Економија: Коме ће помоћи мера Народне банке Србије да ограничи камате на стамбене кредите

У наредних 15 месеци, отплата стамбених кредита у Србији могла би да буде нешто лакша.

Привременом мером Народне банке Србије ограничена је каматна стопа за дужнике који су подигли први стамбени кредит са променљивом каматном стопом, а који је мањи од 200.000 евра.

Услед примене ове одлуке, банке неће имати право да од дужника потражују разлику у камати, наводи се у саопштењу НБС.

Онима који су узели стамбени кредит закључно са 30. јулом 2022. године, номинална стопа не може бити виша од 4,08 одсто, што значи да ће тим дужницима бити умањена рата од 10 одсто до више од 25 одсто, пише у саопштењу.

Корисници којима је коришћење кредита одобрено 31. јула прошле године до ступања на снагу привремених мера, а чија је иницијална каматна стопа већа од 4,08 одсто, плаћаће закључно до краја 2024. године умањену рату кредита са каматом из првобитног плана отплате.

У Србији се отплаћује 158.000 стамбених кредита, а наложено смањење камате обухватиће око 100.000, кажу у централној банци.

Пример кредита са ограниченом каматом

Из НБС су навели и пример ограничене рате за кредите:

Шта је с кредитима одобреним после ступања на снагу ових мера?

Додатно, наводи се у саопштењу НБС, ове мере омогућиће свим корисницима стамбених кредита могућност да превремено отплате кредит без обавезе да плаћају накнаду за превремену отплату.

Како су расле рате за кредит?

Тањи Ристић из Београда је 17. марта стигло обавештење из банке да ће рата стамбеног кредита бити већа за 85 евра (око 10.000 динара).

На ово повећање рате кредита утицала је одлука Европске централне банке (ЕЦБ) да повећа каматну стопу за 0,5 одсто како би се изборила са инфлацијом.

Ова одлука се односи на Еурибор (европска међубанкарска стопа), просечну каматну стопу по којој изабране европске банке позајмљују новац једне другима, а ово је најновија мера ЕЦБ-а у борби против инфлације која је почела у јулу 2022. године после 11 година релативно мирног периода.

Мера ЕЦБ-а утицаће на нешто мање од 47 одсто вредности укупног дуга становника Србије банкама, као и на нешто више од 1.300 милијарди динара кредита у еврима за привреду, наводе из Народне банке Србије у писаном одговору за ББЦ на српском.

Практично, то значи да је новац поскупео, каже Душан Узелац, уредник сајта за финансије Каматица, за ББЦ на српском.

„То је као клацкалица - не можете да смањите инфлацију без да поскупите новац, а када поскупите новац онда покварите дан онима који су задужени везано за те индексе, у овом случају за Еурибор."

Удар на новчаник претрпели су сви који су подигли кредите у еврима, с тим да неће сви бити подједнако задужени.

„Ова одлука ће највише утицати на кредите који су узети у скорије време и на оне које се буду подигли у наредном периоду", наводи Исмаил Мулабеговић, професор Београдске банкарске академије, за ББЦ на српском.

Како Еурибор утиче на кредите?

Када је Тања Ристић подигла стамбени кредит 2015. године, износ рате био је 312 евра.

„Тада је био далеко повољнији, а сада ће ми рата бити повећана са 352 евра на 437 евра", каже она.

У банци су јој објаснили да ће се рата кредита „вратити" на неке нормалне стопе 2024. године.

„Рекли су ми да нису значајно повећавали рате кредита претходне две године, откако је инфлација почела и да је зато сада уследио овако драстичан скок."

„Још нисам села да урадим математику и проверим како ће ово повећање утицати на породични буџет, сигурно ће морати да се 'затегне каиш' за неке ставке", додаје она.

Ристић је једна од становница Србије који су кредит узели у еврима са варијабилном каматном стопом, такозваним Еурибором.

Еурибор се формира сваког дана за следећи дан, а постоје и месечна, тромесечна, шестомесечна и годишња ова каматна стопа, појашњава Исмаил Мулабеговић.

„Еурибор је заправо вредност новца на међубанкарском тржишту 30 највећих европских банака који сваки дан дају понуде за новцем".

При узимању кредита, рата се формира у два дела - на главницу и камату, а на варијабилну каматну стопу утиче Еурибор.

„Камата се везује за Еурибор, а када дође до пораста те каматне стопе, расте и тај варијабилни део, а самим тим и рата за кредит расте", објашњава Мулабеговић.

На примеру кредита од 50.000 евра са отплатом на 25 година са варијабилном каматном стопом у јуну 2022. године када је Еурибор био на нули, рата за кредит је била отприлике 245 евра.

