Русија, ЕУ и цена гаса: Ко је заиста одговоран за гасну кризу и како је решити

Цена гаса расте широм Европе, а многи оптужују Русију да покушава да искористи ситуацију у сопствену корист.

Џејк Саливан, саветник америчког секретара за националну безбедност, недавно је изразио забринутост да Русија покушава да искористи енергент као политичко оружје.

„Верујем да Русија треба да одговори на повећане захтеве тржишта у Европи", рекао је он.

Али колико је Русија заиста одговорна за тренутне несташице гаса и поскупљења?

Колико гаса Европа добија од Русије?

Око 50 одсто количине природног гаса у Европи стиже из Русије.

Већина преостале количине долази из Норвешке и Алжира.

Русија у Европу шаље гас кроз неколико главних гасовода попут Северног тока, Јамал Европе и Братства.

Гас са сакупља у регионалним складиштима и онда се дистрибуира у различите земље широм континента.

Током пандемије, укупан извоз гаса из Русије у Европу је опао јер је била смањена тражња.

Иако је Европа потом наставила да се снабдева гасом из Русије, тренд опадања тражње се наставио.

Смањен је обим снабдевања поготово кроз гасоводе у Украјини и Белорусији.

То је довело до смањења количине залиха, а онда и до раста цена.

Да ли Русија испуњава преузете обавезе?

Гаспром, водећа руска државна енергетска компанија, снабдева Европу гасом на основу два различита договора:

Гаспром је саопштио да су дугорочни уговори „основа за стабилно и одрживо снабдевање гасом."

А делује да су ове године испунили сопствене обавезе из уговора са европским купцима.

Ипак, Фатих Бирол, директор Међународне агенције за енергетику, недавно је рекао да се процењује да би Русија, да хоће, могла да повећа снабдевање гасом за 15 одсто.

Неки аналитичари сугеришу да Москва сада оклева са снабдевањем гаса како би убрзала дозволе за новоизграђени гасовод Северни ток 2 који иде директно од Русије до Немачке.

Овај гасовод заобилази Украјину, а његова изградња била је мета критика стручњака за геополитику и заштиту животне средине.

„Велики део европских медија тврди да Газпром намерно ускраћује гас како би натерао немачке власти и Европску комисију да одобри Северни ток 2" каже Џек Шарплс са Оксфорд института за енергетске студије.

Али он додаје да су овакве анализе упитне.

Ангела Меркел, немачка канцеларка, рекла је да нема сазнања да Русија не испуњава уговорне обавезе.

„Русија може да доставља гас на бази уговорних обавеза, а не тек тако", рекла је Меркел недавно.

Али важно је напоменути да у овом тренутку нема већих једнократних уговора, судећи према подацима Гаспрома.

„То нас доводи до закључка да Гаспром испоручује гас према постојећим дугорочним уговорима, али не обезбеђује додатне количине", наводи доктор Шарклс.

Сличан став има и Кадри Симсон, комесарка за енергетику Европске уније.

„Наша првобитна анализа указује да Русија испуњава обавезе из дугорочних уговора, али не обезбеђује додатне залихе", рекла је она прошле недеље посланицима у Европском парламенту.

Сергеј Рјабков, заменик руског министра спољних послова, рекао је за ББЦ:

„Гаспром је, заправо, чак почео да извлачи гас из резерви и упумпава га у гасоводе како би стабилизовао тржиште."

„Никада нисмо били у позицији да вршимо притисак кроз наше снабдевање гасом."

Шта се дешава у Европи?

У складиштима гаса широм Европе ниво залиха је тренутно на око 75 одсто, што је мање од просека за ово доба године, показују подаци сајта Gas Infrastructure Europe.

Залихе гаса у Великој Британији су тренутно на максималном капацитету, али у ову земљу из Русије стиже само пет одсто укупних количина.

Залихе гаса у самој Русији су испод просечног нивоа за ово доба године.

Аделин ван Хоуте, аналитичарка листа Економист, каже:

„У овом тренутку, руско тржиште гаса је прилично затегнуто, зима се приближава, а производња се ближи максимуму.

„Све то ограничава капацитете за извоз гаса.", навела је она.

Постоји неколико фактора који утичу на ситуацију у Европи:

Зашто расте потражња за гасом?

Ситуација у привреди после избијања пандемије корона вируса довела је до тога фабрике повећају производњу, а то значи да је већа потражња за енергентима.

Европа се такође суочава са великом конкуренцијом у борби за гас са земљама из других делова света.

Током претходних деценија, потражња за гасом је нагло порасла у Азији и на Блиском истоку.

То је имало снажне ефекте на тржиште течног природног гаса (ТНГ), који чини око четвртину европског увоза.

Када је потражња за ТНГ велика, залихе се обично преусмеравају у Азију како би се искористиле предности растућих цена.

Поред тога, Русија је повећала обим извоза гаса у Кину.

У јуну је свечано отворена фабрика за прераду гаса на крајњем истоку земље, за коју се предвиђа да ће постати једна од највећих у свету.

Погледајте видео о соларним фармама

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]