Српски језик, падежи и граматика: Зашто сви грешимо у говору, док истовремено причамо исправно

Од „болу ме ноге" и „Јеси ли ти из Ниш?" преко „Дис' ти пош'o, кад коткуће никог нема" у Војводини до „Ћу одем и више никад се не вратим" на истоку земље - постоји ли део Србије у коме се српски језик говори правилно?

Лингвисти кажу да се „најчистији српски" може чути у Ваљеву и околини, мада се људи из других крајева Србије можда неће сагласити са тим.

Посебне реакције изазива говор људи са југа Србије.

„Још памтим супругину реакцију када је чула како разговарам са другарима из детињства.

„Била је изненађена, јер никад није чула да тако причам", каже Немања Живковић, рођени Пироћанац који већ неколико година живи и ради у Новом Саду.

Марина Спасојевић, лингвисткиња са Института за српски језик (САНУ), каже да свако говори правилно у складу са граматиком сопственог дијалекта.

„То важи без обзира на то да ли је неко са севера, југа, истока или запада", додаје лингвисткиња.

Како су падежи (поново) постали вест дана

Пројекат „Дигитални буквар" осмишљен да поспеши дигиталну писменост у Србији и на коме раде ученици Филолошке гимназије у Београду доспео је у жижу јавности због поста на Инстаграму.

„Странци који уче српски умеју често да се жале на тешкоће приликом савладавања правила о нашем падежном систему.

„Није ни чудо, пошто се дешава да и нас некад заболи глава док покушавамо да се пробијемо кроз сва правила и изузетке од правила.

„Данас смо решили да те лишимо главобоље док мењаш властита имена по падежима", писало је у посту на налогу „Дигитални буквар", који воде ученици Филолошке гимназије.

Уз ове речи, објављен је и визуал са поруком: „Имаш ли муке с падежима као људи са југа Србије?".

Уследили су бројни коментари на друштвеним мрежама, а и критике новинара из редакција Југ Прес и лесковачког недељника Нова наша.

Новинари ове две редакције оценили су да се у кампањи људи са југа Србије помињу у понижавајућем и увредљивом смислу.

Рекли су и да такво питање, реторичко или не, не би смело да стоји на друштвеном налогу школе „која би требало да баштини вредности језичког, дијалектског и сваког другог плурализма".

И Немањи Живковићу засметало је играње са стереотипима у вези са људима с југа.

„Много мојих пријатеља из Пирота такође су негативно су реаговали", каже он.

Неколико дана касније пост је обрисан, а потом је уследило и извињење, као и објашњење да пост на Инстаграму није став надлежних у Филолошкој гимназији.

Реченица на Инстаграм налогу Филолошке гимназије је „заиста спорна", каже Нина Тошић, професорка српског језика и књижевности из Пирота.

„Дијалекатска обојеност представља богатство једног језика и људи са различитих подручја у свакодневном разговору имају апсолутно право да говоре сопствени дијалекат", каже Тошић за ББЦ на српском.

Такође, сматра она, без обзира на то с ког подручја неко потиче рођењем, употреба стандарда је обавезујућа у ситуацијама у којима се то подразумева.

О спорној формулацији, професорка каже и да не мора да значи да људи са југа имају проблема са падежима.

Могуће је да они само у свакодневној комуникацији и у разговорном стилу, који је дефинисан као један од пет стилова изражавања у оквиру стандарда, не употребљавају све падеже, додаје она.

У ком граду у Србији се правилно говори српски језик

Полемика око тога у ком граду се најправилније говори српски језик је честа, а многи лингвисти тврде да се у Ваљеву прича најчистији српски.

„Говор Ваљеваца је најближи књижевном језику, делом и зато што је Вук Караџић рођен у том крају", каже Милена Милисављевић, наставница српског језика и књижевности из Ваљева за ББЦ на српском.

Професорка Нина Тошић каже да не би могла да се сложи са тим да је ваљевски говор у потпуности у складу са нормом књижевног језика.

„Правилност у говору бих везала за прописани стандард, а не за територију на којој се говори оним или овим дијалектом", истиче Тошић.

Готово нико не говори чистим књижевним језиком и када бисмо то постигли, не би се дало приметити из ког краја долазимо или где живимо, напомиње лигвисткиња Марина Спасојевић.

„Нормирани књижевни језик је вештачки идиом који учимо у школи и не одговара ниједном природном дијалекту - настао на основици шумадијско-војвођанског и источнохерцеговачког дијалекта, али и људи којима је то матерњи дијалекат морају да коригују изговор како би говорили стандардним језиком", објашњава она.

Не треба поистовећивати правилност у књижевном језику са правилностима у народним говорима, али то не значи да локални дијалекти имају мању вредност од стандардног језика, каже Спасојевић.

„Дијалекти нису ништа мање богати од књижевног језика у погледу граматике и синтаксе, сви они могу да изразе на исти начин све што је релевантно за језик", додаје.

Шта је српски књижевни језик?

Tо је говорни и писани језик којим се чланови српске језичке заједнице служе у свакодневном комуницирању, у школи, науци, раду и култури.

Заснован је на утврђеним фонетским, морфолошким и синтаксичким обрасцима.

Ти обрасци чине норму књижевног језика.

Норма је укупност правила која су обавезна за све оне који тим језиком говоре и пишу у јавној употреби.

Основе данашњем српском књижевном језику постављене су и утврђене управо у 19. веку.

На темељу народног језика који се простире на највећем делу овог дијалекатског простора настао је општи, заједнички српски књижевни (стандардни) језик.

Извор: Граматика српског језика, уџбеника за ученике 1., 2., 3., и 4. разреда средње школе

Шта су дијалекти

Дијалекти су различити народни говори, односно говори појединих крајева.

Деле се према изговору на екавски, ијекавски и икавски.

Екавски се деле на шумадијско-војвођански и косовско-ресавски и призренско-тимочки.

Ијекавски се деле на источнохерцеговачки и зетско-јужносанџански.

Извор: Граматика српског језика, уџбеника за ученике првог, другог, трећег и четвртог разреда средње школе

Ко отеже, а ко скраћује речи и греши падеже

У Војводини постоје места у којима су се после Првог и Другог светског рата насељавали колонисти са југа Србије и Херцеговине и тамо се може чути осетно другачији дијалект.

„Срем је подручје у коме се говори дијалекат који је најближи стандардном језику, али нико не говори правилно, чак се и стручним људима поткраде грешка", објашњава Милан Ајџановић, професор на одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду.

Додаје да у неким местима кажу „болУ ме ноге", а грешке се нађу и у спајању и раздвајању речи при писању.

Они који живе испод Саве и Дунава рећи ће да Војвођани отежу, а једном Сремцу то неће бити упадљиво, објашњава лингвисткиња Марина Спасојевић.

Разумевање и прихватање различитости

Немањи из Пирота живот у Новом Саду прија и тамо се осећа прихваћеним, иако је било неколико ситуација у којима су му се ругали због јужњачког говора.

Називали су га „Пироћанцем или Србијанцем" уз негативну конотацију, али он ипак сматра да у Новом Саду, а и у Србији генерално, „има много више људи који прихватају те различитости него оних који их не прихватају".

Сви би требало да раде на разумевању и прихватању различитости, јер то људе чини богатијим, а обилажење различитих крајева Србије и боље познавање културе, језика и традиције тих места би могло да помогне, закључује Живковић.

Погледајте и видео о девојци из Србије, Теи Лончар која је „хрватски научила за само три године".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]