Економија: Шта је Међународни монетарни фонд и зашто је важан

На помен Међународног монетарног фонда (ММФ) многима ће у Србији прва асоцијација бити нови кредити и дугови у које би земља могла ући и муке са отплатама.

Међутим, није све баш тако црно као што може да делује на први поглед.

ММФ државама нуди средства по значајно нижим каматама од приватних банака, а уместо високих цена кредита, земље ову услугу плаћају обавезом да спроведу реформе и потроше новац за строго дефинисане циљеве.

„ММФ је последњи кредитор у ланцу оних који пружају зајмове - када нико не жели да вам да кредит и када је за све ризично, ту ће вам фонд помоћи под условом да спроводите договорене реформе.

„Камате су прилично повољне, али је начин коришћења тих средстава ограничен - не можете их користити за инвестиције као код кредита Светске банке, већ углавном за обезбеђивање ликвидности плаћањем спољних обавеза земље", објашњава Иван Николић из Економског института у Београду за ББЦ на српском.

Међународни монетарни фонд (ММФ) званично је основан 27. децембра 1945. године, када је 29 земаља чланица потписало Чланове споразума - међу њима је била и социјалистичка Југославија.

Фонд данас чини 190 земаља чланица, а њихова улога у одлучивању, финансирању и њихова права на добијање средстава зависе од квота коју свака од земаља има, додаје се на сајту ММФ-а.

Србија је данас у „лабавом односу" са ММФ-ом који јој пружа претежно експертску подршку, а страним компанијама значи једну врсту гаранције за инвестиције у овој земљи, истиче Николић.

Из ММФ су у августу ове године Србији проследили 759,3 милиона евра као помоћ у опоравку од економске кризе настале услед пандемије корона вируса, пренео је лист Политика.

Република Србиија нема дуговања према ММФ-у по основу финансијских аранжмана, али је 2009. године искористила средства алокације специјалних права вучења (СПВ) која је фонд доделио свим чланицама и по том основу редовно сервисира камату, кажу из Народне банке Србије (НБС) за ББЦ на српском.

Поред пружања зајмова државама чланицама, ММФ се бави економским анализама и прогнозама - према прегледу објављеном 21. децембра ове године, очекује се да Србија забележи раст од 6,5 одсто у 2021. и 4,5 одсто у 2022.

Шта је ММФ и како функционише?

Оснивачки документ ММФ-а настао је 22. јула 1944. године на Монетарној и финансијског конференцији Уједињених нација у Бретон Вудсу у америчкој држави Њу Хемпшир.

Тада је постигнут договор између представника 44 земаље, а циљ је било избегавање економских последица попут оних које су настале после Велике депресије тридесетих година 20. века, наводи се на сајту ММФ-а.

Седиште фонда је у америчкој престоници Вашингтону, а од 2019. функцију генералне директорке обавља бугарска економисткиња Кристалина Георгиева.

„Директора ММФ-а даје Европа, а седиште је у земљи која је у том тренутку најбогатија и има највећу економију - због тога је седиште у Америци и, ако буду поштовали статут, оно ће бити измештено ако и када нека друга држава постане најбогатија на свету," истиче Иван Николић.

Фондом управља борд гувернера који чине гувернери и заменици гувернера свих земаља чланица, а састанци се организују једном годишње, наводи се на сајту ове организације.

Србију у овом телу представља Јоргованка Табаковић, гувернерка Народне банке Србије (НБС), и вицегувернер Жељко Јовић, наводи се на сајту НБС.

У извршном одбору је 24 директора који представљају државе чланице или групе земаља (конституенције), а директорка Георгиева председава овим одбором.

Улога ММФ - осигурач за ликвидност

Главни циљеви ММФ-а су промоција међународне монетарне сарадње, подршка расту међународне трговине, стабилност новчаних размена, утврђивање мултилатералних система плаћања и помоћ чланицама чија је платежна моћ угрожена, наводи се на сајту фонда.

Економиста Иван Николић каже да је ММФ „специфичан кредитор" и последња институција којој ће се државе обратити уколико западну у кризу ликвидности и не могу наћи кредите на слободном тржишту.

„Наравно, ту увек има политичких зачкољица - не зајме новац свакоме безусловно, помоћ је скопчана са аранжманима који би требало земљу да изведу из те позиције.

„Земља то сама преузима на себе и када тражи одобрење аранжмана, сама подноси програм превазилажења проблема - фонд то не намеће," додаје он.

ММФ је 1969. године установио посебна права повлачења (СДР) - капацитет захтева за коришћење расположивих средстава фонда.

Један СДР је на почетку био еквивалент вредности од једног долара или 0,89 грама злата, док је његова вредност данас око 1,4 долара или 1,24 евра.

Чланице фонда имају и квоте на основу којих се одређују њихове обавезе у финансирању и могућност повлачења средстава - Сједињене Америчке државе предњаче са 17,43 одсто учешћа у финансирању.

