Економија и технологија: Кога погађа криза у ИТ сектору у Србији и како из ње изаћи

Виртуелно поштанско сандуче Стефана Ђуровића на друштвеној платформи Линкдин до пре неколико месеци било је константно затрпавано понудама за посао у компанијама из Србије и иностранства.

Током септембра, октобра и новембра прошле године било их је „и петнаестак на месечном нивоу", прича 31-годишњи стручњак за тестирање апликација за ББЦ на српском.

„Онда сам у децембру, јануару, фебруару и марту добио можда исто толико укупно за четири месеца", додаје Ђуровић, који ради у београдском представништву немачке технолошке компаније САП.

Откада је, после Америке и Западне Европе, криза у сектору информационих технологија стигла и у Србију, овај стручњак приметио је да су „многе ствари другачије".

„Приметан је тренд да велике фирме отпуштају доста људи - САП је на глобалном нивоу отпустио око пет одсто, а у Србији је од око 200 запослених отишло четворо или петоро", описује он.

Међутим, Стефан нема страх од губитка посла, а то није приметио ни код већине колега.

„Не најављују нова отпуштања и мени се чини да ће бити све боље, плате су и даље одличне и расту, а није тако лош моменат ни за напредовање и нове послове, само можда мора мало више да се потражи", сматра он.

Око 160.000 радника у технолошким компанијама широм света остало је без посла током 2022, а током непуних пет месеци ове године та бројка је надмашена и превазилази 198.000, показују подаци сајта Layoffs.fyi.

Подаци које је прикупила платформа Hello World, посредника у запошљавању у ИТ сектору у Србији, показују да је укупна потражња за стручним кадровима и у тој земљи мања него претходних година.

„У првом кварталу ове године смо имали чак 50 одсто мање огласа него у истом периоду прошле године, a само током априла смо имали 755 огласа на сајту, што је од 50 до 60 одсто мање него у истом месецу претходне године", каже портпарол платформе Марко Вучетић за ББЦ на српском.

У Националној служби за запошљавање (НСЗ) током прва три месеца ове године имали су 118 пријављених потреба за запошљавањем рачунарских техничара, што је један мање у односу на исти период 2022.

Број тражених информатичара и статистичара значајно је скочио у истом периоду - са 978 на 10.792, али је он ипак био мањи него у четвртом тромесечју прошле године (13.053), наводе из ове институције за ББЦ на српском.

Из НЗС наглашавају и да послодавци немају обавезу да слободне позиције пријаве служби, као и да пријављене потребе за запошљавањем „не осликавају право стање ствари на тржишту рада, јер се профили из области информационо-комуникационих технологија учестало запошљавају преко специјализованих сајтова и друштвених мрежа".

Економисткиња Дијана Штрбац, стручњакиња за економију иновација, узроке тренутне ситуације у ИТ сектору у Србији превасходно види у „преливању глобалних кретања, економског пада и инфлације услед рата у Украјини и тога што се привреда још није потпуно опоравила од ефеката пандемије корона вируса".

„Фирмама је задуживање постало скупље и одлучиле су да умање експанзију, док инфлација смањује потражњу за свим производима и услугама, где спадају и оне из ИТ сектора, па верујем да је ово више период стагнације, него пада."

Додаје да глобални трендови ни у наредном периоду неће заобићи Србију, али не очекује дубоку и дуготрајну кризу, појашњава научна сарадница Института економских наука (ИЕН) за ББЦ на српском.

Погледајте и ову причу:

Запослени на 'клупи', пројекти на чекању, искусни стручњаци на сигурном

Током рада у ИТ сектору који траје дуже од деценије, 38-годишњи Марко, који није желео да открије презиме, памти само периоде раста у овој индустрији, а они су посебно били уочљиви у „претходних седам или осам година".

Он ради као сениор девелопер, како се стручно називају програмери са већим знањем и искуством.

Више од четири године запослен је у outsourcing (аутсорсинг - спољни сарадници) компанији у Београду, односно представништву велике међународне технолошке фирме.

Али, крајем претходне године појавиле су се „неке назнаке да неки пројекти неће бити обновљени", присећа се он у разговору за ББЦ на српском.

„Како радим у великој фирми, нико тада није много бринуо - веровали смо да ћемо можда бити мало на клупи и да ће налетети неки нови пројекат.

