Економија, ЕУ и Србија: Европска централна банка повећала каматну стопу први пут после 11 година, а шта то значи за Србију

Европска централна банка (ЕЦБ) први пут за више од 11 година повећала је референтну каматну стопу у покушају да контролише скок инфлације у еврозони.

Из ове банке, чије је седиште у немачком граду Франкфурту, саопштили су да ће повећање износити 0,5 процентних поена и да ће каматна стопа у наредном периоду бити нула одсто, али и да се ове године може очекивати ново повећање.

Банка је од 2014. године имала негативну каматну стопу како би поспешила раст привреда земаља чланица еврозоне после неколико година слабијег привредног раста.

Међутим, потрошачке цене су у јуну биле за 8,6 одсто више у поређењу са истим месецом 2021. године, а највише су поскупели гориво, храна и енергенти.

Оваква одлука ЕЦБ могла би да утиче и на грађане Србији и компаније које послују у тој земљи, који могу очекивати „једну добру и једну лошу вест", каже економиста Љубодраг Савић за ББЦ на српском.

Добра је да је повећање референтне каматне стопе „предуслов да се цене макар умире, ако не могу да се смање", наводи он.

„Лоша вест је за грађане који су задужени са променљивом каматном стопом, може негативно да утиче на спољни дуг Србије, али и на активност предузећа из Европе, где спадају и оне које послују у Србији, који су међу највећим увозницима и извозницима из Србије", објашњава Савић.

Инфлација, стопа којом расту цене, била је далеко виша од два одсто, што је ЕЦБ препознала као пожељан раст.

Претходно су Централна банка Енглеске и Банка федералних резерви Сједињених Америчких Држава (централна банка те земље) такође одлучиле да увећају каматне стопе како би се зауставио раст цена.

И Народна банка Србије (НБС) је 7. јула објавила да ће повећати референтну каматну стопу за 0,25 процентних поена и да ће она у наредном периоду износити 2,75 одсто.

Да ли ће и како Србију погодити одлука ЕЦБ

Многи ће сматрати да одлука Европске централне банке нема много везе са српском економијом, али „итекако има", каже Савић.

Он указује на податак да су земље тог блока највећи спољнотрговински партнери Србије, што показују и подаци Републичког завода за статистику (РЗС), према којима је у 2021. години 60,3 одсто трговине са иностранством Србија остварила са чланицама Европске уније.

Вредност српског извоза у ЕУ скоро се учетворостручила са скоро 3,2 милијарде евра у 2009. на више од 11 милијарди евра у 2021. години, подаци су сајта ЕУ у Србији.

„Одлука ЕЦБ показује да капитал бежи из Европе, смањиће се и економска активност предузећа у ЕУ, као и европских фирми које послују у Србији, а оне су наши велики увозници и извозници", објашњава Савић.

Веће каматне стопе могу негативно да утичу и на спољни дуг Србије, за који се очекује да би могао да порасте после потеза ЕЦБ, каже овај стручњак.

Могло би, тврди Савић, да дође и до негативног директног утицаја на грађане, посебно оне који су од банака претходно узели кредите у еврима и одлучили се за променљиву каматну стопу.

„Интерес људи који имају кредите у еврима није да каматна стопа ЕЦБ порасте, јер нема сумње да ће еурибор ићи горе и да ће се повећати њихове кредитне рате", додаје.

Еурибор је просечна каматна стопа по којој изабране европске банке позајмљују новац једне другима.

Ипак, грађани Србије могли би да осете и бољитак када су трошкови живота у питању или би се у најмању руку могло очекивати заустављање раста инфлације, наводи Љубодраг Савић.

„Повећање референтних каматних стопа 'хлади' инвестициону и потрошачку тражњу.

„Што је виша референтна каматна стопа кредити су неповољнији, рате веће и то ће један број људи дестимулисати да узимају краткорочне и дугорочне кредите - тако неће бити повећања количине новца у оптицају", објашњава економиста.

Инфлација у Србији, односно стопа раста потрошачких цена у односу на исти период прошле године, била је 11,9 одсто у јуну, показују подаци Републичког завода за статистику.

Потрошачке цене су у јуну ове године била за 1,9 одсто више него у мају 2022, додаје се у извештају.

Зашто је ЕЦБ повећала каматне стопе и да ли је закаснила

Рат у Украјини и прекидање ланаца снабдевања услед пандемије корона вируса довели су до поскупљења трошкова живота широм планете, због чега су се домаћинства нашла пред изазовом.

Земље еврозоне посебно су рањиве због чињенице да прилично зависе од руске нафте и гаса.

Ове недеље су из Европске уније замолили чланице да почну разумније да троше средства због страха да би Москва могла да обустави испоруку гаса ове године, што би довело до новог раста цена.

Кристин Лагард, председница Европске централне банке (ЕЦБ), објаснила је разлоге због којих је каматна стопа повећана.

„Економска активност је спорија. Неоправдана агресија Русије на Украјину наставља да буде кочница раста.

„Очекујемо да ће инфлација бити нежељено висока још неко време због настављеног притиска на економију услед раста цене енергената и хране, али и његовог даљег утицаја на ланац других цена", рекла је Лагард.

Додатно повећање каматне стопе „било би прикладно", а одлуке ће се доносити „од састанка до састанка", додали су из ЕЦБ.

Наредни састанак Управног одбора ове банке, који чине гувернери централних банака 19 земаља чланица еврозоне, заказан је за 8. септембар ове године, наводи се на сајту ЕЦБ.

План ЕЦБ је да учини кредите неповољнијим, због чега ће грађани мање трошити, што доводи до смањења тражње и последично цена на тржишту.

Међутим, постоји бојазан да би повећане каматне стопе могле да гурну Европску унију у рецесију, која настаје када у два узастопна квартала једна земља или економска заједница забележе негативан привредни раст.

Тај страх допринео је да курс евра у односу на долар претходних недеља падне на најнижи ниво у претходних 20 година.

„Централне банке код оваквих одлука балансирају између рецесије, губитка радних места, смањења бруто домаћег производа и дефицита, што може да буде изазвано растом каматних стопа, и између тога да пусте привреду да ради и расте, али да 'дивља' инфлација", каже Љубодраг Савић.

Управо због овог „финог балансирања" ЕЦБ је оклевала приликом доношења одлуке о повећању каматне стопе, сматра економиста.

„Циљ је извући најмање лошег из обе сфере - покушавају да повећају референтну каматну стопу, а да то не утиче битно на пословање предузећа", додаје Савић.

После економске кризе из 2008. године, ЕЦБ је почела да смањује референтну каматну стопу како би подстакла привредни раст, а током пандемије она је била на негативних 0,5 одсто.

Тада је ова централна банка желела да мотивише друге банке да позајмљују новац привредним субјектима, уместо да га чувају у виду штедње у ЕЦБ.

Претходно су из седишта банке у Франкфурту наговестили да би могли да повећају каматне стопе, али су економисти очекивали да оне порасту за 0,25 процентних поена у јулу.

Неки стручњаци су критиковали ЕЦБ и сматрали су да превише оклева, указујући на чињеницу да су каматне стопе у Америци и Великој Британији повећане пре неколико месеци.

„Из ове перспективе, врло постепен и опрезан процес нормализације који је покренула ЕЦБ крајем прошле године био је једноставно преспор и прекасно су деловали", сматра Карстен Бржески, главни економиста холандске банке ИНГ за еврозону.

Можда ће вам и ББЦ-јев водич кроз инфлацију бити занимљив:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]