Србија и инфлација: Раст цена ублажен трећи узастопни месец, шта лето доноси новчаницима

До почетка рата у Украјини и наглог раста цена који је изазвао, 31-годишњи Никола Стојановић и његова породица живели су „доста лагодније".

„Могли смо лакше да располажемо новцем, а сада већ осећам да то што зарађујемо покрива само основне трошкове на које смо навикли и не можемо да уштедимо као раније", прича овај Нишлија за ББЦ на српском.

Међутим, Стојановић, који ради у сектору информационих технологија, недавно је приметио промене.

„Чини ми се да у последња два месеца цене не опадају, али неке мало стагнирају у односу на први део године", описује он.

Подаци Републичког завода за статистику (РЗС) показују да Стојановићево искуство није само лични утисак.

Раст потрошачких цена је у јуну износио 13,7 одсто на годишњем нивоу, што је био трећи узастопни месец успоравања инфлације у Србији, иако је раст цена хране (23 одсто) и посебно поврћа (40,4 одсто) остао висок, указују подаци.

Од фебруара 2022, када је почео рат у Украјини, годишња стопа инфлације у Србији била је у непрестаном порасту, а у марту ове године достигла је 16,2 одсто, што је највиша вредност у овом периоду.

Током априла 2023. опала је на 15,1 одсто, а у мају на 14,8 одсто, што је први пут да инфлација падне испод 15 одсто од септембра прошле године.

Инфлација је опште повећање цена роба и услуга, услед које куповна моћ опада и новац губи вредност, а супротна појава назива се дефлацијом.

Упркос томе, у Народној банци Србије (НБС) одлучили су да још једном увећају референтне каматне стопе за 0,25 процентних поена на 6,25 одсто, што је један од главних алата на које се централне банке широм света ослањају у настојањима да ублаже инфлацију.

Према променама референтне, односно полазне каматне стопе одређују се друге каматне стопе и услови под којима банке позајмљују новац од других банака, дефинисано је на сајту НБС-а.

Овај потез повукли су „са циљем да се избегне раст инфлационих очекивања, осигура брже успоравање инфлације од друге половине ове године и њен повратак у границе циља средином следеће године", кажу из НБС у писаном одговору за ББЦ на српском.

„Пооштравање монетарних услова НБС, које фактички траје од октобра 2021. године, свакако је утицало на успоравање инфлације и утицаће и на њен даљи пад у наредном периоду", оцењују из те институције.

Очекују и да би током јуна годишња стопа инфлације требало да износи 14 одсто, а до краја године би требало да опадне на осам одсто, истичу из НБС.

Економиста Саша Ђоговић каже за ББЦ на српском да ће тренд опадања инфлације одликовати целу другу половину 2023. године, а крајем године инфлација би могла да се нађе „на доњој двоцифреној граници или нешто мало испод ње".

„Ипак, не постоји шанса да се цене спусте на ниво који смо имали пре инвазије Русије на Украјину - оне се могу зауставити на неком нивоу и то је то", објашњава економиста.

Али, упркос споријем расту цена, успоравање инфлације у Србији је „просто премало", истиче Бранимир Јовановић, економиста из Бечког института за међународне економске студије, за ББЦ на српском.

„Мислим да ја веће питање зашто инфлација није успорила више, јер свуда у региону успорава већ неколико месеци, а у Србији само два.

„Србија тренутно има једну од највиших стопа инфлације у целој Источној Европи - само у Мађарској, Украјини и Турској је она већа", указује Јовановић за ББЦ на српском.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Шта је успорило раст цена?

До опадања међугодишње инфлације између марта и маја за 1,4 процентна поена дошло је превасходно због мањег раста цена хране, енергената, као и услуга и индустријских производа, кажу из НБС.

Међу економским факторима који су довели до ниже стопе били су рестриктивна монетарна политика НБС и Европске централне банке (ЕЦБ), очување стабилности девизног курса, умањење фискалног дефицита Србије, смањење цена енергената и хране у свету, последично успоравање инфлације у земљама еврозоне, као и пад цена транспорта, додају из банке.

Економиста Бранимир Јовановић, међутим, препознаје и „два главна разлога због којих је инфлација у Србији још висока".

„Први је то што је влада повећала цене струје и гаса од почетка године, а други је што је 'одмрзла' цене појединих прехрамбених производа које је 'замрзла' прошле године, попут меса.

„Влада је морала да сачека са овим одлукама, бар до јесени", оцењује стручњак у писаном одговору за ББЦ на српском.

Са топлијим временом, становницима Србије почели су да се смањују и издаци за грејање.

Нишлија Никола Стојановић кућу у којој станује загрева клима уређајима, што током најхладнијих месеци значи да мора да плаћа високе рачуне за електричну енергију.

„Осетили смо знатно олакшање са пролећним временом - зими су рачуни за струју били и по 17.000 или 18.000 динара, а сада тек 3.000 или 4.000", објашњава 31-годишњак.

Упркос томе, из Народне банке Србије кажу да снижена потрошња енергената за грејање није имала велики утицај на инфлацију.

