Србија и цене: Ко је данас сиромашан у Србији - шта кажу подаци, а шта новчаник

Колико дана човек може да преживи у Србији са 12,695 динара?

Толико, или мање, месечно има на располагању скоро пола милиона људи у земљи, показују последњи објављени подаци Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва.

Ових нешто више од 445 хиљада становника Србије спада у групу апсолутно сиромашних, што значи да не могу да задовоље животне основне потребе, немају одговарајуће стамбене услове и приступ социјалној заштити, здравственим, образовним и комуналним услугама и не могу да се запосле.

Иако друга истраживања овог тима показују да је пандемија корона вируса донекле погоршала квалитет живота угрожених група, број апсолутно сиромашних 2020. године нижи је за око 35,000 у односу на 2019. годину.

Док статистика показује да се број сиромашних смањује, трећина становника тешко „спаја крај са крајем", док нешто мање од пола има извесне потешкоће у томе, наводи се у истраживању Републичког завода за статистику (РЗС).

Број сиромашних широм света порастао је за 77 милиона у периоду од 2019. године - када је у екстремном сиромаштву живело 812 милиона људи - до 2021. године.

Података о утицају пораста цена до ког је дошло после почетка инвазије Русије на Украјину у фебруару ове године, још увек нема, али се у извештају Уједињених нација напомиње да ће због већих цена енергија и роба „доћи до поремећаја у ланцу снабдевања, веће инфлације, нижег раста и учесталих промена на финансијским тржиштима".

„Опште економско стање рапидно се погоршало, чак и они становници који се нису сматрали сиромашним сада се налазе се у ризику од сиромаштва", казе Милица Маринковић из Иницијативе А11 за економска и социјална права за ББЦ на српском.

Ратови, здравствене и економске кризе утичу на ментално здравље људи. Дешавања у свету протеклих неколико година директно су утицала на наш свакодневни живот, најчешће кроз раст трошкова и поскупљења.

ББЦ жели да исприча вашу причу: Како поскупљења утичу на ваше ментално здравље? Колико људи зависи од ваших примања и како се осећате када погледате у новчаник на крају месеца? Осећате ли стрес због све виших цена и како се носите са тим притиском?

Опишите нам ваша искуства попуњавањем формулара на ОВОМ ЛИНКУ, а наши новинари ће вам се убрзо јавити.

Шта показује статистика о сиромаштву у Србији?

Дете до 14 година из вишечлане породице са села из јужне или источне Србије, чији родитељи имају низак ниво образовања или су незапослени - ово је просечан профил апсолутно сиромашне особе у Србији, показују подаци Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва.

Овај профил се из године у годину не мења.

Док у апсолутном сиромаштву живи 6,2 одсто Србије, у Србији је у 2021. у ризику од сиромаштва било око милион и по становника, односно 21,2 одсто људи, показују подаци РЗС-а.

То значи да нешто мање од четвртине људи у Србији живи лошије од просека и не може да оствари „животни стандард који је одговарајући у односу на друштво у коме живе".

Овај проценат се према смањује из године у годину, те је 2018. био око 25,5 одсто.

Стопа ризика од сиромаштва односи се на колики су месечни приходи домаћинства и да ли прелазе неопходан праг.

Код једночланих домаћинстава тај праг износи 24.000 динара, док је код четворочланих породица нешто виши од 43.000 динара.

У најмањем ризику од сиромаштва су људи између 25 и 54 године - око 19,1 одсто подаци су Републичког завода за статистику.

У најугроженије групе спадају млади који имају између 18 и 24 године, али и старији од 65 година.

Број људи који живе у ризику од сиромаштва смањује се у свим групацијама осим код старијег становништва, показује Извештај о напретку у остваривању циљева одрживог развоја РЗС-а.

Ризик код старијих од 65 година расте из године у годину - стопа ризика од сиромаштва пензионера у 2021. износила је 19,9 одсто.

Инвазија на Украјину и пораст цена

Јела Кулунџија, пензионерка из Београда, каже да не може више ни да приштеди, јер у последњих неколико месеци има само за најосновније намернице и лекове.

„Сви артикли су поскупели, неки 100 одсто, неки и више од тога, раније није било овакве инфлације", прича она за ББЦ на српском.

У Србији живи око 1.649 милиона пензионера, чак милион прима чек мањи од 31.000 колико износи просечна пензија.

Минималну пензију прима до 260.000 пензионера, а 2022. износила је око 11.000 динара за пољопривреднике и око 15.000 за остале осигуранике.

Минимална потрошачка корпа, у којој око половине трошкова одлази на храну и безалкохолна пића, коштала је 43.198,71 динара у априлу 2022.

Анализа Популационог фонда Уједињених нација (УНДП) из 2018. године показује да у Србији око 150.000 људи старијих од 65 не испуњава услове за примање пензије, због чега живе у сиромаштву или на ивици сиромаштва.

Андријана Јовановић има 25 година и до пре неколико месеци није размишљала колико шољица кафе ће да испије у току дана.

Како су цене намерница порасле, схватила је да ће свакодневну навику морати да мења јер јој је кућни буџет све тањи.

„Инфлацију осећам свакодневно, па кафу ћу морати да смањим јер је двеста грама сада и до 350 динара.

