Русија, Европска унија и гас: Ко буде тражио - добиће гас, изјавио Владимир Путин

Русија је негирала коришћење енергије као политичког оружја, усред наглог пораста цена широм Европе због којих су рачуни за гас у многим домаћинствима отишли у небеса.

Председник Владимир Путин рекао је да су такве тврдње „потпуна глупост и политички мотивисана говоркања".

Русија, један од највећих европских добављача природног гаса, оптужена је за намерно обустављање залиха.

Европска комисија је одредила мере које државе чланице могу да предузму у борби против раста цена.

Велепродајна цена гаса порасла је за 250 одсто од јануара, изазивајући скок у трошковима за потрошаче и предузећа.

Цене енергије достигле су рекордне вредности из различитих разлога, међу којима и велика потражња за природним гасом док се привреде опорављају од пандемије Ковида-19.

„Нећемо одбити никога" - Путин

Говорећи на московском енергетском форуму у среду, руски председник је за тренутну кризу окривио Европу, рекавши да после хладне зиме Европљани нису допремили довољне количине гаса у складишта.

Рекао је да је „веома важно предложити дугорочни механизам за стабилизацију тржишта енергије".

Путин је нагласио да Гаспром, руски гасни гигант, снабдева Европу гасом на максималном нивоу према постојећим уговорима и да је спреман да пружи више ако се то затражи.

„Повећаћемо за онолико колико од нас буду тражили наши партнери. Никога нећемо одбити", рекао је он.

Анализа

Стив Розенберг, дописник из Москве

Европска гасна криза има више узрока: од мањка обновљиве енергије до ниских залиха гаса после хладне зиме.

Осим тога, како земље излазе из пандемије расте потражња.

Али, да ли би још један фактор могао бити Русија?

Последњих недеља Москва се суочила са оптужбама да је допринела кризи тиме што је одбила да испоручује додатне количине гаса Европи, а то је за последицу имало раст цена.

„Политички мотивисана говоркања", каже председник Путин.

Међутим, Међународна агенција за енергетику верује да би Русија могла учинити више за повећање доступности гаса у Европи.

Критичари Кремља сумњају да Русија користи кризу како би убрзала европско одобрење за контроверзни нови гасовод у Русији.

Када европски регулатори потпишу папире, Северни ток 2 ће преносити природни гас из Русије у Немачку, заобилазећи Украјину.

Противници нафтовода верују да је то политички пројекат осмишљен да повећа зависност Европе од руске енергије.

Присталице инсистирају да ће Европи обезбедити јефтиније и ефикасније снабдевање гасом.

Владимир Путин је у среду инсистирао да је Северни ток 2 „комерцијални пројекат".

Поле тога је уследио не тако суптилан наговештај. Председник је рекао да је „100 одсто сигуран" да би гасовод олакшао европске енергетске проблеме.

Србија и гас

Приликом недавне посете шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова Београду, председник Србије Александар Вучић рекао је да је замолио и њега и председника Русије да цена гаса за Србју остане иста.

Он је оценио да су разлози за гасну кризу политички, а не економски, а да „нико у свету не жели да призна ту грешку".

Додао је и да ће енергетска криза криза трајати најмање шест месеци, а да се нада да неће потрајати две године.

„Увођење карбон такси (на струју која се производи из необновљивих извора енергије) је урађено брзо, напречац, а не постепено како би се тржиште прилагодило на то.

„Друго, ово је друга година са корона вирусом, многе земље су искористиле јефтине залихе гаса, али нису обнављале властита складишта и треће, нису желеле да склапају дугорочне уговоре са Русијом", рекао Вучић.

„Мени су говорили да сам луд јер нисам желео да затворим угљокопове. Не можете да балансирате струју са ветром и соларом.

„Криза је много већа него што мислите, расту цене грађевинског материјала свуда у Европи. Ко је за то крив? Срећа да смо имали храброст да изградимо гасовод са Русијом, да нисмо ја бих могао само да узмем конопче да се обесим", рекао је Вучић.

Вучић је одбацио наводе да Москва врши притиске на званични Београд у области енергетике.

Додао је да заправо Србија врши притиске на руске партнере, да добије најповољнију цену природног гаса у Европи.

„Дали су нам најповољнију цену, ја и молим и вршим притиске.

„Имам обећање Лаврова да ће тражити од Путина да Србија има најповољније цене. Знам човека (Путина), имаћемо најјефтинији гас.

„Високе (тржишне) цене гаса ми не можемо да платимо, иако имамо више новца него икад", закључио је Вучић.

Које су мере Европске уније?

Раније у среду, шеф енергетике Европске комисије Кадри Симсон рекла је да је извршна власт ЕУ реаговала на позиве на хитну акцију објављивањем "пакета алата за цене енергије".

У алату се наводе кораци које државе чланице могу да предузму да смање рачуне за енергију без кршења закона ЕУ.

Он углавном потврђује мере које националне владе већ могу да користе, али разматра шта Комисија још може да учини.

Симсон је позвала земље чланице да размотре хитну помоћ угроженим домаћинствима, државну помоћ компанијама и одређено смањење пореза.

Она је такође саветовала државе чланице да привремено паузирају плаћање рачуна где је то потребно и да уведу мере заштите како би се избегло искључење из мреже.

„Раст глобалних цена енергије озбиљна је брига за ЕУ", рекла је Симсон.

„Док излазимо из пандемије и започињемо економски опоравак, важно је заштитити угрожене потрошаче и подржати европске компаније."

Поред тих мера, Симсон је рекла да ће Комисија размотрити могуће користи од земаља ЕУ које заједнички купују природни гас.

Она је рекла да би земље могле колективно да купују гас како би формирале стратешку резерву.

Али, као и заједничка шема за куповину вакцине против ковида, учешће би било добровољно.

Идеју су недавно предложиле владе које желе већу интервенцију ЕУ, попут Шпаније.

Све државе чланице биле су охрабрене да искористе фонд за опоравак од пандемије у износу од 750 милијарди евра за улагање у чисту енергију ради испуњења климатских циљева блока.

„Не суочавамо се са кризом због наше климатске политике", рекла је Симсон.

„Цене фосилних горива расту. Морамо да убрзамо зелену транзицију, а не да је успоримо."

Зашто расту цене енергената?

Разлози су бројни и различити.

Док земље покушавају да се опораве од пандемије, потражња за енергијом је порасла, што је довело до смањења залиха широм света.

Потражња за течним природним гасом била је посебно велика у Кини, која покушава да користи чистија горива и да смањи употребу угља.

У Европи су друга питања погоршала проблем.

На пример, због хладне зима у Европи прошле године из залиха је коришћен гас по нижим ценама, а притом складишта нису попуњена у међувремену.

Можда ће вас занимати и видео о човеку који је енергију ветра попео на нови ниво

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]