„То се и обистинило пред сам крај године и доста пројеката није обновљено, па је и доста људи отишло на бенч (клупу)", препричава.

У ИТ сектору, боравак на „бенчу", што на српском значи клупа, представља задржавање запослења за раднике који тренутно немају пројекат на којем раде.

Марко је у првим месецима ове године код дела колега почео да примећује страх од неизвесности у новонасталој ситуацији, пре свега код оних „који нису сениори и код оних који немају вештине које се вреднују на тржишту", каже.

„Било је и отпуштања људи у мојој фирми, као и у готово свакој већој или средњој аутсорс компанији."

Додаје да је сада у Србији мало теже пронаћи посао, фирме су кренуле да „секу" пројекте који им не доносе много, мање се инвестира у иновације и унапређења постојећих производа, а улаже се само у оне ствари које су неопходне да би систем функционисао.

Ипак, због чињенице да спада међу искусније и оне са већим знањем у његовој фирми, Марко се не плаши.

„Одмах су ме сместили на нов пројекат, видим да и даље има понуда за сениоре на тржишту, иако можда не можеш да бираш као некада и нећеш моћи баш да узмеш онолики новац као раније.

„Са друге стране, јуниорима и људима који излазе са факултета је катастрофа, медиорима (стручњацима средњег нивоа знања и искуства) ту и тамо, имаће већу конкуренцију за мање огласа", прича овај стручњак.

Отпуштања је било и у београдском огранку немачке компаније САП, у којој је запослен Стефан Ђуровић.

Он наглашава да је у разговорима са колегама сазнао да до тога долази превасходно у већим компанијама, док мање за сада успевају да задрже раднике.

Стефан познаје и „солидан број људи који су 'бенчовани'".

„Имам неколико другара који су се запослили у фирми због одређених пројеката који су потом пропали и по неколико месеци су буквално седели без конкретног посла и били су плаћени.

„Потом су им рекли да не могу да им нађу посао и да имају још неколико плаћених месеци да нађу други", описује 31-годишњак.

Марко Вучетић из платформе Hello World истиче да је „било очекивано" да велике стране компаније у Србији почну да отпуштају раднике пошто су тим путем кренуле и фирме у свету.

„Ипак, морам да нагласим да их код нас није било много", истиче он.

Ко је отпорнији на кризу?

Када су у питању различити стручњаци у оквиру сектора, попут програмера, тестера софтвера, системских администратора и других, Вучетић наглашава да „нема правила" у начину на који их је криза погодила.

„Компаније у ИТ сектору у Србији се деле на аутсорсинг компаније, које су део великих страних фирми, и оне које имају сопствени производ - прве зависе од великих клијената са америчког и европског тржишта и теже се носе са кризом, док оне које имају производ лакше пролазе кроз њу", јасан је Вучетић.

И Дијана Штрбац је сагласна да је у кризном периоду „изузетно значајно" имати сопствени производ.

„И теорија и пракса су показале да такве фирме имају снажнију позицију на тржишту, стабилнију домаћу и инострану тражњу и могућност прилагођавања оваквим променама."

Процењује да ће фирме са сопственим производом наставити раст, док ће аутосорсинг фирме имати већих проблема јер су зависне од глобалних кретања и партнера у иностранству.

Међу технолошким компанијама у Србији који имају сопствени производ и пласирају га на домаће и страно тржиште је и већина из области игара.

Према подацима Српске гејминг асоцијације (СГА), чак 60 одсто чланица спада у ту категорију, док осам одсто њих послује по моделу аутсорсинга.

Гејминг индустрија је широм света „позната по отпорности" на кризе, чак и у периоду када није била развијена у Србији, каже Кристина Јанковић, извршна менаџерка асоцијације, за ББЦ на српском.

„Ни током пандемије нисмо видели одласке компанија, гашење студија, смањење броја нових, малих, независних фирми, нисмо као асоцијација имали пад чланова, већ напротив."

Отпуштање није било ни током актуелне кризе, чак и недостају кадрови, додаје.

Због специфичних пројеката, који изискују рад већег броја стручњака различитих профила, компаније се ретко одлучују за отпуштање радника, објашњава она.

У компанији са, на пример, 80 запослених имате и дизајнере и девелопере и кадровску службу и маркетинг, људе који пишу приче за игре и дизајнере звука, наводи.

