредног и Факултета драмских уметности налазе се мензе Фармација, Агроном и Глумац где је могуће само доручковати и ручати.

Само доручак студенти могу појести и у ресторанима на Медицинском, Шумарском и Ветеринарском факултету.

Како до студентске картице?

Да би се обедовало у мензи неопходна је студентска електронска картица која се вади у надлежним службама Студентских центара.

Процедура за вађење ове чип картице је слична у свим универзитетским градовима и обухвата неколико корака.

Потребно је предати попуњени захтев за издавање картице надлежној служби, уз давање индекса и личне карте на увид.

У неким градовима је овај захтев потребно оверити на факултету.

У Београду, ако је немогуће на индексу јасно утврдити да ли је студент уписао зимски семестар у текућој години, на буџету или самофинансирању, потребно је донети и факултетско уверење о редовном студирању.

Студент се потом слика на лицу места или даје фотографију одговарајућег формата, после чега одмах добија картицу или чека на израду пар дана.

Фискални рачун као доказ о уплати трошкова израде картице је такође обавезан у неким студентским центрима.

Овом картицом се такође плаћа станарина у домовима, а нуди и бројне друге погодности јер је уједно и Европска омладинска картица (EYCA) и Интернационална студентска идентификациона картица (ISIC).

Студенти Медицинског, Биолошког, Машинског и Факултета организационих наука у Београду добијају ове картице на факултету и могу их користити у студентским ресторанима, али је потребно да их претходно активирају у служби Студентског центра Београд.

Картица се сваке школске године продужава, а на две године се физички мења.

Ко може да се храни у мензи и колика је цена оброка?

Право на исхрану у студентским ресторанима имају сви студенти са државних и приватних факултета.

Једина разлика је у цени оброка - она је двоструко нижа за студенте који се финансирају из буџета Републике Србије.

Цене оброка за буџетске студенте износи:

Тако да уколико је студент на буџету, за сва три оброка дневно је потребно издвојити укупно 171 динар, што је око 5.100 динара месечно.

Самофинансирајући и студенти приватних факултета плаћају више.

Укупан број оброка који могу месечно да уплате за студенте чије пребивалиште није на територији града где студирају је 90, док мештани студенти такође могу да једу у мензама али уз ограничење на 30 оброка месечно, негде искључиво за ручак.

Оброци се купују на благајнама домова и студентских ресторана или на апаратима за уплату на уласку у мензу.

У Београду, Новом Саду и Крагујевцу, обавезан је и жетон за есцајг.

Шта је на менију?

Избор јела у мензама у Србији је велики.

Разне врсте меса - похована пилетина, пљескавице, ражњићи, кувана јела попут гулаша, грашка, бораније, пасуља, сарми, разних супа и сезонских салата, свакодневно су на трпези.

Ту су и макароне, шпагете, пите, разне врсте поврћа од броколија и карфиола, до шаргарепе и спанаћа, као и слаткиши (колачи, чоколадице, сладоледи) и воће.

Приликом припреме оброка поштују се међународни стандарди и правила, као и HACCP систем безбедности хране.

Из Студентског центра Београд за ББЦ на српском кажу да се њихови јеловници сезонски мењају и да се сваки пут нађе неко ново јело, па су тако, ослушкујући глас студената, у последње време у мени уврстили „њихова омиљена јела".

„Гурманску пљескавицу, гриловани свињски врат, Карађорђеву шницлу, гулаш од печурака, пилеће медаљоне, пицу, лазање, пилећа крилца, више врста рижота, поховано пилеће бело месо, питу савијачу с поврћем, лигње у колутовима, кнедле са надевом од шљива, кајсија и чоко крема, као и више врста веганских јела", наводе из ове установе.

Посебно се, додају, води рачуна током поста како би задовољили потребе студената који посте како на уљу, тако и на води.

Викендом се вечера служи у виду ланч пакета које студенти преузимају приликом ручавања, а у њима су углавном конзервирани месни производи, кремови, млеко у тетрапаку, јогурт у флашици, намази и хлеб.

Бечка шницла у новосадској мензи

Макар на ручак, а неретко и вечеру, у новосадску Велику мензу одлази и дведесетједногодишња Милена Анђелић, студенткиња архитектуре из Зајечара.

Пошто је претходно купила оброк на апарату за уплату, Анђелић узима пластични послужавник и стаје у ред за главно јело које је сервирано у металним тањирима и распоређено на полицама.

„Најпопуларнија је бечка шницла и то је симбол мензе у Новом Саду, а и некако је заволиш временом", осмехујући се говори Зајечарка за ББЦ на српском.

Међутим, уколико је студент стигао пред крај радног времена, на менију обично остане непопуларна кобасица или, како каже, „банална комбинација поховане рибе у пасуљу".

„Али увек можеш да затражиш неко друго месо или поврће, па ако су расположени сипаће ти", додаје.

После главног јела узима супу, салату, хлеб који је спакован у пластичним кесицама и десерт.

Веома је радује када добије Марс или Твикс чоколадицу, које су, за разлику од већине других студентских ресторана у Србији, на менију новосадске мензе.

На крају предаје картицу и жетон, добија есцајг и одлази на слободно место за сто да ужива у оброку.

Вечера је слична као и ручак, али нема супе и десерта, осим уторком и четвртком када се добија сутлијаш или пудинг који у дуету са пицом, чини омиљену Миленину комбинацију.

Пошто заврши са јелом, враћа послужавник са тањирима и есцајгом, а назад добија жетон.

