Србија, енергија и политика: Зашто Русија продаје Србији гас тако јефтино

Крајем сваке године, Гаспром закључује нове уговоре о цени гаса, а овогодишње преговоре обележиле су рекордне цене овог енергента на светском тржишту - већ неколико недеља, 1.000 кубних метара гаса кошта више од 1.000 долара.

Ипак, за две земље у Европи нема зиме - Гаспром ће наредне године продавати гас Белорусији за 128,5 долара, а Србији за 270 долара за 1.000 метара кубних - под истим условима као што су куповале и до сада.

„Ово је за нас спас, нећемо имати проблема ни са струјом ни са гасом ни са грејањем, као ни са укупним снабдевањем", рекао је председник Србије Александар Вучић после састанка са руским колегом Владимиром Путином 24. новембра у Сочију.

Цена од 270 долара коју је Србија добила је готово двоструко нижа него што је Гаспром планирао да наплаћује земљама које не деле државну границу са Русијом, што повећава трошкове испорука - 500 долара за 1.000 метара кубних, колико је компанија предвиђала у складу са пројекцијама за четврти квартал 2021.

Компанија Гаспром обично не објављује детаље уговора са другим земљама - цене саопштавају политичари или представници руског нафтног гиганта.

Осим Белорусије и Србије, досадашњу цену гаса ће у 2021. години плаћати и Кина - 171 долар за 1.000 метара кубних.

Гас као политичко питање

На конференцији за медије пред одлазак у Сочи крајем прошлог месеца, председник Србије Александар Вучић изјавио је да би „добра цена била 500 долара за 1.000 кубних метара".

У октобру, Русија је предложила Србији да убудуће плаћа 790 долара - трипут више него што су председници Србије и Русије на крају договорили.

Власти у Србији су грађанима „представиле предлог Гаспрома као цену коју само председник Вучић може да обори у директним преговорима са Путином", истиче стручњак за енергетику Милош Здравковић за ББЦ.

„Добили смо невероватну цену, уштедели смо 300 милиона евра, један национални стадион", навео је Вучић после састанка у Сочију.

Здравковић сматра да је постигнути договор омогућио Србији и Русији да пошаљу политичке поруке које обема странама иду на руку.

„У српским медијима, договор постигнут у Сочију представљен је као победа српског преговарачког тима, а Русија је добила прилику да демонстрира меку моћ и покаже да ће земље које имају добре односе са Москвом добијати јефтинији гас", каже Здравковић.

Москва је „изашла партнерима у сусрет", сматра руски стручњак Сергеј Пикин, директор Фонда за енергетски развој.

„Осим тога, у Србији расту потребе за руским гасом и Гаспром жели то да подржи", додаје.

Срећко Ђукић, економиста и бивши амбасадор Србије у Белорусији, сматра да је гас „пре свега политичко средство".

Он подсећа да Молдавија, на чијем је челу проевропска председница Маја Санду која је на тој позицији наследила проруског преседника Игора Додона, већ плаћа већу цену гаса - 450 уместо досадашњих 250 за 1.000 кубних метара гаса.

Задржавање досадашње цене политички одговара и Београду и Москви, сматра Игор Јушков, руски стручњак Унивезитета за финансије при Влади Руске Федерације.

Наводи да Србија тако сакупља политичке поене, а Русија осигурава поузданог савезника у Европи.

„Вучић сада може да каже како је обећао да ће се у Сочију договорити да Србија добије јефтин гас и ево, успео је у томе", каже Јушков.

Додаје да „Србија у преговорима о гасу ни не крије сопствене политичке карте".

„Обећава да неће ући у НАТО, да ће остати савезница Русије, умешно користи геополитички положај да би Русија пристала на посебне услове у трговини гасом", истиче Јушков.

Пикин истиче да цена од 270 долара за Гаспром није ниска - компанији се исплати сваки уговор по којем цена прелази 100 долара за 1.000 метара кубних.

„Нормална цена за Гаспром се одувек кретала између 200 и 300 долара и према томе, 270 је добра цена.

„Треба имати у виду да Гаспром обично закључује дугорочне уговоре, а цену формира према берзанској цени и нафтној формули, а што је већи удео нафтне формуле у формирању цене, то је она нижа", наводи Пикин.

Из Гаспрома је прошле недеље стигла вест о рекордној заради.