У зависности када је кредит узет, рата се повећава између 25 и 35 евра.

Ако је Еурибор, као сада, дошао на три одсто, то је негде између 90 и 110 евра повећања рате за најновије кредите, појашњава Исмаил Мулабеговић.

Ипак, Мулабеговић наглашава да неће сви кредити имати исто повећање.

„На почетку отплате кредита, корисник прво отплаћује већи део камате, а негде при половини трајања кредита - плаћање главнице и камате се изједначује, па до краја расте главница, а смањује се камата", појашњава Мулабеговић.

Тако ће, додаје, они који су раније узели кредит имати мањи део камате на коју утиче Еурибор, а самим тим и мање повећање рате кредита.

„Највише ће овај раст утицати на најновије кредите и оне који се узму после 22. марта", наглашава професор Београдске банкарске академије.

Међутим, иако ће ову одлуку ЕЦБ највише осетити они који су узели кредите у еврима, могуће је да ће се одразити и на остале, у мањој мери.

„Ако је неки привредник узео кредит у еврима и порасла му је камата - мораће да повећа цену производа како би имао новца да то отплати.

„Финансирање из кредита за привреднике је у Европи доминантан, док у Србији није то баш пракса", наводи Душан Узелац, уредник Каматице.

'Хитна акција спасавања': Продата проблемима опхрвана швајцарска банка

УБС група, швајцарска инвестициона банка, купила је у недељу проблемима опхрвану банку Кредит Свис, а у преузимању је помогла и швајцарска влада.

Посао је вредан 3,15 милијарди долара, што је значајно мање од вредности коју је Кредит Свис имао само два дана раније (око осам милијарди долара).

Спасавање познате швајцарске банке најбољи је начин да се врати поверење у финансијска тржишта и да се ублаже ризици по економију, оценили су из Националне банке Швајцарске.

Национална банка Швајцарске одобрила је пакет помоћи вредан 54 милијарде долара тој банци у среду, али су и након тога акције ове фирме стрмоглаво падале.

Марк Јалоп, бивши директор УБС групе у Великој Британији, сматра да би преузимање власништва „требало" да увери инвеститоре на берзама.

„Мислим да ће ова трансакција дефинитивно стабилизовати банку и требало би да донесе добар ниво поверења у банковно тржиште генерално", рекао је за ББЦ.

Службеници ових компанија и швајцарске владе желели су да закључе споразум пре него што се светске берзе отворе у понедељак, али су акције на финансијским тржиштима у Европи и Азији ипак изгубиле део вредности.

Акције УБС групе опале су за 12 одсто након куповине Кредит Свиса, који се суочио са низом потешкоћа током претходних година, између осталог и са оптужбама за прање новца.

Председник Извршног одбора УБС групе, Колм Келехер, описао је овај посао као „хитну акцију спасавања" и најавио смањење инвестиционог одсека Кредит Свиса.

Додао је да је „прерано" рећи шта ће се догодити са запосленима те банке, која запошљава око 74.000 људи широм света.

Кристин Лагард, председница Европске централне банке (ЕЦБ), поздравила је „брзу акцију" швајцарских власти.

„Банкарски сектор еврозоне је отпоран, има снажан капирал и јаку позицију ликвидности", оценила је.

Стручњаци сматрају да посртање Кредит Свиса и других банака неће изазвати кризу попут оне из 2008. године, када је услед проблема више великих банака дошло до глобалне рецесије.

Шта утиче на Еурибор?

Инфлација.

Најновија инфлација после руске инвазије на Украјину утицала је на привреду, а самим тим и на вредност новца, наводе у саопштењу Европске централне банке.

Самим тим је одлучено да се вредност новца путем међубанкарског пословања повећа.

„Када Еурибор расте, то значи да је понуда новца мања, а то је тако јер новац иде из реалног окружења", каже Душан Узелац.

На инфлацију на европском и светском тржишту највише је утицало упумпавање новца за излазак економска криза из 2008. године, а онда и корона, као и сукоб у Украјини.

„Једна од мера за излазак из кризе је повећање камата код централних банака."

„То поскупљује новац, па се куповна моћ смањује, али треба видети како ће све то утицати на инфлацију за коју се надамо да ће почети да пада", каже Исмаил Мулабеговић.

Ово је очекивана мера за излазак из кризе, додаје Мулабеговић, а из ЕЦБ-а најављују да ће пратити ситуацију као и до сада и реаговати у складу са дешавањима.

Погледајте и видео: Шта је стагфлација - ноћна мора економиста

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]