Омладинске задруге и летњи послови: Мали водич за младе - како зарадити за море или џепарац

Осим температура, овог лета у порасту су и цене - па ће средњошколци и студенти за живот и летовање морати да издвоје више новца него претходних година.

Више од две године пандемије корона вируса, а затим и рат у Украјини, довели до инфлације у многим земљама.

После поскупљења меса и бензина, инфлација полако захвата и студентски свет - из Министарства просвете најављују и раст цене смештаја и хране за будуће академце од јесени.

Међутим, млади у Србији имају опције за зараду додатног новца, а најпопуларнији су они послови до којих се долази преко омладинских задруга и интернета.

„Радили смо некад три, некад четири дана и углавном по три-четири сата", каже 25-годишња Сања Загорац из Кикинде за ББЦ на српском.

Док је студирала у у Новом Саду, преко задруге је радила у бутику у тржном центру.

Наталија Станковић из Ниша годинама је зараду тражила на интернету и то углавном преко Апворкa (Upwork), платформе за фриленсере - људе који нису запослени у некој фирми, али за њих обављају одређени посао.

„Стварно сам свашта радила и много је интересантно... За четири године сам имала шездесетак пројеката", наводи 28-годишња Станковић за ББЦ на српском.

Све то, наводи, донело јој је много искуства за даље пословне авантуре.

„Значило ми је да боље савладам енглески језик, а рад са људима из читавог света много ми је помогао за тренутни посао, да знам како да комуницирам и имам међународно искуство из топлине мог дома", каже она.

Топлина дома или његова расхлађеност током врелих летњих дана, многима је последњих година кључна ставка при тражењу посла.

„Корона је све доста променила, рад од девет до пет из канцеларије као да је изашао из моде", каже Теодора Гајић из Центра за едукацију и запошљавање младих „СБУ" за ББЦ на српском.

Млади то често више не могу да трпе, додаје, па све чешће бирају само послове које је могуће радити од куће.

Али то није једина могућност да се заради за штек или морску авантуру - пред вама је водич за летње послове за младе.

Погледајте видео: Како је пандемија вируса корона променила сексуалне навике младих

Омладинске задруге

Када је Сања Загорац одлучила да нађе посао - отишла је у омладинску задругу.

Све је, каже, било готово за један дан.

„Прво су ме питали шта бих желела да радим, чиме да се бавим", наводи.

Она и другарица изабрале су бутик у једном тржном центру.

„Попуниле смо неки формулар, са том потврдом смо отишли у тај бутик и договорили се да почнемо одмах следеће недеље", каже Загорац.

Други договор, додаје, био је колико дана у недељи и сати дневно ће радити.

„Није било да мора сваки дан, него како коме одговара, а дневница је била око хиљаду динара", каже Загорац.

Послодавци су били флексибилни према студентским обавезама, каже, па је за месец дана зарадила стотинак евра.

Али, у зависности од тога колико имаш времена за посао, зарада може бити много већа, додаје.

„Другарица је два месеца зарадила око 300 евра, што је кад си студент сасвим довољно за летовање, шта ће ти више", каже Загорац.

Преко студентске задруге могу да раде сви који имају од 15 до 30 година.

Да бисте на тај начин дошли до посла, прво морате да се учланите у задругу и платите чланарину.

„Међу средњошколцима су најтраженији краткотрајни послови, попут магацинских, лепљења декларација и сличних ствари који не траже квалификације, јер их они и немају", каже Гајић, која је и директорка омладинске задруге.

Слични послови, каже, попут продаје и администрације, занимљиви су и студентима, уз мали додатак - они могу да раде тамо „где ће применити вештину коју уче на факултету".

А колико може да се заради?

Минимална сатница износи 201,22 динара, али Гајић каже да „постоји велика понуда", због чега млади „углавном неће да раде за мање од 300 или 350 динара по сату".

Како наводи, најчешће је реч о између 260 или 270 до 350 динара по сату.

„Један дан могу да раде пет или шест сати, а сутрадан ниједан, тако да укупна зарада зависи од броја сати на крају месеца", истиче.

Ко иде сваки дан на посао може да заради и до 60.000 или 70.000 динара, додаје.

Загорац каже да је задовољна искуством које је стекла преко омладинске задруге.

Битно је да млади на време стекну радне навике и уче се радној етици, сматра.

„Требало би да се можда више о томе прича, поготово кад дођеш у нови град - многи студенти уопште не знају да постоји место где могу да нађу њима прилагођене послове", каже Загорац.

„Срећа и понос" - први посао за младе са интелектуалним тешкоћама

Тражење посла преко интернета

Станислава Стајић има 26 година, у Новом Саду је студирала српски језик и књижевност, а сада жели на мастер студије у Русију.

У једном тренутку је, каже, упала у рутину на факултету и имала слободног времена, а желела је и да заради неки динар.

Због тога је преко сајта Хонорарци тражила посао и убрзо је почела да спрема основце за пријемни испит.

„Хтела сам и да се осетим корисно, не само да полажем испите", каже.

Због пандемије корона вируса, ђаци су претходних година много пропустили у настави, па је потражња за приватним часовима велика, објашњава Стајић.