Анђелић истиче да је позитина страна мензе, поред ниске цене оброка и добре хране, то што може да послужи и као место за социјализацију.

„Посебно нама што студирамо у пандемији и нисмо имали нормалан студентски живот, то нам је место где видимо друге студенте, није само онлајн, па се осетиш нормалније", наглашава будућа aрхитекткиња.

Новосадским студентима је тренутно на располагању само једна менза - Студентски ресторан број два, познатији као Велика менза.

Раније је радила и Мала менза, али је она сада затворена, а предвиђено је и њено рушење.

„Тренутно смо у фази израде пројектно-техничке документације за изградњу новог студентског ресторана који ће имати капацитет око 10.000 оброка на дневном нивоу", најављује Александра Ћулибрк, помоћница директора за исхрану Студентског центра Нови Сад.

Она каже да се на сваких 15 дана израђује нови јеловник који студенти могу да погледају на сајту Студентског центра или на огласним таблама у мензи.

Око 12.000 студената користи услуге новосадске мензе.

Дневно се послужи између 6. и 8.000 оброка „у зависности од обавеза и ангажованости студената на факултетима у одређеном периоду школске године", док на годишњем нивоу та бројка износи око милион и по.

Нишке студентске механе

„Пријатно сине", речи су које свакодневно у нишкој мензи на Правном факултету доброћудним гласом упућује жена која ради на терминалу за скидање оброка са картице, студентима.

Међу њима је и Марко Јевтић из Зајечара.

Тамо га за ручак чекају његова омиљена јела ђувеч и гулаш, као и помфрит који се углавном брзо разграби јер му, захваљујући друштвеним мрежама, похрле групе огладнелих студената.

„Постоји група на Фејсбуку - Менза дојаве где студенти постављају слике јела која се тренутно дају, али ми се често дешавало да док дођем већ буде раздељено", уз осмех за ББЦ на српском говори деветнаестогодишњи студент друге године Академије техничко-васпитних струковних студија.

Каже да му обедовање у мензи олакшава свакодневни живот.

„Није баш да имам неко куварско умеће, врхунац су нудле, па ми онда прија кад у мензи једем нешто на кашику, на пример пасуљ", истиче Јевтић.

Предност је, наглашава, и то што успева да уштеди за кафу или неки други ужитак.

„То је око 170 динара, ако укључиш све оброке, што је стварно на месту јер по цени једне пљескавице једеш три оброка у мензи - много значи и нема чиме да се мери", закључује Зајечарац.

У Нишу постоје три студентска ресторана - у склопу домова код техничких факултета на Градском пољу, код Правног и Економског факултета и код Медицинског.

Из Студентског центра Ниш за ББЦ на српском наводе да су сви њихови ресторани опремљени по највишим стандардима и да је на јеловнику сваки дан по пет, шест менија од којих је један прилагођен посној исхрани, чиме су „задовољене потребе студената вегетаријанаца".

„Сви ресторани су опремљени лед дисплејима на којима се налази комплетан јеловник са нутритивним вредностима и упозорењима на постојање алергена у храни", истичу.

Храна се припрема у централној кухињи, чији је капацитет 20.000 оброка дневно.

Тренутно у Нишу раде све мензе.

У нишким мензама је током 2019. године укупно послужено више од 840.000 оброка, док је прошле године у условима пандемије корона вируса та бројка преполовљена.

Како је у Крагујевцу?

Установа Студентски центар у Крагујевцу поседује два студентска ресторана, у оквиру домова „Вита Станић" и „Слобода".

Тренутно смањеним капацитетом ради само кухиња дома „Вита Станић" која на месечном нивоу оквирно произведе 17.000 оброка, а на годишњем 180.000.

„Настојимо да асортиман буде разноврстан, а јела нутритивно избалансирана.

„Свакодневно су у понуди две до три врсте меса, доста поврћа, воће и десерт", наводи у писаној изјави за ББЦ на српском Јелена Станишић, помоћница директора за исхрану Студентског центра Крагујевац.

До пандемије су радили и услужни ресторани на Економском факултету, као и на Факултетима медицинских и инжењерских наука.

Њихово поновно отварање, као и мензе у дому „Слобода" зависи од епидемиолошке ситуације.

Мензе у доба короне

Из Студентског центра Београд кажу да је од проглашења епидемије, ова установа поштовала све прописане мере заштите.

Запослени носе заштитне маске, на улазима су постављене „дезинфекционе баријере" за обућу и средстава за дезинфекцију руку на бази алкохола, ограничен је број корисника у зависности од квадратуре просторија и слично.

У крагујевачкој мензи се такође се примењују све заштитне мере које важе како за студенте, тако и за запослене.

То су мерење температуре и дезинфекција руку на уласку, обавезно ношење заштитних маски, коришћење дезинфицијенса који су на сваком столу, држање одстојања од два метра и поштовање правца кретања које је означено на поду ка самоуслужној линији.

Маске су обавезне за све и у Нишу, док радници у мензи морају да носе и визире.

Укинута је могућност самосталног коришћења зачина, сланика, кечапа и другог, а смањен је и број места да би се обезбедила минимална удаљеност што, кажу из нишког Студентског центра, „није довело до стварања гужви и незадовољства корисника".

По одлуци кризног штаба, Студентски центар је припремио и дистрибуирао више од 200.000 оброка за све пацијенте и медицинско особље у ковид болницама на територији града Ниша.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]