„У једном тренутку коштала је око 280 динара и опет је поскупела, сад замислите колико је све остало поскупело", прича ова Београђанка која ради за плату нешто вишу од минималца који тренутно износи око 35.000.

За минималну зараду ради око 400.000 запослених.

Већина грађана, 44,9 одсто, каже да има тешкоће да „споји крај са крајем" сваког месеца, показују подаци о стопи субјективног сиромаштва РЗС-а.

Око 14 одсто каже „веома тешко" изгура месец, а скоро 30 одсто каже да „тешко" успевају да покрију месечне трошкове.

Тек око 8 одсто грађана „прилично лако" покрива месечне трошкове.

Од почетка сукоба у Украјини, цене у Србији су званично порасле за 14 одсто за годину дана, колико износи инфлација у септембру 2022, подаци су Републичког завода за статистику.

Пандемија корона вируса и сиромаштво у Србији

Статистика показује да се и током пандемије корона вируса број апсолутно сиромашних и оних у ризику од сиромаштва смањивао, али пандемија јесте утицала на живот најрањивијих група људи у Србији - старијих од 65 година, младих до 24 године и Рома, између осталих.

Око 42 одсто старијих особа током пандемије је куповало само основне намирнице, показује Истраживање о утицају епидемије вируса ковид 19 на положај осетљивих група Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва.

Четвртина старијих грађана куповала је и мање количине и јефтиније производе.

Међутим, скоро 86 одсто њих је навело да није имало проблема да покрије све нужне трошкове. Највећи проблем онима који нису могли да измире неопходне издатке, били су рачуни за комуналије.

Више од 56 одсто домаћинстава у којима живе млади узраста од 15 до 30 година је осетило погоршање у приходима током пандемије, показује истраживање урађено на територији Крушевца и Трстеника, места у Централној Србији.

Они су куповали јефтиније производе и само најнеопходније намирнице, али је готово 90 одсто ових домаћинстава успевало да покрије нужне трошкове.

Када је реч о квалитету исхране, више од 60 одсто рекло је да није било никаквих промена у односу на период пре пандемије.

Од укупног броја испитаника 76,7 одсто су корисници неког новчаног давања социјалне помоћи или дечијег додатка.

Од око 200 ромских породица које су учествовале у истраживању, трећина је имала проблема са приходима и измиривањем редовних обавеза.

Само 13,7 одсто домаћинстава могло је да покрије нужне трошкове за време пандемије.

То се односи на плаћање комуналија, средства за хигијену, храну, обућу и одећу.

Највећи број испитаника је куповао само основне намирнице и мање количине производа.

У овим истраживањима, скоро 60 одсто ромских породица, 40 одсто младих и скоро половина старијих је финансијска давања државе у протекле две године окарактерисало као адекватне.

Има ли потенцијалних решења?

Србија и даље нема Стратегију за смањење сиромаштва, јер је последња истекла 2015. али је у фебруару 2021. усвојен Закон о социјалној карти.

Како се тада могло чути у скупштинској сали, „социјалне карте ће помоћи у праведнијој расподели новца за социјално најугроженије групе, а и боље ће се контролисати социјална давања."

Идеја је да се сви подаци о социјално-економском статусу појединца налазе на једном месту, у електронском облику.

На основу тога надлежни одређују да ли је неко испунио све услове за остваривање права и услуга из области социјалне заштите, наводи се у закону који се примењује од марта 2022.

За повлачење актуелног закона залажу зе из Иницијативе А11.

Милица Маринковић наводи да је тај закон у пракси „скуп превише узетих података које обрађује алгоритам и по аутоматизму укида права, уместо да повећава број корисника социјалне помоћи."

Социјално угрожени грађани су добијали 8.781 динара месечно од државе прошле године.

Број корисника социјалне помоћи из године у годину опада.

Током 2020. године, прве године пандемије корона вируса, број корисника новчане социјалне помоћи био је 218 хиљада, што је за 18 хиљада мање у односу на 2019.

У Црвеном крсту Србије за ББЦ на српском кажу да кроз програм народне кухиње припремају куване оброке за више од 32 хиљаде корисника у 77 места у држави.

Сиромаштво, Западни Балкан и свет

Србија је током 2020. имала најнижу стопу сиромаштва на Западном Балкану - готово сличну као пре почетка пандемије - око 17, 4 одсто, подаци су из последњег извештаја Међународног монетарног фонда из 2021. године.

У том извештају је дефинисано да људи који располажу са мање од 5,5 долара (661 динар) дневно спадају у сиромашне.

Највиша стопа забележена је у Албанији где је сиромашно око 23,4 одсто становника, што је три одсто више у односу на годину пре пандемије ковида.

Број људи у Северној Македонији који је у 2020. живео испод границе сиромаштва је око 450 хиљада, што је око 21 одсто укупног становништва.

У Црној Гори, држави са 600.000 становника, сваки четврти становник живи у ризику од сиромаштва.

Свако шесто домаћинство у Босни и Херцеговини је сиромашно, 15 одсто људи живи у апсолутном сиромаштву, док је половина становништва на рубу сиромаштва, показују подаци Уједињених нација,

Погледајте и ову причу

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]