„Имала сам цену часова и била сам прилично скромна, јер ипак нисам дипломирани филолог, али сам и поред тога доста зарадила", додаје.

Велики број младих посао управо налази преко специјализованих локалних сајтова, попут Кликдопосла, Центра СБУ, Стартуј или Инфостуда.

Они нуде најразличитије врсте ангажовања, попут дељења флајера, рада на каси, у кол центрима, на пријавници у теретанама, бутицима и књижарама, као и лакше физичке послове утовара и истовара, селидби.

Сезонски послови почињу већ од априла, маја и трају све до септембра и октобра, каже Милош Турински, са портала Послови инфостуд, за ББЦ на српском.

„Претежно се нуде послови у угоститељству, попут конобара и кувара, и то на углавном на Јадранском приморју - Црна Гора, Хрватска и Словенија", додаје.

Друга најпопуларнија опција на њиховом сајту су, додаје, послови из области пољопривреде - брање бобичастог воћа, попут малина - а онда и грађевина.

Турински истиче да је ту реч о физичким пословима, који су често прилично напорни и нису само за младе, иако су они „значајан део те групе".

„У угоститељству, на пример, често нема слободних дана, али ти људи знају зашто су отишли на приморје - да би се вратили са одређеним новцем", каже он.

А колико може да се заради?

На приморју углавном све зависи од послодавца, каже Турински.

Конобари, истиче, углавном раде на дневницу, плус бакшиш, а месечно могу да зараде од 1.000 до 1.500 евра, тврди он.

„На грађевини је дневница углавном 50 евра, а на брању воћа од 30 до 50, иако и тамо све зависи од послодавца до послодавца и од регије до регије", наводи Турински.

Током целе године, не само лети, велика је потражња и за магацинским радницима „којих је све мање и мање", додаје.

„Због тога често многи увозе радну снагу како би задовољили потребе тржишта."

Посао на интернету

Наталија Станковић има 28 година, из Ниша је и годинама је живела од зараде са интернета.

У томе помажу бројне платформе које омогућују сарадњу људи из читавог света и ангажовање фриленсера, попут Апворка (Upwork), Пипл пер аур (People per hour) или Фајвера (Fiverr).

Фриленс посао значи да особа по уговору обавља нешто за одређену компанију, али није запослена у тој компанији.

Та могућност постала је веома заступљена последњих година, посебно због могућности рада од куће током пандемије, али могућности које интернет пружа су готово бесконачне.

Наталија је, каже, прво направила профил на Апворку, најпопуларнијој платформи у Србији, „чисто да види о чему се ради".

„Први посао ми је био да напишем шездесетак реченица за Твитер и за то сам добила један долар", додаје уз осмех.

Те платформе, објашњава, углавном функционишу тако што и послодавци и корисници направе профиле, од којих много тога зависи.

„Када добијеш неки посао и завршиш га, онда даш оцену клијенту и они теби", објашњава.

Што су оцене више, то су популарност и рејтинг профила бољи, што вас даље препоручује новим потенцијалним клијентима.

За четири године Наталија је радила на шездестак пројеката који „нису били ништа грандиозно".

„Студирала сам економију, па су то углавном били послови администрације, уписивање некаквих података, радила сам и као виртуелни асистент", каже она.

Радила је, каже, за „свакакве људе из свих делова света".

„На пример, наш први велики посао био је за једну уметничку апликацију која је функционисала као Шазам за слике - прислониш телефон на слику и апликација препозна који је уметник у питању, из ког доба и слично", додаје.

Шазам је апликација која функционише по сличном принципу, само препознаје која је песма у питању.

Све то, наводи, није било само за море - од тих послова се попуно издржавала, али и путовала.

Проблеми фриленсера у Србији

Положај фриленсера у Србији се знатно променио од времена када је Наталија на тај начин зарађивала.

Питање опорезивање зарада закомпликовало је однос државе и фриленсера претходне године.

Државе, међу којима је и Србија, пожелеле су да уведу ред у пословање фриленсера и опорезују их, а предложена решења нису наишла на одобравање радника на интернету, што је довело и до неколико протеста и преговора са владом.

Коначних договора на том пољу и даље нема, а један од последњих састанака био је 1. јула.

Милан Погачар, председник Удружења радника на интернету, тада је изјавио да је предлог Владе Србије „катастрофалан" и да фриленсере посматра као запослене, иако они немају већину права из радног односа.

Фриленсери од компаније добијају накнаду за обављен посао, али немају социјално, пензионо, здравствено осигурање или могућност подизања кредита, као људи који су стално запослени.

Наталија је у међувремену напустила фриленс свет и пронашла сталан посао.

„Значи ми та стабилност и чињеница да не морам некоме да будем доступна у један или два ујутру, да немам стална примања и слично", каже она.

Ипак, искуство фриленсерке јој је значајно помогло да напредује, додаје.

„Ти ту са двадесетак година, још као студент, отвараш девизни рачун, Пејпал (платформу за плаћање преко интернета) гураш нешто своје...

„Ништа не бих променила, исто бих урадила", каже Наталија.

Погледајте видео: Менструално одсуство - женско право или непотребно боловање

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]