Закључно са септембром 2021, нафтни гигант је зарадио више од 20 милијарди долара - више него што је компанија, за цело своје постојање, успела да заради за годину дана, рекао је заменик председника управног одбора Гаспрома Фамил Садигов.

Каква је улога Србије на гасној мапи Европе?

Српски стручњаци истичу да разлози за ниску цену гаса коју је Србија добила нису само политички, већ и привредни.

Део гасовода Турски ток који пролази кроз Србију свечано је пуштен у рад 1. јануара ове године.

Тиме је тачка предаје гаса за Србију премештена са украјинско-мађарске на турско-бугарску границу, што је Русији омогућило да заобиђе Украјину када је у октобру почела да испоручује гас Мађарској и Хрватској користећи ову трасу.

„Када је Турски ток пуштен у рад кроз Србију, постала је транзитна земља преко чије територије се испоручује знатно више гаса него што се у њој троши", каже Александар Ковачевић, стручњак за енергетику.

Подсећа да се испоруке гаса у Србију обављају у складу са дугорочним међудржавним уговором који је ратификован 2012. године.

На темељу тог уговора, 2013. године је потписан комерцијални уговор Гаспрома као испоручиоца и фирме Југоросгас као увозника у Србију.

Југоросгас је руско-српска компанија, која од 2007. године има улогу посредника између руског Гаспрома и српске државне нафтне компаније Србијагас.

Гаспром је власник 50 одсто актива Југоросгаса.

Русија је важан играч у српској индустрији нафте и гаса - Гаспромњефт, ћерка-фирма Гаспрома, постала је већински власник Нафтне индустрије Србије (НИС) 2009. године, купивши 51 одсто акција.

Данас је Гаспромњефт власник 56 одсто актива НИС-а.

НИС је некадашња државна компанија за нафту и гас, чијим је реструктурирањем 2005. године основан Србијагас, који је у стопостотном власништву Србије.

НИС-Гаспромњефт се данас бави истраживањем, производњом и прерадом нафте и гаса, а експлоатише налазишта у Србији, Румунији и Босни и Херцеговини.

Такође управљају мрежом бензинских пумпи НИС Петрол и Гаспром, којих у Србији и околним земљама има више од 400.

Осим тога, Русија је финансирала изградњу подземског складишта гаса Банатски двор, које је отворено 2011. године, поставши једно од највећих у Југоисточној Европи.

Гаспром и Србијагас су сувласници предузећа Банатски двор Д.О.О. које управља складиштем.

„Дајући повлашћену цену гаса Србији, Гаспром инвестира у српску индустрију нафте и гаса, а самим тим и у сопствену добит", каже стручњак за енергетику Милош Здравковић.

Његов колега Александар Ковачевић истиче да се „Србија се квалификовала као земља у којој Гаспром има комерцијалне интересе и непосредно обавља послове испоруке и складиштења гаса".

„Зато је цена гаса оптимално одређена, тако да служи стратешким и пословним циљевима руског гиганта", додаје.

Избори и уговор на шест месеци

Пред одлазак у Сочи, Вучић је најавио да ће нови уговор са Гаспромом бити потписан на период од пет или шест година.

Међутим, после састанка са Путином је саопштено да ће цена гаса остати иста само у наредних шест месеци.

То није уобичајено, пошто Гаспром углавном потписује уговоре на по неколико година, напомиње Срећко Ђукић.

За мање од шест месеци у Србији се одржавају општи избори.

„Србија је добила привремену цену, док се политичка ситуација не разбистри", мишљења је Ђукић.

Како сматра, цена гаса коју ће Србија убудуће плаћати зависиће од исхода избора.

„Сва објективна истраживања говоре да ће сигурно Београд бити у рукама опозиције, да су председнички избори крајње неизвесни, а што се тиче парламентарних избора, ту очекујем жестоку битку", истиче Ђукић.

Ђукић и Здравковић очекују да у наредних шест месеци дође и до промена на енергетском тржишту и да ће се односи Европе и Русије нормализују, што би такође могло да утиче на цену гаса коју ће Србија плаћати.

Милош Здравковић истиче да „Русији не одговара да цене гаса диже небеса".

„Не смеју да дозволе да гас из Америке и Катара постане конкурентан на европском тржишту", каже Здравковић.

Колико су (не)демократски избори у Русији

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]