„Цене дела енергената, попут електричне енергије и гаса, регулише држава, тако да сезонска кретања не утичу на кретање ових цена.

„Други део су цене деривата нафте и чврстих горива, које зависе делом од кретања светских цена, а делом их регулише држава, тако да ни ту немамо дејство сезонских фактора", додају.

Прате ли зараде инфлацију?

Са растом инфлације, дошло је и до пораста плата, па су просечне зараде за март 2023. године биле номинално веће за 14,5 одсто у односу на исти месец прошле године, али су реално биле мање за 1,5 одсто, показују подаци Републичког завода за статистику (РЗС).

За Биљану Марковић, 44-годишњу Панчевку, додатна примања која се слију у кућни буџет на основу повећања плата и пензија немају ефекат који су имала пре неколико година.

„Не могу да кажем да раст плата нешто значи, јер скачу цене и опет смо на истом, па се то баш и не осети", описује Марковић за ББЦ на српском.

Како каже, упркос благом смањењу обима раста цена, она и даље „гледа да купује када су попусти на кућну хемију и храну, поготово када су озбиљнија снижења".

Највећу разлику у месечним издацима примећује када оде на пијацу или у супермаркет како би купила основне намирнице за породицу, прича Биљана.

„Мој закључак је да је постало јефтиније да се облачимо, него да се хранимо, што никада раније није био случај."

У Нишу, више од 200 километара југоисточно од Биљане, живи трочлана породица Николе Стојановића.

Његова супруга је докторка, плата јој је од почетка рата у Украјини повећана за 10 одсто, али се то не осети толико зато што су цене производа и намирница које купују „отишле горе за макар 30 одсто", каже он.

Нишлија напомиње да су инфлацију осетили посебно због „огромне разлике" у ценама хране и опреме за децу у односу на период од пре две године, када је њихов син рођен.

„Дохрана је за кратко време порасла са 700 на 1.100 динара, што се драматично осети. Пелене, флашице и друге потрепштине за дете су такође баш поскупеле", набраја Стојановић.

Са супругом проналази начине да уштеде, па сада „слабије излазе и ређе поручују храну из ресторана".

„Чини ми се да смо раније и више путовали, сада имамо и дете, па је свако путовање уз пораст цена прилично скупо", описује он.

Колико заиста зарађујемо?

Како одлуке страних банака утичу на инфлацију у Србији?

Централне банке највећих економија света, попут Кине и Америке, такође користе промене каматних стопа као средство за обуздавање инфлације.

Њихово повећавање има за циљ да се грађани мање задужују и смање потрошњу, чиме опада потражња за производима и услугама, што последично обара цене.

Референтне каматне стопе се снижавају како би се подржао привредни раст јефтинијим задуживањем и већом потрошњом.

Европска централна банка (ЕЦБ), у намери да заузда инфлаторни раст, још једном се одлучила за подизање каматних стопа, које су после јунског раста достигле 22-годишњи рекорд.

Кристин Лагард, председница ове институције са седиштем у Франкфурту, изјавила је после објављивања одлуке „да ће се раст каматних стопа вероватно наставити у јулу".

Одлуке ЕЦБ-а имају „велики утицај" на инфлацију у Србији, јер је већи део банкарских кредита привреди у Србији у девизама, при чему има доста пласмана са варијабилном каматном стопом (ЕУРИБОР), кажу из Народне банке Србије.

„Раст каматне стопе ЕЦБ-а директно утиче на раст ЕУРИБОР-а, што аутоматски повећава рате кредита у девизном знаку који носи варијабилну каматну стопу.

„Поскупљење кредита смањује тражњу за кредитима, што у коначном изразу доводи до смањења, односно у нашем случају успоравања раста домаће тражње и до смањења инфлације.

„Тако ће и најновија одлука ЕЦБ-а имати утицај на смањење инфлације у Србији", објашњавају из НБС.

Економиста Ђоговић сматра да потези централне банке Европске уније имају велики утицај на одлуке које ће у будућности доносити Народна банка Србије.

„НБС ће пратити потезе које вуче ЕЦБ како би могла да одржи политику усидреног курса динара, који опет користи у борби против инфлације", каже овај стручњак.

Упркос усклађености потеза централних банака у Србији и еврозони, за економисту Бранимира Јовановића је одлука НБС да поново увећа каматне стопе у јуну била „збуњујућа".

„Не видим шта се променило у односу на претходни месец, када је НБС одлучила да паузира од повећања - нови подаци у протеклих месец дана говорили су у прилог томе да се каматна стопа не повећа, јер је инфлација у мају додатно успорила, а бруто домаћи производ је у првом кварталу имао пад у односу на последњи квартал прошле године.

„Оваква нагла промена понашања није добра, јер отежава читање наредних потеза", појашњава он.

Међутим, подизање каматних стопа током јуна није била једина пракса коју су примениле централне банке у највећим светским економијама.

