Србија, Балкан, школе и насиље: „Одраз онога што се дешава у друштву" - како заштитити просветне раднике

Прошло је скоро тридесет година откако је Марко Ћирић кренуо у први разред гимназије.

И данас се сећа тишине на часовима историје и професора који је важио за „страх и трепет" у школи.

Његова предавања су помно пратили чак и они који су важили за проблематичне у одељењу.

„Постојала су правила која су се поштовала, тај професор за све нас био је ауторитет", прича Марко.

Данас, скоро 30 година касније, Марко се поново обрео у лекцијама, оправданим и неоправданим изостанцима, приватним часовима.

Овог пута због сина Луке.

Не пропушта родитељске састанке и примећује да наставници данас нису такви ауторитети деци, као што су његовој генерацији били.

„Али ни деца данас нису као што деца била некад", каже Ћирић.

Иако се о вршњачком насиљу све више говори и покрећу се бројне акције како би се искоренило, све је више и случајева напада на наставнике - „Ударио песницом у главу професора", „Наставница у болници, јер је ученик ударио у главу", „Сломио јој кук због јединице из математике".

Разлози за насиље су углавном слични - лоше оцене и обарање на поправни испит.

Прецизних података о периоду и броју напада ученика на наставнике и професоре нема, за ББЦ на српском потврђују и надлежни из МУП-а Србије, као и представници Форума гимназија, Форума стручних школа и Уније синдиката просветних радника Србије.

Из Министарства просвете, науке и технолошког развоја такође нису имали одговор на питање да ли се води евиденција о броју напада на просветне раднике.

Свакодневни притисак

Добривоје Марјановић из Уније синдиката просветних радника каже да се насиље догађа у средњој стручној школи, гимназији или основној школи, јер наставници и професори свакодневно трпе притиске - и од родитеља и од ученика.

О томе сведочи и снимак из учионице у средњој школи „Никола Тесла" у Баточини из 2021, који је тек после годину дана постављен на друштвену мрежу Тикток и постао виралан.

На снимку тинејџер помера клупу и не обраћа пажњу на опомене професорке.

Неколико пута је уз псовке одбио да одговара.

Убрзо по објављивању снимка, огласила се и директорка школе рекавши да су у инциденту учествовали ученици који су те исте године завршили четврти разред, али их професорка није пријавила.

Мноштво је сцена попут ове из Баточине, које прођу испод радара, каже Александар Марков, председник Форума београдских гимназија.

Више је разлога зашто наставници не пријављују насиље и непримерено понашање на часу, каже - један од њих је и недовољан број ђака у средњим стручним школама.

„Колеге су склоне да зажмуре на проблеме, само како би деца остала у тој школи", додаје Марков.

Јер, ако се смањи број ученика, може да дође и до укидања одељења.

Сматра да „притисак који се створи након инцидента" утиче на одлуку да се не пријави.

Разговори око инцидента су мукотрпни, а често се и одвијају уз присуство адвоката.

„То изгледа као на суђењу", описује Марков.

Просветни радници се, такође, боје за сопствену безбедност, „поготово у средњим школама у којима су ученици сасвим сигурно физички јачи".

„Некада би из освете наставницима бушили гуме", каже он.

Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа, каже да су часови за многе наставнике ноћна мора, са псовкама, пљувањем и претњама.

„Не само да ћемо да добијамо батине, него ће ученици ускоро почети и да нас избацују из учионица", упозорава Антић.

Неки од примера насиља у школама у Србији последњих година:

Дошло је до инцидента, шта онда

Против ученика се покреће васпитно-дисциплински поступак, који се води „по Закону у управном поступку, што је заправо судски поступак", каже Марков.

Ученици могу да ангажују адвоката, а уколико су малолетни, заступа их родитељ ког такође може да представља правни заступник.

Марков је у сопственој пракси имао два или три случаја у којима је адвокат заступао ученике и каже да „нимало није пријатно".

Уколико се утврди одговорност ученика, директор школе препушта одлуку одељењском већу, а оно предлаже меру, односно укор директора, или укор наставничког већа - на крају школске године „двојка" или „јединица".

Током школске године, владање се оцењује описно, а на крају се закључује нумеричка оцена.

Најригорознија мера је укор наставничког већа са искључењем, која може да се примени само у средњим школама, јер је основно образовање обавезно, објашњава Марков.

Добривоје Марјановић сматра да овај поступак може да донесе позитивне резултате јер су „укључени и наставник и психолог и педагог".

Шта траже просветари у Србији

Један од захтева просветних организација је да влада донесе уредбу о заштити професора.

