Србија, школе, екскурзије и рекреативне наставе: Луксуз или „превазиђен концепт“

Ана Марија Рајн из Земуна недавно је напунила 10 година, због чега је њено III/1 Основне школе „Светозар Милетић" частила бомбонама.

Иако ће ускоро кренути у четврти разред, Ана и другари из клупа које лече лењост и самоћу, због епидемије корона вируса до сада нису били на рекреативној настави.

Та неправда ускоро ће бити исправљена одласком на Дивчибаре.

„Узбуђена сам, иду скоро сви из разреда, можда двоје само неће моћи", каже Ана.

„Учитељица нам је рекла да ћемо шетати шумама, обилазити природу, имати маскенбал."

Иако сви са екскурзија углавном донесу лепа и дубоко урезана сећања, којима се касније често враћају - као у филму Лајање на звезде - на њих често није нимало лако отићи.

„Седам дана на Дивчибарама је око 25.000 динара, тако да јесте поприлично скупо. А ко има двоје деце, то је већ 50.000", каже за ББЦ на српском Сања Рајн, Анина мајка.

„Плаћамо на рате, па некако и иде, али исто тако плаћамо и књиге и још много тога", додаје.

Александар Марков, професор историје и председник Форума београдских гимназија, каже да многи често пореде цене приватних путовања и екскурзија, што види као грешку.

„Увек је било потребно издвојити више новца за екскурзију, јер је много тога укључено у процес организације и када свако ту узме свој део... Ето зашто су оне скупе", наводи Марков.

То у пракси значи да део новца иде хотелима, део за превоз, а део туристичким агенцијама.

Александар Сеничић, директор Националне асоцијације туристичких агенција Србије, ипак каже да оне ту „минорно зараде - углавном између шест и осам одсто од цене".

Он као један од главних разлога високе цене екскурзија и рекреативних настава види у „додатним трошковима", попут дневница наставницима, учитељима и лекарима за боравак са децом, као и „високих пореза и доприноса које плаћају држави" за сваког од њих.

„То за минимум 20 или 30 одсто увећава укупну цену путовања", истиче Сеничић.

Из Министарства просвете до тренутка објављивања текста нису одговорили на питања ББЦ-ја на српском о ценама и начинима регулисања рекреативних настава и екскурзија.

Свет се за то време мења, па и начин на који ученици путују.

„Екскурзија је свакако све мање, тако да сад имамо пројекте, попут Еразмуса", каже за ББЦ Александра Илић, директорка Економско-угоститељске школе „Вук Караџић" у Великој Плани.

„Управо смо се вратили из Шпаније, били смо тамо 15 дана. То је будућност."

Како се иде на рекреативну и екскурзију

Анине припреме за Дивчибаре увелико су у току.

„Овде је списак ствари које можеш да носиш, да не би нешто заборавила", каже јој тетка Гордана, вадећи велику плаву свеску из фиоке.

„Ово сам користила када су они некада ишли на рекреативне", додаје, показујући на Анину старију браћу.

Уредним рукописом, у делу хигијена, пише - шампон, сапун, паста за зубе, четкица, лабело, крема за лице, кашичица, влажне марамице, тоалет папир, кеса за прљави веш.

А потом следи сектор одећа.

„Дукс, ролка, пиџама, доњи део тренерке, панталоне, гаће, чарапе, патике, папуче, чизме, јакна, прслук, пешкир", чита јој редом, док Ана седи поред.

Исти списак могао би да буде користан и средњошколцима Економско-угоститељске школе из Велике Плане - иако би вероватно прво преврнули очима.

Додуше, они на екскурзију иду тек у септембру.

„Крајем пролећа имају матурско, па уписују факултете, а то су све велики трошкови, па је боље да све буде почетком школске године", каже за ББЦ Александра Илић, директорка те школе.

Илић одмах истиче да је „огромна процедура да се спроведе екскурзија".

Прво се ученици и родитељи анкетирају да ли желе екскурзију, а да би до ње дошло потребно је да се пријави 60 одсто ђака из сваког одељења, каже.

„После објављујемо оглас и пријављују се агенције које треба да дају најбољу и најјефтинију понуду, коју потом бира посебна школска комисија", наводи Илић.

Она може да има најмање три члана, од којих је најмање један представника Савета родитеља и најмање један наставник који ће реализовати екскурзију.

„Избор агенције спроводи се у складу са законом који уређује јавне набавке", наводи се у правилницима Министарства просвете за екскурзије средњих и основних школа.

Погледајте видео: Од ванземаљаца до астрофизике - упознајте српску ТикТок научницу

А које су главне дестинације?

Средњошколци прве две године путују по Србији, а друге две могу у иностранство.

„Најпопуларнији су Златибор, источна Србија, имали смо и предивне екскурзије у Вршац, Суботицу, на Обедску бару, Палићко језеро", наводи Илић.

„Касније су то углавном Италија, Будимпешта, Солун, Беч, а и Требиње је веома занимљива дестинација."

