Привреда, поскупљења и намирнице: О поскупљењима - како живе и штеде студенти и пензионери у Србији

Снежана Трновски Козић има 68 година и каже да је у последње време због великих поскупљења морала много чега да се одрекне.

„Некад сам знала нешто себи да купим, одем код фризера, али сада све мање... Нешто што је пре било нормално сада је луксуз", каже она.

А како време протиче, одрицања су све већа, додаје.

„Смањили смо мало месо, рецимо у пуњене паприке уместо пола киле стављам 300 грама, а више пиринча и лука, воће такође једемо умереније, а и слаткише смо смањили... Не правимо више неке скупље, него, углавном, палачинке", наводи.

Пандемија корона вирус и рат у Украјини утицали су на скок цена разних производа, намирница и енергената широм света.

У Србији је храна за годину дана поскупела 20 одсто, а међугодишња инфлација износи 14 одсто, подаци су Републичког завод за статистику.

И то погађа готово све људе, без обзира на године.

„Менза је поскупела око 50 одсто", каже 22-годишња Катарина, студенткиња из Београда.

„Прошле године је за све оброке у мензи било потребно издвојити око 5.300, а сада је то око 9.000 динара", додаје она.

На питање да ли те трошкове успева да покрије, уз осмех одговара да „прескочи понеки оброк, онако успут".

„Заузета сам често, па некад не стигнем уопште да једем", каже кратко.

Поскупљења су утицала и на четворочлану породицу Пејчиновић из Земуна, где у последње време има више математике него раније.

„Нисмо још ничега почели да се одричемо, али нон стоп гледамо шта је на акцијама, па то купујемо", наводи 53-годишња Марина Пејчиновић, која има две ћерке.

„Мислим да већина породица тако функционише... Сви гледају где ће да прођу јефтиније и обилазе мегамаркете када год могу", додаје.

Ратови, здравствене и економске кризе утичу на ментално здравље људи. Дешавања у свету протеклих неколико година директно су утицала на наш свакодневни живот, најчешће кроз раст трошкова и поскупљења.

ББЦ жели да исприча вашу причу: Како поскупљења утичу на ваше ментално здравље? Колико људи зависи од ваших примања и како се осећате када погледате у новчаник на крају месеца? Осећате ли стрес због све виших цена и како се носите са тим притиском?

Опишите нам ваша искуства попуњавањем формулара на ОВОМ ЛИНКУ, а наши новинари ће вам се убрзо јавити.

О поскупљењима и пензионерском животу - Снежанина прича

Иако ће ускоро ући у осму деценију живота, Трновски Козић на први помен година уз осмех каже да „изгледа као да има десет мање".

Званично је пензионерка, али већ годинама ради у једном бутику у Земуну.

Каже да јој пензија од 35.000 динара „није довољна ни за елементарне трошкове".

„Дневница у бутику ми је 1.200 динара за шест сати рада, што није велики приход, али без њега не бих могла да преживим - да добијем понуду за још неки посао и то бих прихватила", додаје Трнковски Козић.

Њен супруг, додаје, има пензију од 33.000 динара, али она сваког месеца цела оде на рачуне.

„Поскупљења су ужасна, стварно је страшно... Узмем на послу дневницу, на путу до куће купим нешто хране, кафу и док дођем кући ништа ми од ње не остане.

„Да не радимо додатно и супруг и ја, не бисмо могли да саставимо крај са крајем, а од деце да тражим... Таман посла.

„Некад сам знала и њима да купим нешто, али сада све мање... Али гурнем им неки динар када скупим мало."

На питање како прегура од првог до првог у месецу, каже да „користи све опције": „Имам кредит, узимам чекове, купујем на одложено, дозвољени минус... Сналазим се, шта ћу."

Поскупљења највише осећа на храни.

„Месо, млечни производи, уље, шећер, брашно... Све је скочило кардинално", наводи.

„Уље је, на пример, било 105 динара, а сада је 200 и нешто."

Зато намирнице купује у неколико различитих трговинских ланаца, у зависности од тога где су цене ниже.

„Чак и размишљам да преко викенда одем до Аустрије и Мађарске, као некада што сам радила, и купим нешто хране и хемије, јер све је на Западу јефтиније", каже Снежана.

Током 1990-их, периоду оптерећеном ратовима током распада Југославије, санкцијама и великим несташицама најосновнијих намирница, као и почетком двехиљадитих, било је уобичајено да људи из Србије у набавку иду у околне земље.

Понуда је била већа, а цене јефтиније, тако да су многи ту робу и продавали у Србији.

„Још увек сам здрава и могу само богу да захвалим што и даље могу да радим", наводи Снежана.

Многи пензионери то не могу, додаје, па штеде и на лековима, не могу да стигну до државних установа, а немају пара да оду приватно.

„Имам срећу што сам радила у болници, па тамо обављам неке прегледе... Да морам приватно не бих могла", каже Снежана.

