Храна: Зашто се на Балкану баца толико хране и како се то може решити - Црна Гора неславни рекордер

„Правио сам свадбу сину пре неколико дана, било је печења, торте, свакаквих ђаконија", прича Јакша Симовиновић са Уба.

Иако је знао колико ће гостију присуствовати свечаности, наручио је више хране него што су гости могли да поједу, уз објашњење да је мислио да „неће да се баци".

„Неке торте смо успели да разделимо гостима, а нешто смо и ми код куће данима јели, ипак смо на крају много хране бацили", каже Јакша.

Бацање хране није нешто што се догађа само у Србији, то је глобална епидемија.

Према извештају Уједињених нација, једна особа у просеку годишње баци 83 килограма хране, а према броју становника, у Црној Гори се баца највише хране у односу на остале државе бивше Југославије, навела је црногорска Банка хране.

Једна трећина хране која се произведе у свету сваке године, што је око 1.3 милијарде тона, буде бачено, а то је и више него довољно да сви гладни у свету буду нахрањени.

Храна која доспе на депоније на којима трули и распада се, испушта метан, а то је један од најопаснијих гасова са ефектом стаклене баште, стоји у Анализи истраживања о бацању хране.

Колико се хране баци у Србији?

Сваке године се у Србији баци готово 247.000 тона хране, што је, посматрано на дневном нивоу чак 676 тона, показала је анализа првог званичног истраживања о бацању хране у домаћинствима у Србији, коју је урадио Центар за унапређење животне средине.

Сликовитије - када бисмо сву количину хране коју бацимо у року од годину дана спаковали у доставне камионе, колона коју би они формирали би се протезала од Суботице до Крагујевца.

Свако од нас, дакле целокупно становништво без обзира на узраст, баци око 35 килограма хране годишње.

Четворочлана породица годишње изгуби 140 килограма хране, односно 40.000 динара, навео је Центар за унапређење животне средине.

Највише се баца хлеб (10,18 килограма), затим месо (7,18 кг) и млеко (6,74 кг), а најмање воће (5,7 кг) и поврће (5,33 кг).

Храну бацамо из много разлога - зато што нам се поквари (67 одсто), затим зато што ми лично или чланови домаћинства не желе да једу стару храну (17 одсто) или мислимо да није безбедна (11 одсто) - али пре свега зато што нам се може, кажу из Центра.

Који су разлози због којих се храна баца у Србији

„Храна у Србији се баца јер нисмо склони економичности, иако је у нашој земљи лошији стандард него у неким другим земљама", каже Катарина Жигић Благојевић, извршна директорка Банке хране Београд, каже за ББЦ на српском.

Сматра да треба радити на свести и едукацији људи како би се избегли сви аспекти који доводе до тога да имамо вишкове, а да с друге стране имамо много оних који су на рубу егзистенције.

„Разлике и осцилације у нашим слојевима друштва доводе до тога", каже Жигић Благојевић.

Додаје да се ту убрајају и недовољно организован систем за рециклажу хране, као и плаћање ПДВ на храну која се поклања.

Такође, храна која није фабрички упакована, односно она која се направи у ресторанима и мензама не може да се проследи онима којима је потребна, већ иде на депоније, додаје.

Законом о безбедности хране нису регулисани рокови употребе хране.

На измени овог закона се ради дуго, прича Жигић Благојевић, али када то буде дефинисано, биће могуће да се користи и храна којој је рок трајања прошао.

Не мисли се на млечне производе, већ на намирнице попут пиринча, пасуља.

Погледајте видео: Солидарна клопица - за оне који су гладни

Бацање хране утиче и на климатске промене

Да ли сте знали да се сваког дана када бацимо 20 милиона кришки хлеба ствара емисија гасова стаклене баште једнакој оној коју прави више од 140.000 аутомобила годишње.

То је резултат истраживања Акционог програма за отпад и ресурсе (ВРАП), добротворне организације која сарађује са предузећима, заједницама и људима како би помогла у смањењу отпада и ефикасном коришћењу ресурса.

Решавањем проблема бацања хране и увећаних донација хране, не само што се ради на проблему сиромаштва, већ је ово и много шире питање које утиче и на очување животне средине.

Бацање хране не значи само да је та храна одложена негде, бачени су и новац, вода, енергија, земљиште и транспорт.

Бацање хране може чак и да допринесе климатским променама, јер се често се отпрема на депоније, где се оставља да труне и производи метански гас.

Кад би бачена храна била нека земља, био би то трећи највећи емитер гасова са ефектом стаклене баште после Америке и Кине.

