Сукоб Русије и Украјине: Ко ће се први заледити ако не дође гас из Русије
Аутор фотографије, fonet
- Аутор, Марија Јанковић
- Функција, ББЦ новинарка
Помирљив тон у Паризу, али без конкретних резултата.
Овако би могло да се протумаче преговори између Русије и Украјине око транзита гаса.
Основно питање које се намеће јесте - ко би у Европи могао да се смрзне ако Русија и Украјина до 1. јануара не потпишу нови уговор о транзиту?
Највећи проблеми, како показује искуство из претходног гасног рата, који је такође избио због непостојања уговора пре десет година, у јануару 2009, биће у земљама југоисточне Европе.
То су земље које зависе од снабдевања руским гасом и његовог испоруке кроз Украјину - Србија, Грчка, Бугарска, Румунија, Босна и Херцеговина и Молдавија.
„Србија нема довољно гаса за зиму", каже за ББЦ на српском Слободан Ружић, бивши заменик министра енергетике у Србији.
„Ако се заустави доток гаса преко Украјине, Србија нема ни један завршени алтернативни правац. Два се раде, али нису спремни."
Хладни југ Европе
Анастасија Зануда, ББЦ Украјина
Скоро половина руског гаса намењеног Европи пролази кроз Украјину.
„Украјина се ове зиме неће смрзнути без транзита", рекао је министар енергетике Алексеј Орзел.
Резерве гаса у украјинским складиштима су највеће у последњих неколико година.
Европска складишта, која углавном пуни руски „Гаспром", такође су пунија. Пре потписивања уговора између Русије и Украјине о транзиту, требало би да гаса буде довољно.
Међутим, нико не може да предвиди колико ће ове зиме бити хладно, колико цене гаса могу да порасту у случају нултог транзита и да ли је капацитет „цеви" довољан да се сви потрошачи снабдевају на време.
Скоро половина руског гаса намењеног Европи пролази кроз Украјину.
Највећи проблеми могли би да погоде Србију, али и Грчку, Бугарску, Румунију, Босну и Херцеговину и Молдавију.
„Прво, ове земље имају гас само преко Украјине, и друго, још увек нема довољно интерконекција, односно цевовода који их спајају. Такође нема великих складишта гаса и нема алтернативних извора снабдевања", објашњава Дмитриј Марунич, копредседник Фондације Енерџи стратеџик.
Од 2009. ЕУ је предузела низ мера предострожности, законодавних и техничких, у случају такве ситуације, каже Роман Нитович, директор истраживања Дики Групе.
„Вршили су стрес тестове, посебно у случају украјинског сценарија. Видели су да сада има мање проблема, али и даље постоје. Очигледно је да ово није замрзавање, али неки потрошачи у тим земљама могу да остану без гаса", каже стручњак.
Аутор фотографије, Getty Images
Шта је са Турским током
Ситуацију у региону променио је Турски ток, који такође стиже из Русије.
Требало би да буде бар делимична замена за Јужни ток , пројекта отказаног после притиска Европске енергетске заједнице која је забранила овај гасовод јер није испуњавао прописана правила. Датум отварања, али само у Турској, заказан је за 8. јануар следеће године.
Најтежа ситуација је, према мишљењу стручњака, са Молдавијом.
Очекује се да ће, у случају прекида транзита руског гаса, Украјина тамо испоручити гориво из својих складишта. Барем се тако договарају Кијев, Кишињев и Брисел. Али то важи само док Украјинци не осете несташицу, сугерише Дмитриј Марунич.
Уместо тога, Роман Нитсович указује на још један фактор:
„Нема техничких проблема, али постоји комерцијални: ко ће купити гас и ко ће га платити."
Овај стручњак објашњава да је највећи потрошач плина у Молдавији Придњестровље, које тренутно не плаћа уговор са Гаспромом.
„Можемо да очекујемо проблеме" у Србији
Српски председник Александар Вучић је након разговора са Владимиром Путином рекао да ће Русија обезбедити Србији довољно гаса без обзира на исход разговора са Украјином.