Како уштедети неки динар приликом куповине

Снежана каже да штеди и тако што „у мале продавнице уопште не улази", јер „цене формирају како ко хоће".

Дејан Гавриловић из Удружења Ефектива, које се бави заштитом потрошача, каже да трговци често великим маржама покушавају додатно да зараде, па неки артикал код једног може да кошта 1.500 динара, а код другог 1.000, иако га набављају по сличној цени.

У том смислу он каже да је „поређење цена јако битно" за уштеду, али и да велики трговински ланци нису увек повољнији.

„Постоје производи који су јефтинији у мањим продавницама или на пијаци", наводи Гавриловић.

„На пример, један дезадоранс у трговинским ланцима може да буде око 600 динара, у локалној комшијској продавници 250, а на пијаци 220 - то је огромна разлика.

„Зелениш, воће и поврће је свакако јефтиније на пијаци, што потрошачи знају, као и добар део козметике, кућне хемије, слаткиша и чоколада", додаје.

За проналажење најповољнијих цена многи користе и сајт Ценотека, где је могуће поредити колико коштају исти артикли у различитим трговинским ланцима.

„Готово све категорије производа које пратимо на сајту су доживеле поскупљење - највише основне животне намирнице, млечни производи и лична хигијена", каже Огњен Грбовић, директор Ценотеке, за ББЦ на српском.

Од септембра 2021. до септембра 2022. године, највише су поскупели млеко, сир и јаја, 28,2 одсто, показују подаци Републичког завода за статистику,

Потом следе кафа, чај и какао (27,9 одсто), риба (25,6 одсто), хлеб и житарице (24,7 одсто) и месо (21,7 одсто), а остали прехрамбени производи поскупели су за 22,2 одсто.

„Готово да нема категорије која није доживела макар и минимални раст, али као позитиван пример можемо поменути пелене и пиво, где се цене нису мењале дуже време", наводи Грбовић.

Ту на сцену ступају снижења и акције, за које Грбовић каже да су, као и цене, у просеку веће него што је то раније био случај.

„То значи да се исплати пратити акције и куповати док су производи на попусту - планирајте куповину унапред, направите списак и информишите се о попустима", каже Грбовић.

Исто наводи и Гавриловић.

„Када је неки производ на осетнијем снижењу, попут прашка за веш, онда га купимо за три месеца, три она џакчића", каже Гавриловић.

„Међутим, не могу сви тако, некоме кућни буџет то не дозвољава, него га купују на пола киле у радњама које дају на меру."

Снижења јуре и Пејчиновићи, који су до сада некако успевали да се снађу.

„Млеко смо раније куповали на картон, а сада не купим 12, већ пет или шест, па кад потрошимо онда идемо поново, пошто је и оно доста поскупело", наводи Марина.

„Кафу сам у међувремену почела да купујем на пијаци, то је битна ставка - жао ми да дам 300 динара у продавници, на пијаци је 250", додаје уз осмех.

Још један од начина уштеде види у апликацијама великих трговинских ланаца, попут Максија и Лидла, које купцима омогућавају додатне попусте.

„Када је моја ћерка почела то да инсталира, као и да гледа шта је на акцији, а то никада пре није радила, него куповала шта јој треба у првој продавници... Онда знаш колико је сати", каже.

Међутим, велики проблем им је пелет за грејање.

„Он нас је баш закопао, прошле године смо за целу кућу, са све мојим родитељима, дали око 1.000 евра на пелет, а ове године 1.800 - то је баш велико поскупљење."

Гавриловић користи још један метод уштеде - рачуне плаћа преко интернета, а инфостан пусти да се накупи три месеца унапред.

„Да не бих плаћао провизију за банку сваког месеца, па се и ту направи нека уштеда... Нису то неке паре, али миц по миц уштеди се неки динар."

Финансијски блогери такође имају савете о томе како уштедети.

Један од њих је да се води рачуна о томе шта већ имате, да се новац не троши беспотребно, као и да после одељка са снижењима треба ићи у део са смрзнутом храном.

„Замрзнуто месо, риба и поврће ће скоро увек бити јефтинији од свеже опције", каже финансијска блогерка Лин.

Такође, треба пазити да се храна не баца тек тако - и ствари које се приближавају истеку рока могу се замрзнути, воће ће у фрижидеру дуже трајати, а важно је и добро разумети паковање.

Храна је често у продавницама тако упакована само због лакшег транспорта и уз мало труда могуће је добрано јој продужити рок.

И можда најважније, кување се углавном више исплати од брзе хране.

О поскупљењима и студентском животу - Каћина и Немањина прича

Немања Павловић из Блаца, студент четврте године археологије на Филозофском факултету у Београду, управо на храни прави највеће уштеде.

„Почео сам селективније да посматрам све то, не купујем више храну на улици... Или барем то радим много ређе", наводи 21-годишњи Павловић за ББЦ на српском.