Погледајте видео о веганству у Србији

Шта је Банка храна и како она функционише?

Жигић Благојевић каже да је ова организација спона између оних који желе да поклоне храну и оних коме је она потребна.

„Под нашим окриљем је 200 хуманитаних организација чији су чланови социјално угрожени", додаје она.

Банка хране, која је основана 2006. године, сарађује са компанијама које дају фабрички упаковане животне намирнице.

„Надлежнима у компанијама је смисленије да ту храну проследе некоме ко ће искористити него да је униште, јер желе да буду и друштвено одговорни, а и уништавање хране је јако скупо", каже Жигић Благојевић.

Како можете да помогнете и шта можете да урадите са храном

Људи често не могу да се одлуче коме да пошаљу храну и где да је однесу.

Организатори кампање „Спасимо храну, спасимо хуманост" кажу за ББЦ на српском да им је циљ да се повећа свест људи и укаже на проблем прекомерног бацања и недовољних донација хране у Србији.

Кажу да ову кампању, која се реализује у склопу Пројекта за унапређење оквира за давање који организује Америчка агенција за међународни развој (УСАИД), а спроводи Коалиција за доброчинство и предводи Фондација Ана и Владе Дивац, могу да подрже сви на различите начине.

„Кроз промоцију наших порука и кроз конкретне донације у новцу и храну", поручују организатори.

На сајту Спасимо храну можете се пријавити на мејлинг листу, па ћете добијати обавештења о активностима и акцијама у које се можете укључити.

Такође, уколико сте на челу неке компаније можете поклонити храну која је пред истек рока трајања или помоћи финансијским средствима.

Из Банке хране кажу да намирнице које желите да поклоните можете послати и таксијем, односно возилима компаније Јандекс.

„Можете да одете у продавницу, купите намирнице које су потребне, а онда позовете нас и у договору с вама пакет таксијем шаљемо на одређену адресу", каже Жигић Благојевић из Банке хране.

Додаје да је појединаца који желе да помогну све више и више.

Савети како да бацате мање хране:

Каква је ситуација у свету, а каква у региону

Статистика показује да на глобалном нивоу један од девет становника гладује - то је више од 820 милиона људи.

Искорењивање глади један је од 17 глобалних циљева Уједињених нација који треба да буду остварени до 2030. године.

Док је глад водећи узрок смртности на свету, пошто сваких 10 секунди због ње умре једна особа, према подацима Организације за храну Уједињених нација (ФАО) годишње се баци око 1,3 милијарде тона намирница.

Само у земљама Европске уније годишње у отпаду заврши 88 милиона тона, односно 173 килограма по глави становника.

Према подацима Програма Уједињених нација за животну средину, на првом месту по количини бацања хране налази се Италија - четири милиона тона, потом Грчка са 1.4 милиона тона бачене хране током једне године.

На трећем месту налази се Малта са 129 килограма по становнику, што је укупно скоро 60.000 тона годишње.

Када је реч о земљама у региону, највише се хране баца у Хрватској око 84 килограма по становнику, потом у Босни и Херцеговини, Северној Македонији и Црној Гори 83 килограма.

Гледано према броју становника, према подацима УН, највише хране међу државама бивше Југославије, баца се у Црној Гори.

Велике количине не бацају само домаћинства, већ и трговине и угоститељски објекти, навела је црногорска Банка хране, преноси РТЦГ.

„Зато све већи број држава законски обавезује трговине и угоститељске објекте да не бацају храну, већ да је донирају онима којима је потребна.

„У Црној Гори не постоји овакав закон", пише у саопштењу поводом Међународног дана подизања свести о бацању хране.

Председница фондације Банка хране Марина Медојевић сматра да се мора радити на едукацији људи да храну не бацају, да је рационалније купују и адекватно чувају.

„Најгоре што могу да ураде је да храну бацају.

„Велики број људи који посећују контејнере говори осим да су људи гладни, да нема адекватне социјалне политике и да се храна баца", рекла је Медојевић.

У окружењу, убедљиво најмање хране на отпад оде у Словенији и у овој држави се по глави становника баци 34 килограма хране, што је годишње 71.107 тона.

Први закон о забрани бацања хране

У Француској је 2019. године ступио на снагу закон који налаже супермаркетима, великим дистрибутерима хране, као и произвођачима да не смеју да бацају јестиву храну.

Француска, у којој се годишње бацала око 7,1 милион тона хране, тако је постала прва земља која је законски решила питање бацања хране.

Већина хране која се не прода или је близу истека рока поклања се хуманитарним организацијама или јавним кухињама.

Погледајте видео: За шареније баште и здравију исхрану

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]