Србија и економија: Шта су робне резерве - гаранција стабилних цена, „спас" за тржиште и произвођаче

Мучне слике деведесетих година прошлог века готово да су се вратиле пред очи људи у Србији - до страха да ће основне намирнице нестати, а рафови у продавницама остати празни водила је најпре пандемија вируса корона, а потом и руска инвазија на Украјину.

Председник Србије Александар Вучић уверавао је 25. марта да нема разлога за бригу показујући фотографије пуних складишта.

Поручио је тада да земља „има робне и енергетске резерве за више од два месеца" и да се додатно ради на томе да се „до чепа" напуне сва складишта у земљи како би се спречиле евентуалне несташице.

Безмало две недеље касније, Вучић је током интервјуа за РТС рекао да у силосима нема пшенице - „продали су је и ставили себи у џеп".

Потом је објављено да су у три града - Новом Саду, Блацу и Лозници - ухапшени осумњичени за отуђивање јавних робних резерви пшенице и кукуруза.

Институција робних резерви установљена је још у Југославији после Другог светског рата и у Србији се одржала без прекида до данас, наводи агроекономиста Милан Простран.

„Робне резерве су углавном у функцији спасавања произвођача и тржишта - имају улогу да смире тржиште, да ублаже ценовне ударе и ударе у снабдевању, као и да се одрже гарантоване цене неких добара", објашњава Простран за ББЦ на српском.

За управљање робним резервама у Србији надлежна је републичка влада, односно Републичка дирекција за робне резерве Министарства трговине, док је на територији Војводине формирана покрајинска дирекција.

Србија је појачала залихе појединих роба ради сигурнијег снабдевања становништва услед рата у Украјини, који је изазвао потешкоће у набавци и пораст цена, наводе из Републичке дирекције у писаној изјави за ББЦ на српском.

Из ове институције додали су да нису у могућности да јавно објаве податке о укупнoј количини робе у резервама, али су напоменули да „Србији не прете несташице основних животних намирница".

Шта су робне резерве?

То су залихе добара којима се обезбеђује снабдевеност и стабилност на тржишту у случајевима ванредног стања, рата или тржишних поремећаја, наводи се у Закону о робним резервама.

Чине их основни пољопривредни и прехрамбени производи, месо у живој стоци, индустријски производи, лекови и санитетски материјал, сировине и репродукциони материјал за ове производе, наводи се на сајту Републичке дирекције за робне резерве.

Агроекономиста Милан Простран напомиње да је храна највећи део робних резерви у Србији.

„Не можете да водите рат ни да спроводите економске и социјалне политике у миру, ако немате хране", додаје он.

Робне резерве могу да чине и новчана средства у домаћој и страној валути, као и хартије од вредности, додаје се у закону.

Количина резерви у власништву државе одређује се програмом рада Дирекције, који се доноси после усвајања државног буџета.

Сваке године се подижу количине основних намирница, попут пшенице, уља и соли у робним резервама и тренутно на их на стању има за „отприлике два месеца", наводи се на сајту Дирекције.

„Министарство трговине у сарадњи са другим министарствима и државним органима процењује које количине резерви су неопходне на основу тренутног стања, очекиване производње тих добара и буџетских средстава којима располаже", објашњава Милан Простран.

И резерви нафте у Србији мора бити најмање за два до три месеца - количина резерви за годину која следи одређује се најкасније 31. децембра текуће године и она „мора бити у висини 90 дана просечног дневног нето увоза или 61 дан просечне дневне потрошње у Републици Србији, у зависности која количина је већа", према Закону о робним резервама.

Дирекција је одговорна за складиштење робних резерви, али тај посао могу да обављају и приватни произвођачи.

У складиштима дирекције чувају се енергенти, метали, житарице, со, конзерве и друге робе које не подлежу под посебне услове чувања, што чини 50 одсто укупних резерви Србије, а друга половина се чува код произвођача, додаје се на сајту Дирекције.

Резерве хране у Србији састоје се из:

Извор: Републичка дирекција за робне резерве за ББЦ на српском

Како се управља робним резервама?

О томе да ли ће се и у којој мери робне резерве растеретити или попунити одлучује Влада Србије, а Дирекција за робне резерве, на основу те одлуке, купује или продаје робу.

„Ако постоји вишак неке робе у резервама, држава даје налог за извоз приватним компанијама које се баве спољном трговином, а тај новац иде у буџет или може да се користи за обнављање робних резерви", објашњава Простран.

