Храна и животна средина: Може ли постати чоколадна алтернатива за фосилна горива

Ако сте се у последње време препустили чоколадном десерту, велике су шансе да је његов какао дошао из Обале Слоноваче.

Ова западноафричка држава највећи је произвођач какаоа на свету, одакле потиче више од 40 одсто свих зрна какаоа.

Са више од шест милиона људи који раде са какаом у земљи, то је убедљиво највећи извозни артикал Обале Слоноваче.

Зрна какаоа из oве земље већ деценијама хране људе широм света, али сада ће други део биљке какаоа ускоро покретати Обалу Слоноваче.

Скривена зрна какаоа само су један мали део биљке какао.

Док се зрна извозе како би се направиле чоколадне плочице, слаткиши и пића, љуске зрна, љуске махуна и знојење какаоа (бледожућкаста течност која се суши током ферментације) обично се бацају.

Широм света, количина отпада од какаоа непрекидно расте.

Овај отпад сада треба да постане значајан део транзиције Обале Слоноваче ка обновљивој енергији.

После успешних пилот пројеката, Обала Слоноваче започела је рад на погону на биомасу који ће радити на отпаду од какаоа.

Погон ће се налазити у Диву, граду који производи велики део какаоа у земљи.

У погону на биомасу, остаци биљака какаоа, који остану након производње какаоа, сагореваће се да би се окретала турбина и производила електрична енергија, слично конвенционалној електрани на фосилна горива.

„Само овај погон моћи ће да задовољи потребе за електричном енергијом 1,7 милиона људи", каже Јапи Огоу, генерални директор компаније са Обале Слоноваче Соден (Société des Energies Nouvelles) која је укључена у изградњу електране.

Какао подстрек

Електрана на биомасу Диво биће највећа у Западној Африци, а Соден ће се, уз подршку Америчке агенције за трговину и развој, завршити почетком 2023. године.

Према Огоу, моћи ће да производи између 46 и 70 мегавата електричне енергије годишње.

Студије изводљивости показале су да би погон могао да смањи емисију гасова стаклене баште за 4,5 милиона тона у поређењу са постојећим изворима енергије.

Обала Слоноваче тренутно већину енергије добија из фосилних горива, а природни гас генерише 70 одсто енергије.

Земља има за циљ повећање употребе обновљивих извора енергије на 42 одсто и смањење емисије гасова стаклене баште за 28 одсто до 2030. године.

У земљи са брзо растућим потребама за енергијом, иновације попут употребе отпада од какаоа могле би да направе велику разлику.

Укупно ће пројекат коштати око 131 милијарду западноафричких франака ЦФА (244 милиона долара).

У земљи је планирано да се изгради још девет сличних погона који ће производити електричну енергију из љуске какаоа.

Градиће се у областима за узгој какаоа у којима је сировина спремна.

Уз производњу обновљиве енергије, постоји нада да ће претварање отпада од какаоа у енергију помоћи да се промени судбина неких 600.000 произвођача какаоа у земљи.

Фрасија, која у Диву има имање од 14 хектара какаоа, једна је од њих.

Већ дуги низ година размишља да потпуно напусти узгој какаоа у корист узгајања гумијевца.

Није сама - последњих година многи узгајивачи какаоа прелазе на профитабилније усеве попут гумијевца или банане због прекомерне понуде какаоа - нешто што је само погоршало током пандемије ковида-19.

„Узгајам какао и школујем децу, али поврат је минималан", каже она.

„Не остварујемо велику зараду."

Али она поздравља нову електрану на биомасу, рекавши да ће јој донети додатни приход и да ће је мотивисати да настави са узгајањем какаоа.

„С обзиром на то да сам удовица - мој супруг је умро пре 18 година - додатни приход такође ће ми помоћи да школујем четворо унучади. Са више новца, могу и да уштедим."

Паралелно са отварањем новог погона, влада Обале Слоноваче је такође предложила сарадњу заједнице за фармере какаоа.

Групе пољопривредника моћи ће да уштеде новац и приступе зајмовима и добију дивиденде за подршку породицама и предузећима.

Мохамед Адов, оснивач Powershift Africa, тинк-тенка смештеног у Најробију, који је саветовао владе широм Африке о енергетским питањима, каже да иницијатива Обале Слоноваче долази у критично време.

„Успешна употреба ових љуски махуна какаоа не само да ће обезбедити универзални приступ електричној енергији, већ ће додати и вредност ланцу производње какаоа, поред других економских користи", каже Адов.

„Биће реализовано отварање нових радних места сакупљањем, транспортом, складиштењем и прерадом љуски махуна. То ће економски оснажити многе."

Естер Руто, генерална директорка кенијске Управе за руралну електрификацију, такође поздравља погон за какао.

„То је добар потез", каже она, наводећи отварање нових радних места и смањење отпада као додатне предности погона.

„Обала Слоноваче је једна од афричких успешних прича јер је 94 одсто становништва већ повезано са националном електричном мрежом."

Обала Слоноваче није једини произвођач какаоа који свој отпад ставља у употребу.

У Гани се љуске какаоа већ користе за производњу енергије у микро размерама.

Истраживачи Јо Дарква, Карен Мур и колеге са Универзитета у Нотингему у Великој Британији развили су мали генератор снаге пет киловата који користи љуске какаоа.

Циљ је донети енергију у рурална подручја, где само 50 одсто људи обично има приступ електричној енергији.

У Обали Слоноваче такође постоје планови за погоне за претварање љуске у биодизел, каже Огоу.

Проналажење више употреба отпадних производа једног од најомиљенијих усева на свету могло би да помогне пољопривредницима да опскрбљују индустрију чоколаде у годинама које долазе - ,чак иако климатске промене отежавају узгој какаоа.

Али чак и унутар усева који се суочава са многим притисцима постоји семе, односно љуска наде.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]