Њена школа организује и стручне екскурзије.

„Рецимо у Италији - одемо у Венецију, па се у оквиру тога договоримо са хотелом, обилазимо ресторан, хотел, администрацију и тако даље", каже Илић.

Основци за то време на рекреативне наставе и екскурзије могу само у Србији и Републици Српској, пише у Правилнику o организацији и остваривању наставе у природи и екскурзије у основној школи.

Тамо се наводе и разлози зашто се иде на екскурзију - због побољшања здравља и развијања физичких и моторичких способности, задовољавања основних дечијих потреба за кретањем и игром, као и подстицања самосталности.

Ту су, на пример, и упознавање са начином живота и рада људи појединих крајева, оспособљавање ученика за безбедан и правилан боравак у природи, разумевање и уважавање различитости, као и подстицање групног рада, договарања и сарадње са вршњацима и одраслима.

Зашто све то кошта колико кошта

Анин пут на Дивчибаре требало је да се догоди још пре две године - у првом разреду.

„Тада смо се пријављивали, уплатили и део новца, али је онда све стало због короне", прича Сања Рајн, њена мајка.

Ситуација се у међувремену побољшала, тако да су током 2021. приче о рекреативним наставама оживеле - прво само у „зелену зону", изјавио је у децембру 2021. Бранко Ружић, министар просвете.

„Требало је да иду у октобру 2021, кад су пошли у школу, али су бројке поново скочиле, па су одложили до маја", наводи Рајн.

„Учитељица је у међувремену на родитељском рекла ко још дугује колико новца."

Сеничић каже да су хотели током епидемије корона вируса „мало злоупотребили уредбу Владе Србије", због чега је „нажалост део пара остао заробљен".

„Задржали су сав новац, иако на то нису имали права", наводи.

„Ипак, треба разумети и проблем у ком су се агенције и хотели нашли - стао је посао и нису имали одакле да врате тај новац."

Иако је то „помало урушило поверење путника", Сеничић сматра да је то „била једина шанса да они преживе".

Ђаци су потом кренули на путовања, па су цене опет постале главна тема, а ту постоји неколико кључних тачака.

„Прва ствар на коју морамо обратити пажњу, јесте да су то путовања са сва три оброка, а не као на неким летовањима где је само ноћење са доручком, што је први додатни трошак", каже Александар Марков из Форума београдских гимназија,

Друга ствар, додаје, јесте да према правилницима, аутобус којим се иде на екскурзију не сме бити старији од пет година - због чега је скупљи него иначе, јер је новији.

Међутим, и Марков и Сеничић наводе да код те ставке често постоје проблеми.

„Већина превозника то не може да испуни... Нажалост, тако је, људи не могу тако често да обнављају возне паркове", наводи Сеничић.

Све то опет није у сагласју са важећим Законом о саобраћају, где сваки аутобус који прође технички преглед има право да обавља делатност, тврди он.

Сеничић каже и да родитељи „често инсистирају на хотелима од три или четири звездице и двокреветним собама", што назива „непотребним луксузима који повећавају цену".

„Ми зато годинама већ тражимо да се уради категоризација објеката који су прилагођени за боравак деце.

„Дакле, да то буду објекти са вишекреветним собама, али да то буде чисто, уредно и сређено... Па ни у Шведској се не иде на екскурзију у хотел са четири звездице".

Погледајте и видео: Математичка гимназија - школа у којој се рађају роботи

Потом следи питање дневница за наставнике, лекара и све друге који воде децу на пут.

Сеничић каже да су оне „један од највећих трошкова", као и да дневно износе од 150 до 500 динара по ученику.

„За све њих се плаћају порези и доприноси у минималном износу од 57 одсто", каже.

„Дакле, ако платите лекару 5.000 динара, онда на њега имате и још око 4.000 динара пореза, а ако професору исплатимо 20.000 динара за седам дана, онда морамо и још 17.000 пореза."

Све се то, каже, прелама „на цену путовања, родитеље и децу".

Због тога је, истиче, потребна помоћ државе.

„Веома би нам значило када би држава одредила колике тачно треба да буду надокнаде, да оне не варирају, као и кад би потом или ослободила или умањила стопу пореза", наводи Сеничић.

„То би моментално умањило укупну цену екскурзија."

Министарство просвете 2013. донело је препоруку да накнаде за вођење деце треба да буду у висини дневница државних службеника за службена путовања - то је управо око тих 150 динара, каже Марков.

Међутим, та препорука није била обавезујућа и у пракси се углавном не примењује, кажу саговорници ББЦ-ја.

„Ако су дневнице главни разлог високих цена екскурзија, верујем да би значајан део мојих колега био спреман да их одрекне, само како бисмо показали да то није тако", каже Марков.

Како наводи, дневнице наставника су „још и скромне за обавезе које они преузимају на екскурзијама".

„Зашто би неко пристао да, одвојен од породице, а без надокнаде или за дневницу која је не скромна, него понижавајућа, даноноћно пази на 25 ученика."

