Екологија и животна средина: Туров - огромни пољски рудник угља који љути суседе

Приступ текућој води скоро свако у Европи узима здраво за готово.

Али није тако у случају хиљаде чешких сељана који живе поред џиновског површинског угљенокопа непосредно преко границе са Пољском.

Неколико пута је протеклих година Милан Старец, 39-годишњи отац четворо деце из села Ухелна, одвртао славину и ништа не би потекло из ње.

Ниво воде опада због рудника Туров, за који он каже да се сваке године све више приближава чешкој граници.

„Постоји један заједнички бунар у нашем селу и све куће су повезане на њега. Ако вода нестане из тог бунара, тада ће наше село моментално пресушити, зато што немамо друге могућности да набавимо воду", рекао је он за ББЦ.

Бунар је дубок 65 метара: он каже да је прошле године ниво воде у њему опао за 8 метара.

Чешка Република је већ затражила од Европског суда правде - врховног суда у ЕУ - да казни Пољску са пет милиона евра дневно због одбијања да се повинује налогу Суда да обустави тамошња ископавања угља.

Пољски и чешки министар састали су се прошлог месеца у Прагу како би разрешили спор.

А вода није једино питање. Туров доприноси загађењу угљен диоксидом - што је посебан проблем за Пољску, чији енергетски сектор и даље 80 одсто зависи од угља.

У руднику, машине за ископавање које надвисују зграде копају меки смеђи угаљ, познат као лигнит, да би обезбедиле гориво за оближњу термоелектрану.

Рудник се налази у власништву највеће пољске енергетске компаније, државне ПГЕ.

Она мора да испумпава воду из јаме у оближњу реку да би спречила да се рудник претвори у огромно језеро.

Старец каже да пумпање извлачи 40 литара подземних вода сваке секунде на чешкој страни границе.

„Многа села у овом крају имају исти проблем", жали се он.

Има много површинских угљенокопа који ископавају лигнит у овом региону, већина од њих опскрбљујући термоелектране у Чешкој Републици и оближњој Немачкој.

Али за разлику од других, Туров се налази на граници са Немачком и Чешком Републиком, а његово ископавање врши директан утицај на обе земље.

Према геолошкој студији, непрекинуто ископавање контаминираће и снизити ниво подземних вода, као и довести до слегања тла у немачком граду Цитауу.

Шта је довело до кризе

Чеси су годинама покушавали да реше проблем и нису успевали, предлажући да Пољска финансира унапређење њихове водопривреде.

Али кад је Туров обезбедио шестогодишње продужење дозволе за рударство 2020, чешке власти су одлучиле да им је свега преко главе.

Тужиле су Пољску на Европском суду и протеклог месеца он је наредио хитну обуставу ископавања руде док се чека коначна пресуда.

Пре него што је дошло до судске одлуке, Варшава је поново продужила дозволу за рударство Турову, чак до 2044. године.

Зашто се Пољска чврсто држи угља

Варшава је одбила да спроведе судску одлуку у дело, рекавши да је Туров кључни извор енергетске безбедности зато што генерише око 5 одсто целокупне пољске електричне енергије.

Обустава ископавања угља лишила би оближњу електрану њеног горива, што значи да би привремено гашење угрозило средства за живот за око 80.000 људи, каже ПГЕ.

Та електрана је исто тако једини извор топлоте и топле воде за болнице, школе и 1.400 домова у оближњем пољском граду Богатиња.

Прошлог месеца је хиљаде радника из пољског енергетског сектора протестовало у Варшави због могућег губитка радних места у Турову и на другим местима.

Бес је био усмерен према климатској политици ЕУ.

Испред канцеларије Европске комисије, демонстранти су махали транспарентима са речима: „Одбијте од Турова" и „Јуче Москва, данас Брисел одузимају нам суверенитет."

„Ово је упозорење за Европску комисију: даље шапе од пољске привреде и пољских радника", изјавио је лидер синдиката Солидарност Пјотр Дуда.

„Ми живимо у националној држави и нисмо колонија Немачке."

Вековима је угаљ био главни покретач пољске привреде и Пољска је једна од неколико преосталих европских земаља које још увек граде термоелектране на угаљ:

Пољска је једина чланица ЕУ која још није потписала циљ постизања неутралне емисије угљеника до 2050. године, а нови рудник у Турову отворен је још колико протеклог месеца.

Може ли Пољска да одустане од угља?

А опет пољски градови имају један од најгорих квалитета ваздуха у ЕУ.

Све веће незадовољство јавности због смога и опадање зараде навели су државне енергетске компаније да најаве велика улагања у обновљиву енергију и гас, укључујући прве пољске обалске фарме ветра.

Према стручној групи за јавну политику Инстрат, 45 одсто пољских термоелектрана на угаљ већ су били губиташи 2020. године.

То је зато што енергетске фирме из ЕУ морају да купују дозволе за емитовање угљен диоксида, које су постале скупље последњих година: од 26,5 евра по тони 2020. до 36,7 евра само у 2021.

Шта је следеће за пољску енергетику?

Пољске термоелектране на угаљ још увек су одрживе само зато што добијају државне субвенције, каже економиста Инстрата Павел Чизак.

„Неспособност владе да одреди рок обуставе производње угља у фазама онемогућује трансформацију енергетског сектора, зато што то отежава набавку финансија за енергетске пројекте и приступ фондовима ЕУ", рекао је он за ББЦ.

Пољска треба да постане највећи прималац Фонда за праведну транзицију ЕУ како би се помогла преквалификација радника у регијама које зависе од угља.

Али влада прво мора да изради планове за његово фазно избацивање из употребе.

А мора да се постигне и споразум са суседним Чесима.

Милан Старец сматра да је после година и година незадовољства „срећан крај" на видику.

Он жели да види да се Туров затвори за пет година или најкасније до 2030. године.

„Био бих срећан кад би се ископавање угља обуставило сутра, али 4.000 људи ради у руднику и не желим да било ко остане без крова над главом."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]