„Главни циљ ми је да идем у мензу, што ми је раније било превише напорно између предавања, али се сада стварно трудим", додаје.

Како каже, поскупљења су му знатно утицала и на „ваннаставне активности".

„Престао сам да идем на хор и у теретану", наводи.

„Што се тиче музике, то надокнадим у студентском дому, уз гитару, клавир и певање, али теретану не... Додуше, имао сам низ археолошких терена недавно, тако да је било физичких активности."

Катарини су физичке активности такође на највећем удару - тренирала је крав магу, израелску борилачку вештину.

„Код мене ни пре поскупљења у финансијском смислу није било нешто бајно и сјајно, трошкови су ми се углавном сводили на тренинг, а сада мало теже издвајам и за то.

„Правим паузе са тренинзима, нешто мало радим код куће, у стану и то је то", каже она.

Срећа, истиче, што постоји студентска менза, јер у супротном „не зна шта би радила".

„Овако некако прегрмим, издвоји се новац да се једе, а за тренинг ако се евентуално скрпим", каже кратко.

Међутим, она има још један велики издатак - кирију, јер место у студентском дому није добила.

„Кирија је доста порасла, за гарсоњеру на некој доброј локацији треба издвојити и до 300 евра, што не могу сама да платим.

„Нехумано је живети у једној просторији са неким годину дана, али боже мој, и то се да преживети - прошле године сам делила једну собу са другарицом", каже Катарина.

У последње две године дошло је до великог поскупљења кирије, пре свега због рата у Украјини и великог броја руских држављана који су дошли у Србију нудећи много више новца за некретнине него што то могу становници Србије.

Тако се често могу чути вести да су људи морали да се иселе из стана, зато што је станодавац одлучио да подигне кирију и изда стан Русима.

Нешто слично умало се догодило и Марининој ћерки.

„Плаћала је 320 евра по договору и недавно ју је звала газдарица и рекла јој 'морам да повећам на 700 евра'", прича Марина Пејчиновић.

„Одговорила јој је да не може то да плаћа и да ће се иселити, да изда неком другом.

„И пар дана касније газдарица је зове и каже 'знате, нећу да издам Русима', можемо да се договоримо да то буде 340 евра."

А каква је ситуација са још једним важим делом студентског живота - журкама, изласцима и другим дружењима?

Павловић каже да су одласци у кафиће „дефинитивно смањени" и „малтене неизводљиви".

„Има дружења у студентском дому, али је много мање излазака... Недавно смо били први пут после ко зна колико и чудно је било, а и имали смо само за по једно пиће", наводи Немања.

„Проблема има око хране и основних потрепштина, а камоли излазака."

Нешто слично каже и Каћа.

„За кафиће уме понекад да се издвоји око 200 динара, можда три пута месечно и то је то."

А да ли им помажу родитељи?

„Да, али не толико", одговара Немања.

„Гледам да то избегавам максимално и да сам зарађујем... Не могу да им тражим, поскупљења су и њих погодила."

О будућности и одрицању

До када ће цене да расту, нико не зна.

„Поскупљења су неминовна и у наредном периоду", каже Грбовић из Ценотеке.

То значи да ће барем у неко догледно време код великог броја људи бити и неких одрицања.

Гавриловић каже да се они са мало бољим примањима углавном одричу ствари које нису неопходне за живот, попут одлазака у биоскоп и позоришта, док они са нижим примањима углавном штеде „науштрб квалитета хране".

Међутим, 68-годишња Трновски Козић каже да се „биоскопа и позоришта одрекла одавно".

„Јако ми је тешко што сам одрекла друштвеног живота, имам две другарице из детињства и са њима понекад, врло ретко, одем у позориште... Иначе то себи не могу да приуштим", каже она.

Студенте за то време муче неке студентске муке - на пример, како до дозволе за аутомобил.

„Треба да ускоро завршим факултет и за посао ће ми многи тражити да имам дозволу, а не постоји начин да усред студирања скупим 1.000 евра за то, а камоли да купим ауто, плаћам гориво и одржавам га", наводи Немања.

У последњих годину дана, од септембра до септембра, гориво је поскупело за 20,3 одсто, а цена бензина и дизела мења се готово из недеље у недељу.

Марина Пејчиновић наводи да њену породицу питање горива не погађа много, зато што кола никада нису много ни возили.

Ипак, говорећи о будућности, каже да „не зна како ће бити", али претпоставља да ће „неће бити баш повољно".

„Живимо од две плате, с тим што Вањи, млађој ћерки, не дајем не знам какав џепарац, зато што држи часове језика и има за себе, а Маја живи сама, тако да је у том смислу све лакше.

„Трошкови су далеко мањи него да имам двоје мале деце или децу средњошколског узраста, такве породице имају далеко већи проблем.

„А да не говоримо о опремању за школу... Књиге, свеске, ранчеви... Па ти ранац не можеш да купиш за мање од 4.000 динара", каже Марина.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]