Додао је да је добио уверавања од председника Путина и Алексеја Милера из Гаспрома да ће Србија моћи да купи додатне количине руског гаса са територија и неких других земаља, те да нема неизвесности за први и други квартал следеће године.
На питање шта ће се десити у случају да буде прекинут транзит руског гаса кроз Украјину, Путин је рекао да је Русија спремна да очува украјински транзит и да се о томе разговара, као и да то није тајна.
„Једино што услови украјинске стране нису прихватљиви за нас, али то је почетак преговора и надам се да ћемо усагласити ставове.
„Србији ће бити обезбеђен гас, у сваком случају, по другим неким рутама.
„Питање које смо данас разматрали је повећање испоруке Србији због раста привреде, јер су потребе Србије веће сваке године и ја желим да честитам српском руководству и председнику Србије", поручио је Путин на конференцији са Вучићем.
Колико Србији треба гаса
- Србија годишње троши око две милијарде кубика гаса
- Капацитет Банатског двора је 450 милиона кубика гаса
- Топлане за загревање домачинстава потроше око 20 одсто, а сами грађани око десет одсто укупне потрошње
- Највећи потрошач је индустрија
Сваки помирљив тон између Украјине и Русије је веома добра за Србију, каже за ББЦ на српском Слободан Ружић.
„Најаве да ће транспорт гаса преко Украјине престати озбиљно забрињавају", каже Ружић.
„Српско складиште гаса Банатски двор нема довољне количине, чак и када се ту додају уговори са Мађарском."
Србија се неће смрзавати уколико се прекине транспорт гаса преко Украјине - рекао је за Новости Душан Бајатовић, директор Србијагаса.
Србијагас је власник 49 одсто Банатског двора, док остатак држи руски Гаспром.
„Разрадили смо неколико сценарија за снабдевање гасом у свим ситуацијама", додао је он.
Бајатовић, ипак, није хтео да открије могуће путеве који би гарантовали сигуран доток плавог енергента до Србије.
Аутор фотографије, AFP
Гасна криза 2009.
- Криза је почела за Нову годину 2009, када је руски гасни гигант Гаспром, пошто није успео да склопи нови уговор са Кијевом, смањио испоруке гаса преко украјинских гасовода
- Шест дана касније, земље источне и централне Европе су саопштиле да им пристижу смањене количине гаса. Москва је оптужила Кијев да преусмерава гас, те је због тога у потпуности прекинула снадбевање
- Чак 20 земаља, међу којима и Србија, било је угрожено гасном кризом, а најтежа ситуација била је у Словачкој, БиХ и Македонији, које су у потпуности зависне од гаса добијеног из Русије
- Грејања није било у домаћинствима, али ни у неким школама, болницама и јавним установама широм Европе
- У Србији је била угрожена и индустрија јер неке фабрике зависе искључиво од гаса
Србија без довољно гасовода
Србија такође нема ни један завршен гасовод који би могла да активира ако гас преко Украјине 'пресуши'.
Није готова ни гасна интерконекција Ниш-Димитровград, коју финансира делом Европска унија, као ни гасна конекција са Бугарском која би требло да споји Србију са Турским током.
Не кажемо да смо изненађени што нас Србија није обавестила о почетку градње, али нажалост нема дијалога са српском страном, поручује у разговору за „Политику" Јанез Копач, директор Секретаријата Енергетске заједнице.
„Необично је да се велики пројекат попут гасовода Турски ток, који из Турске преко Бугарске, Србије и Мађарске до Аустрије треба да доведе руски гас, ради у тајности", рекао је он, додавши да „није изненађен".
Што се тиче учешћа Србије у пројекту Турски ток, Путин каже да је он могућ:
„Ми смо спремни. Српски део гасовода од границе Бугарске до Мађарске скоро је спреман и 90 одсто је већ постављено и 85 одсто Србија је већ спремна".
Ружић каже да постоји интерес низа земаља у Европи, а посебно на Балкану да се Турски ток изгради.
„Ако дође до прекида гаса преко Украјине, највише ће бити угрожене земље које су далеко од Северног тока, који иде из Немачке", каже Ружић.
„На Балкану имамо озбиљан проблем - доста смо далеко".
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
