Србија, технологија и школе: Мобилни телефони под кључем - шта кажу деца, а шта наставници

„Шта радиш то, Стојановићу?", пита наставница ученика.

Дечак као да је не чује и наставља да гледа у телефон.

Ни остатак разреда је не слуша, пажњу им одвлачи садржај на екрану.

„Ако не оставите те телефоне, имаћемо контролни", љутито наставља наставница.

Ово је честа сцена у учионицама у Србији, али су поједине школе, попут Основне школе „Ратко Павловић Ћићко" у Прокупљу, одлучиле да убудуће ђацима забране да на часовима имају мобилне телефоне.

„Ученици не могу да се усредсреде, навикли су да стално имају телефон у рукама.

„Желели смо да уведемо ред и да школа буде школа", каже Весна Тодоровић, директорка ове образовне установе у Прокупљу, за ББЦ на српском.

Против телефона на часовима су и педагози и психолози, али и родитељи ученика.

Телефони су уништили комуникацију и дружење међу децом, сматра Марија Варга Митић, педагошкиња из Бора.

„Прекомерно коришћење телефона све чешће води ка дигиталном насиљу, те сам ближа идеји да се они забране или да се ограниче", додаје Митић за ББЦ на српском.

Коришћење мобилног телефона на часу сматра се тежом повредом обавеза које ученик има, кажу у писаном одговору за ББЦ из Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Међутим, како додају, према важећем Закону о основама Система образовања и васпитања свака школа самостално доноси одлуку о правилима понашања у установи, коришћењу мобилних и других електронских уређаја у едукативне сврхе.

,Деца се више друже и међусобно причају'

Руководство прокупачке школе покушавао је и раније да стави мобилне телефоне под кључ, али су резултати изостајали.

Када су ђаци масовно почели да снимају другу децу и наставнике, а потом непримерен садржај објављују на друштвеним мрежама, школа је одлучила да буде истрајнија у овој одлуци, каже Тодоровић.

Додаје да је пандемија корона вируса додатно подстакла зависност од телефона и њихову међусобну отуђеност.

Ученици ове основне школе већ две недеље остављају паметне телефоне наставнику или наставници пре почетка првог часа.

Када звоно означи крај наставе добијају уређаје који се у међувремену чувају у зборници, у ормарићима јасно распоређеним по одељењима.

Наставници су првих дана, каже Тодоровић, примећивали нервозу код њих, али се сада уочавају прве позитивне промене у њиховом понашању.

„Деца се више друже међусобно и много више причају.

„Сами кажу да нису ни знали да имају толико заједничких тема", прича она.

Родитељи им, наводи Тодоровић, шаљу поруке захвалности.

Са децом треба разговарати

Да мобилним телефонима није место на часу сматра и Гордана Племић, мајка троје деце.

„Моје најмлађе дете је тинејџер и примеђујем да не користи телефон када му се нешто занимљиво дешава, али када му је досадно онда му се окреће", прича ова Београђанка.

Коришћење телефона током наставе, пак, није једини проблем додаје.

„Децу треба питати због чега толико користе те паметне уређаје у школи.

„Ми волимо да забрањујемо ствари, а да не понудимо адекватну замену", каже Племић.

Напомиње да им се треба више посветити и ослушкивати их.

„Не видимо их и не чујемо их - ни ми родитељи, а ни школа као систем", додаје.

Да ли мобилне телефоне треба забранити у школама - шта кажу ђаци?

Дванестогодишњој Уни Лечић то не би сметало, мада признаје да може бити користан.

„Када бисмо га употребљавали за учење и решевање неког квиза, тада би нам значио", каже ова ученица шестог разреда основне школе „Ђорђе Натошевић" у Новом Саду.

Телефон не носи у школу, јер се боји да ће га изгубити.

Сличан одговор даје и њена вршњакиња Софија Парошки.

„Непотребни су, а и неко може да ти га украде или поломи", каже ова девојчица.

Примећује да велики број њених другара и другарица из разреда игра видео игре на одмору или слуша музику.

Ипак, није за забрану.

Један од аргумената јој је „да нам је потребан у хитним случајевима, када треба позвати неког".

Шта кажу наставници?

Александра Крстић, професорка енглеског језика, сматра да су „казне и забране бесмислене".

„Забрана телефона у школама би покренула мале бунтовне и интелектуалне побуне ђака који ће свакако наћи начина да телефоне користе на настави", додаје ова професорка.

Лепоте језика и граматике једног од најраспрострањенијих страних језика преноси основцима и труди се да их и технолошли описмени.

„Природа наставе се неминовно мења, зато је важно пронаћи начин којим ће се привући њихова пажња."

Уколико је жива реч, а технологија додатно подстиче ђаке да истражују и допуњују знање, ова професорка не види разлог укидања телефона у току наставе.

Какво је стање у другим школама?

Основна школа у Прокупљу није једина у Србији која је забранила телефоне на часовима.

На само 30 километара, у Нишу, мобилни телефони се више од четири године не користе у основној школи „Радоје Домановић".

Директорка Душица Тричковић је тада за ББЦ на српском рекла да је та одлука ђацима представљена као васпитна, а не казнена мера.

„Ово је њима објашњено не као забрана, већ као формирање лепе навике и пристојног понашања", објаснила је.

Нешто северније, у главном граду Србије, у Другој економској школи надлежни и родитељи су дошло до компромисног решења.

„Не дозвољавам њихово коришћење у учионицама, али на одморима могу.

„Родитељи брину и желе да знају где им је дете", каже Дејан Недић, директор ове средње школе и председник Скупштине Друштва директора школа у Србији, за ББЦ на српском.

Додаје да је ова метода уведена пре пет година и да за сада није било примедби.

Забрана мобилних телефона у школама на снази је и у Француској већ неколико година.

Гордана Племић каже да то „не значи да је добро за цео свет" и да треба „проверити да ли то заиста даје неки конкретан резултат."

„Када желимо нешто да забранимо онда се држимо тих светских пракси, уместо да пронађемо решење које ће нашој деци одговарати", сматра мајка троје деце.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]