До стварања овог вишка некада долази када држава куповином превасходно пољопривредних добара обезбеђује произвођачима гарантоване цене меса, млека, пшенице, кукуруза или других роба.

„Када производи за које су прописане гарантоване цене не могу да се продају на тржишту, постоји обавеза државе да откупи одређену количину тих производа", каже Простран.

Овај агроекономиста, који је током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века био помоћник савезног министра за пољопривреду у Југославији, додаје да је институција чувања робних резерви дуга више од пола века и примењивала се деценијама пре распада те земље.

Многи су стварање робних резерви повезивали са социјализмом, али Простран каже да је то „економска институција, која нема никакве везе са идеологијом".

Пшеница и кукуруз нестају из складишта, најављене нове провере

Откривено је да део робних резерви које су чуване у приватним складиштима недостаје, саопштио је председник Александар Вучић.

„Није проблем, сад хапсимо и надокнадићемо све. Сада иде и обилазак свих државних складишта, да видимо да ли су и ту крали", рекао је он, преноси интернет портал 021.

Приликом контроле приватних складишта установљено је да су у компанији Житопромет ДОО Рума од 1. јануара до 30. марта ове године незаконитим поступањем оштетили Републичку дирекцију за робне резерве за више од 624 милиона динара, а осумњичен је 59-годишњи мушкарац, пренела је тТелевизија Н1.

За отуђивање 2.420 тона пшенице из складишта привредног друштва „АКИ Комерц" из Блаца од 1. јануара до 4. априла ове године терети се одговорно лице те фирме, а штета је процењена на више од 96 милиона динара, известила је агенција Бета, а пренела телевизија Н1.

Резерве пшенице и кукуруза нестале су и у привредном друштву „Млин Филиповић Ката" у Шапцу - 55-годишњак се терети да је од 1. јануара до 4. априла ове године отуђио више од 2.500 тона тих житарица у власништву Републичке дирекције за робне резерве и нанео штету нешто мању од 95 милиона динара, саопштили су из Владе Србије.

Регион и Европа - ко има робне резерве, а ко не?

После распада Југославије, новонастале државе кренуле су различитим путевима - неке, попут Србије, одлучиле су да задрже ову праксу.

„Србија је у укупним фондовима хране у Југославији учествовала са више од 60 одсто, а од распада земље она је још израженије аграрна земља - производи велике вишкове хране и у том погледу је сама себи углавном довољна", сматра Простран.

Он додаје да би Србија имала простора и да смањи робне резерве, када би ситуација у свету била „нормална", али криза услед рата у Украјини налаже додатан опрез.

„Неке бивше југословенске републике, попут Црне Горе, одустале су од робних резерви и сада се хватају за главу услед кризе", објашњава Простран.

Из Министарства економског развоја те земље поручили су да разматрају формирање робних резерви које би се чувале у Црној Гори, али постоји могућност и да се оне складиште у иностранству, пренео је подгорички лист Вијести.

У Хрватској постоје робне резерве, а због рата у Украјини у Загребу су одлучили да их повећају.

Из хрватског Министарства пољопривреде у марту су најавили да ће обезбедити додатне количине меса, житарица, млека и осталих прехрамбених намирница у вредности од око 79 милиона евра).

У Босни и Херцеговини ситуација је специфична - робне резерве постоје, вредне су око 15 милиона евра, али нејасно је од којих добара се састоје, према наводима Ал Џазире.

Међутим, оне припадају само Федерацији, док Република Српска, други ентитет Босне и Херцеговине, нема сталне залихе, већ прибегава „хитним интервенцијама" у случају нужде, додаје се.

Криза је натерала многе државе да додатно размотре увећавање резерви - Европа се нашла усред енергетске кризе, а проблеми могу настати и са другим производима из Русије и Украјине, попут пшенице, соје или ђубрива.

У Европској унији још нема несташица хране, али ће се лидери блока трудити да реше проблеме у вези са порастом цена намирница и да учине пољопривредну производњу још отпорнијом на актуелну кризу, поручио је 23. марта Валдис Домбровскис, потпредседник Европске комисије.

Милан Простран сматра да ће криза натерати доносиоце одлука широм Европе да преиспитају политике у овој сфери.

„Многе земље у Европској унији су сада схватиле да морају да имају залихе које ће у одређеним ситуацијама смирити како психолошки, тако и економски фактор кризе, поготово када је у питању храна", закључује Простран.

Погледајте видео: Како рат у Украјини доводи до раста цена хране

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]