„Сигуран сам да Министарство просвете није до краја инсистирало на тој мери, јер су знали да би наставници масовно одбијали да воде децу на екскурзије и да би оне замрле."

Родитељи се у међувремену на најразличитије начине довијају како би деци омогућили да иду на екскурзију.

Све под паролом „како да не иде, ако сви иду".

Било је ту и хуманих тренутака, када су се деца сама сналазила, скупљајући новац за оне који немају.

Ђаци Десете гимназије у Београду нудили су да разносе пошту, ручкове и кафе или чувају децу и држе часове, док су ученици из Прокупља продавали зимницу.

„Разумем родитеље и ја сам родитељ... И знам, цене делују високо, али верујте - кад се све стави на папир, агенција ту најмање заради", понавља Сеничић.

Марков ту наводи да деца „морају бити свесна материјалног стања и могућности родитеља".

„Не смеју им замерати уколико немају могућност да им плате екскурзију све четири године", наводи Марков.

„Уместо подизања кредита само због екскурзије, бољи је разговор са дететом да ако буде ишао тамо не може на летовање, да слави рођендан или нешто слично."

Марков и Сеничић, због раста цена свих намирница, очекују и додатни раст цена екскурзија.

„Цена горива је довела до скока свих осталих услуга", каже Сеничић.

Погледајте видео: „Место у Србији које науку претвара у забаву"

Будућност без екскурзија?

„Тачно овако, овде су препливали стари Словени, у правцу моје руке", каже професор на Калемегданској тврђави, показујући групи ка Дунаву.

„А сада гледај овамо", додао је, намештајући фотоапарат за једну слику групе, намештену тачно тако да статуа Победника буде у позадини.

Међутим, у кадар је улетео мушкарац у браон мантилу - Иво Андрић.

Славни писац је потом стао да се слика са матурантима из провинције, а који понекад лају и на звезде.

„Ја сам прочитао од вас многе књиге... Рецимо као, на пример, оно", рекао му је професор физичког - и заћутао, показујући у правцу камере.

Иако се многи попут Филозофа у Лајању на звезде, филму Здравка Шотре, уз осмех сећају авантура са екскурзије, њих ускоро можда у том облику не буде.

„Све их је мање, чак и невезано за корону", каже Марков.

Наставници и агенције, наводи, налазе другачије начине организовања путовања.

„Буду кампови преко лета, студијска путовања која нису везана за школу."

Ипак, он истиче да је током таквих путовања било „разних искустава, попут покварених аутобуса и посети улици црвених фењера".

Реч је о случају из 2018, када су ученици београдске основне школе посетили Амстердам, па и улицу црвених фењера, познату по борделима.

Током година је било и бројних проблема, попут физичког сукоба, одлазака функционера уместо ђака генерације, као и случајева да су ученици остали без смештаја.

А током 2021. догодило се и да се ученици и наставници са екскурзије врате заражени корона вирусом.

„Екскурзија је ипак даље најбезбеднији и најорганизованији начни да група ученика оде на путовање", каже Марков.

Ипак, Илић каже да се њихов концепт у последње време мења.

„Разумем ја Министарство, они само желе да све прође у реду, али је све теже обезбедити да на екскурзије иде 60 одсто ученика из одељења", наводи она.

Уместо тога, истиче, њена школа се због тога служи „пројектима који су данас јако актуелни".

„Преко Еразмуса су нам ученици 15 дана били на практичној настави у шпанској Малаги, где су радили и учили како функционише хотел, а и четворо наставника је имало обуку", наводи.

„Ускоро идемо опет, овог пута у Севиљу", додаје.

Како наводи, једино ограничење је што може да иде само 15 ученика.

„Учествујемо и у пројекту Регионалне канцеларије младих Западног Балкана, па су нам у марту на седам дана били ученици из Сарајева, а и наши ускоро треба да иду код њих."

Илић ипак каже да би „јако желела" да њени ученици наставе да иду на екскурзије.

„Верујте ми, жељни су путовања".

О списку и Дивчибарама

Списак Рајнових је у међувремену стигао до сектора лекови, где главно место заузимају таблете против мучнине.

„Храна - слаткиши, цедевита, сендвичи, чај", каже Анина тетка, додајући потом још један прилично битан део: „Коверта са књижицом, адресом и парама".

Ана се за то време само радује путовању, којих због короне није много било протеклих година.

„Једном су ишли на једнодневни излет до Обедске баре", каже њена мама Сања.

Пут на Дивчибаре је важан и због још једног разлога - упознавања деце која иду са Аном у разред.

У школу је кренула мало пре почетка пандемије, када је њен разред због епидемиолошких мера раздвојен на два дела.

Тек су их недавно поново спојили.

„Не познаје толико децу из друге групе", каже Сања Рајн.

Волела би, каже, да њена ћерка убудуће сваке године путује са разредом.

А волела би и Ана.

Тетки ће на Дивчибарама, каже, купити магнет.

Овако је изгледао први школски дан 2020, прве године у доба короне

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]