Народна банка Кине умањила је каматне стопе у јуну први пут после 10 месеци, док су у америчкој банци Федералних резерви (ФЕД) после 15 месеци и 10 узастопних одлука о подизању каматних стопа одлучили да их у јуну задрже на истом нивоу.

Упркос овом потезу, до краја године треба очекивати још два подизања референтних каматних стопа у Америци, а једно од њих могло би да се догоди већ у јулу, напоменуо је Жером Пауел, председник Управног одбора ФЕД-а.

Саша Ђоговић наглашава да различите одлуке широм света нису преседан, јер се „инфлаторна политика не може водити синхронизовано у целом свету".

„Европа је највише захваћена инфлаторним токовима, у њој се води и рат, енергетски је била највише зависна од Русије, за разлику од Кине или Америке - управо због тога су и одлуке различите.

„Очекујем да ће амерички Фед поново благо подићи каматну стопу, али ова пауза нам говори о томе да су постојећи резултати задовољавајући, иако инфлаторни ризици и даље постоје", описује Ђоговић.

Из НБС напомињу да одлуке Фед-а и Народне банке Кине „немају толики утицај на инфлацију у Србији као одлуке ЕЦБ-а" због чињенице да је спољнотрговинска размена Србије са Америком и Кином значајно мања од спољнотрговинске размене са зоном евра.

Како новчана помоћ државе утиче на цене?

Док је НБС новим подизањем каматних стопа направила корак ка смањивању потрошње и обуздавању инфлације, Влада Србије пошла је у супротном смеру.

После неколико исплата новчане помоћи различитим групама становништва од почетка пандемије корона вируса, министар финансија Синиша Мали најавио је да ће деца млађа од 16 година и њихови родитељи у другој половини године добити по 10.000 динара једнократне помоћи.

Додао је да „има више од 1,1 милиона деце за коју очекујемо да ће добити ову помоћ од државе".

Уступањем додатних средстава на располагање становништву подстиче се додатна потрошња и раст тражње, што је супротно ефекту који НБС жели да постигне подизањем камата, сматра економиста Саша Ђоговић.

„Ово свакако није мера која је координисана са ригорозном монетарном политиком НБС и имаће дејство ублажавања успоравања инфлаторних токова, посебно крајем трећег и уласком у четврти квартал ове године", оцењује.

Најављени издаци државе ће „повећати потрошњу у економији и привредну активност", сматра Бранимир Јовановић.

Али, додаје и да потрошња „није главни узрок тренутне инфлације".

„Потрошња домаћинстава у Србији је у првом кварталу године забележила чак и пад, али је инфлација и поред тога расла, због чега не мислим да ће бити неког значајног ефекта по инфлацију", додаје.

Из Народне банке Србије поручују да би новчана помоћ државе могла да допринесе расту домаће тражње, али „не очекују да значајније измени ситуацију по питању инфлације", кажу из те институције.

Шта чека Србију до краја године?

Неизвесност је прво на шта Николи Стојановићу прође кроз главу када помисли на трошкове који би у наредном периоду могли да оптерете буџет његове породице.

„Не можеш као раније ни да планираш неки кредит - не уплиће ми се у нека дуговања, када не знам како ће даље да се креће пораст цена", описује Нишлија.

Док из НБС очекују да ће се инфлација крајем године спустити на осам одсто, упозоравају и на могућност да мање успешна пољопривредна сезона утиче на спорије опадање инфлаторне стопе.

„Ризик постоји да због великих падавина и поплава овосезонски принос свежег воћа и поврћа буде мањи од очекиваног, што може утицати на раст њихових цена или задржавање на већ високим нивоима.

„Овакав сценарио не би угрозио опадајућу путању инфлације, али би могао делимично да успори њен пад", кажу из банке.

Указују и на друге факторе, „пре свега кретање цена енергената у свету, где смо у претходном периоду имали изразито непредвидива кретања".

„Ризик у том смислу представља крај ове и почетак следеће године и то пре свега у погледу снабдевања Европе енергентима", тврде из НБС.

Из Бечког института за међународне економске студије предвиђају да ће укупна инфлација за 2023. у Србији бити 12 одсто, што би било мало повећање у односу на 2022. (11,9 одсто).

„Након тога, у 2024. ће додатно успорити, али опет ће бити у просеку око 5 одсто, што је више него што је било пре рата у Украјини", каже економиста Бранимир Јовановић из Института.

Никола Стојановић из Ниша, како каже, није стручан да предвиди шта ће се дешавати са инфлацијом у наредним месецима, па могуће сценарије дели на оне којима се нада и оне од којих страхује.

„Надам се да ће плате мало више да испрате раст цена, ако већ цене неће да падају.

„Да се то доведе у неку равнотежу и да може да се рачуна на некакву уштеђевину, а не да цела плата одлази на основне намирнице, вртић и друге ствари за дете", прича он.

Али, није убеђен да ће тако и бити, додаје.

„Наравно да се бојимо се да ће цене наставити да расту, а плате да стагнирају - уколико се обистини, то ће бити доста незгодно", закључује 31-годишњак.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]