Према том предлогу изнетом на протесту Форума средњих стручних школа крајем марта 2022. године у Београду, била би уведена могућност суспензије ученика са наставе на одређени временски период, у зависности од тежине прекршаја, односно насиља које учини над наставником.

„Током суспензије ученик би добио сва потребна средства и материјале како би могао сам да учи.

„Предлажемо да једна од васпитних мера буде слање у поправни дом, али би ово важило само за најтеже облике насиља, односно физичко насиље над наставницима", рекли су представници ове организације.

Уредбом би, додали су, била регулисана и новчана казна за мање прекршаје коју би сносили родитељи ученика који чине насиље над наставницима.

Други предлог који је Форум гимназија изнео још 2019. године јесте забрана преласка ученика у другу школу до окончања васпитно-дисциплинског поступка.

Марков каже да се дешавало да ученик пре кажњавања „добије сигнал" да је боље да се испише из школе и упише у другу.

Тада се поступак прекида, а ученик наставља школовање, без обзира на инцидент.

Чланови Уније синдиката просветних радника су на протесту те 2019. године тражили и статус службеног лица за ову струку - да они који их нападну буду кривично гоњени.

Овакав статус су раније тражили лекари и возачи градског превоза, због изложености могућим нападима.

Влада Србије је тада формирала радну групу, у којој је био и Марков, и убрзо је настао портал Чувам те, који нуди неопходне информације и контакте за пријављивање насиља.

Крајем марта 2002. године, представници Форума средњих стручних школа организовали су протест „За спас образовања" испред Министарства просвете, изражавајући незадовољство платама и тренутним стањем у просвети.

„Наши основни захтеви су плате, а не превара, заштитимо наставника кога сви бију, вређају и понижавају и стоп вечитим директорима од 2.000 године који су школу претворили у своју прћију", рекао је за Данас Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа.

Мирјана Лаиновић, из Техничке школе Обреновац, указала је да се наставници сусрећу са различитим облицима насиља, од псовки, непримерених коментара ученика и њихових родитеља, па до отворених увреда и претњи.

„Ученици повремено нетрпељивост показују и уништавањем имовине наставника и школе или предмета за рад, попут цепања папира и материјала, литературе ломљења компјутера и слично", каже она.

Према њеним речима, посебан облик насиља последњих година је дигитално насиље.

„Ученици без дозволе наставника снимају активности на часу, касније их објављују на друштвеним мрежама уз исмевање наставника и подругљиве коментаре.

„Дешавало се и да ученици отворе лажни профил наставника на друштвеним мрежама и на њему објављују непримерене садржаје", илустровала је Лаиновић положај наставника.

Један од последњих таквих примера забележен је крајем јануара 2022. године у средњој школи у Баточини код Крагујевца.

Медији су пренели снимак са мреже ТикТок на којем се види како ученик бесно баца клупу, а потом, уз псовке, вређа наставницу која га је прозвала да одговара.

Из прес службе Министарства просвете, науке и технолошког развоја кажу да је група иницирала измене Правилнику о протоколу поступања у установама у одговору на насиље, занемаривање и злостављање, усвојене у августу 2020. године.

Ове измене садрже унапређење превенције насиља и поступања у ситуацијама када су запослени изложени насиљу, као и шта тачно треба чинити у случајевима вршњачког насиља.

Девет хиљада запослених у образовању је прошло обуку за примену Правилника.

Обуку је на платформи Чувам те прошло 10.000 просветних радника, више од три хиљаде родитеља и две хиљаде ученика, наведено је из Министарства у писаној изјави за ББЦ на српском.

Представници Форума гимназија, средњих стручних школа и Уније синдиката просветних радника слажу се да је узрок проблема у друштву и непоштовању институција образовања.

„То што се дешава у школама је само одраз онога што нам се дешава у друштву", каже Марков.

„Нож под грло професорке" - примери из региона

Слично је и у земљама у окружењу.

Синдикат просветних радника Црне Горе затражио је промену закона како би се наставници заштитили од насиља, пренела је Радио-телевизија Црне Горе.

Професорка енглеског и немачког језика Дајана Видаковић, заједно са колегама из групе „Наставници организирано" више од две године прикупљала је сведочанства колегаслучајевима злостављања с којима су били суочени у школама у Хрватској.

„Још сањам тај папирић на којем је колегиница руком написала: 'Ученик ми је ставио нож под грло.' Дошао је у школу дрогиран. Средњошколац. У једном је тренутку скочио и тој наставници гурнуо нож за врат.

„Она је после препричавала да не зна како је успела да остане прибрана. Најгоре је што су после оптуживали њу - чиме је то она њега изазвала", рекла је Видаковић сплитској Слободној Далмацији.

Погледајте видео и о петнаестогодишњој Кристини која каже да јој је животни циљ да заврши школу

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]