Ово је основни начин финансирања ММФ-а и тако се прикупи 661 милијарда долара годишње, преко кредитних уговора са чланицама фонд обезбеди још 253 милијарде, а преко билатералних зајмова додатних 440 милијарди долара.

Поред позајмица чланицама, у фонду се баве и економским истраживањима и прогнозама глобалног економског развоја, финансијских тржишта, јавних финансија и међународног статуса највећих светских економија.

„ММФ у публикацији Светски економски преглед (World Economic Outlook) даје петогодишњи преглед и пројекцију за стопу раста, инфлацију, курс валуте - аналитика служи као подршка одлучивању и прилично је значајна за стране инвеститоре у одређеним земљама.

„Ради се доста професионално и у свакој земљи имају канцеларије који прате догађаје, али дешава се да фонд греши у тим прогнозама, као уочи кризе 2008. или у извештају из октобра 2019. или марта 2020," сматра Иван Николић, директор за научноистраживачки развој у Економском институту.

Србија и ММФ

Иако је Југославија била једна од земаља оснивача ММФ, њена сарадња са овом институцијом била је искључиво „саветодавна" до 1982. године, каже Николић.

„Од тог тренутка СФРЈ није могла да исплаћује дугове који су стигли на наплату и влада Милке Планинц први пут склапа формалне аранжмане са фондом," појашњава овај економиста.

Сарадња СР Југославије и ММФ-а званично је почела 1992, али је убрзо прекинута и обновљена је после петооктобарских промена и земља је 20. децембра 2000. године поново постала члан фонда, наводи се на сајту НБС.

Квота коју Србија има у овом фонду је 0,14 одсто, а може рачунати и на посебна права повлачења од 654,8 милиона, што је око 812 милиона евра, наводи се на сајту ММФ-а.

„Током 21. века Србија је са ММФ-ом закључила осам програма сарадње - ако би се успешност сарадње мерила постављеним циљевима и оствареним резултатима, што јесте једина мера успеха, закључује се да је највеће успехе Србија забележила у периоду од 2015. године," кажу из НБС.

Програми сарадње Србије са фондом већ дужи низ година су искључиво саветодавног карактера и не подразумевају коришћење финансијских средстава - они су намењени земљама које су посвећене реформама, а које немају текућих ни потенцијалних платнобилансних проблема, додају из НБС.

У јуну ове године извршни одбор фонда усвојио је Инструмент координације политика за Републику Србију, а ММФ има и свог сталног представника у Београду - економисткињу Јулију Устјугову.

„Циљ овог програма је одржавање макроекономске и финансијске стабилности и наставак структурних и институционалних реформи за подстицање бржег и свеобухватног раста, стварања нових радних места и побољшања животног стандарда", наводи се на сајту НБС.

Србија има представника међу 24 члана извршног одбора ММФ-а у оквиру швајцарске конституенције (гласачке групе) - поред српских, он заступа интересе Швајцарске, Пољске, Киргистана, Азербејџана, Казахстана, Узбекистана, Таџикистана и Туркменистана.

Према речима Ивана Николића, увакав вид удруживања није редак и најчешће је на челу конституенције нека држава са већом и јачом економијом.

„Сада смо у једном лабавом односу са ММФ-ом који нам, пре свега, пружа експертску подршку, а страним компанијама значи једну врсту гаранције за инвестиције - то је пример вин-вин ситуације," тврди овај економиста.

Која су достигнућа ММФ-а?

Економисти попут Бенџамина Фридмана са Универзитета Харвард рекли су за ББЦ Светски сервис да је тешко измерити успех организације јер се не зна да ли је политика те институције „гора од било које могуће алтернативе ".

Међутим, неки стручњаци су хвалили улогу ММФ-а у подршци Мексику пошто је та држава објавила да неће моћи да отплати дугове почетком осамдесетих година прошлог века.

ММФ је 2002. одобрио кредите Бразилу како би избегао неизмиривање обавеза.

Влада је тада релативно брзо успела да оживи привреду и отплати цео дуг две године пре рока.

Шта се највише замера ММФ-у?

Услови које ММФ намеће земљама којима позајмљује новац понекад су описани као „оштри".

У прошлости, то је подразумевало мање задуживање државе, смањење корпоративних пореза и отварање привреда за стране инвестиције.

Грчка је била земља у којој је 2009. почела финансијска криза еврозоне и представљала је најтеже погођену привреду на Старом континенту.

Пошто јој је ММФ одобрио кредите за спасавање привреде, Грчка је морала да спроведе одређене реформе.

Критичари су тврдили да су мере штедње - чији циљ је био смањи потребе за државним задуживањем - биле претеране и нанеле штету привреди и друштву.

Стопа незапослености у Грчкој у септембру износила је 13 одсто, у односу на 27 одсто из 2013.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]