„Не можете да приуштите да изгубите људе, сваки креативац је битан, за разлику од технолошке компаније са 500 програмера која може да отпусти неколико њих и да се то не осети превише", каже Јанковић.

Упркос томе, у СГА су приметили „мали пад" у запошљавању нових кадрова.

„На сајту имамо одељак са отвореним позицијама у гејмингу у Србији и поуздано знамо да ће ове године бити отворено 330 нових, за разлику од прошлогодишњих 450.

„И 330 је велики број у односу на укупно 2.500 тренутно запослених и сигурна сам да неће ни све те позиције бити попуњене због тешког проналаска адекватног кадра", појашњава Јанковић.

Нешто мању потражњу би највише могли да осете почетници, јер се већина великих компанија „усредсредила на потрагу за сениорима и медиорима", додаје.

Како се криза из Америке прелила у Србију?

Највеће светске технолошке компаније су крајем 2022. и почетком 2023. решиле да отпусте велики број радника, што је био јасан сигнал да тржиште информационо-комуникационих технологија пролази кроз кризу.

Алфабет, власник Гугла, прекинуо је сарадњу са 12.000 запослених у јануару, у компанији Мета, у чијем су власништву Фејсбук и Инстаграм, отпустили 10.000 људи, односно 13 одсто глобалне радне снаге, исти број радника напустио је и Мајкрософт у јануару, док су највише отказа поделили у Амазону - чак 27.000 од новембра 2022.

Кризи је допринео и колапс Банке Силицијумске долине у Калифорнији, која је била водећи зајмодавац технолошких компанија у овом делу Америке, где их послује велики број.

Било је „очекивано" да се проблеми из Америке прелију и на српско тржиште, сматра Марко Вучетић из платформе Hello World.

Он, међутим, уочава повољности компанија које послују у Србији у односу на америчке.

„У Србији су компаније имале довољно времена да виде шта се дешава у Америци, да извуку закључке и на основу тога праве стратегије.

Сматра да су српске компаније спремне дочекале кризу, али истиче и неке отежавајуће околности за домаћи ИТ сектор.

„Није добро што фирме неће моћи дуго да држе програмере на 'бенчу'.

„Раније је јако тешко било доћи до програмера, па су веће компаније управо због тог дефицита запошљавале шаком и капом", описује.

Економисткиња Дијана Штрбац напомиње да ова ситуација „није одржива на дуже, јер фирме неће моћи да издрже финансијски притисак".

Ипак, актуелно успоравање технолошког сектора у Србији види као „тренутна кретања".

„У пет година, између 2018. и 2022, извоз ИТ услуга из Србије премашио је милијарду евра на годишњем нивоу, а прошле године је раст био нарочито велики и тада је извоз био 2,6 милијарди евра.

Долазак Руса 'утицао на тржиште, не и на кризу'

Велики број ИТ стручњака доселио се у Србију из Русије и Украјине после почетка рата, а неки су отворили компаније.

У првих годину дана рата, у Србију је ушло 148.927 Украјинаца и 294.656 Руса, рекли су у фебруару из Министарства унутрашњих послова (МУП) у писаном одговору за ББЦ на српском.

Током истог периода земљу је напустило 144.895 држављана Украјине и 263.577 руских држављана, а привремени боравак у Србији одобрен је за 23.804 држављана Русије и 706 Украјинаца, додали су.

У новембру 2022. било је више од 2.000 новооснованих фирми у Србији у власништву руских држављана, насталих од почетка рата, а чак две трећине њих пословало је у ИТ сектору, пренела је Радио-телевизија Србије.

Погледајте и причу о Русима који су стигли на Балкан после почетка рата:

Овај прилив радне снаге и предузетника у ИТ сектору „имао је утицај на тржиште, али не и на саму кризу", сматра Марко Вучетић.

„Морамо да будемо свесни да су у Србију стигли озбиљни стручњаци и озбиљне компаније попут Јандекса, Луксофта и Ипама."

Доласком гиганата, Србија је „добила простор за развој и нове технологије, али и наших стручњака, и не бих их сматрао једним од узрока кризе", додаје Вучетић.

Промене у „екосистему ИТ сектора" услед досељавања страних стручњака примећује и економисткиња Дијана Штрбац, али наглашава да „још нема података који би могли да укажу да је то утицало на кризу".

Рат у Украјини за неке ИТ стручњаке могао би да донесе и бољитак због чињенице да са неким колегама из тих земаља више неће морати да се такмиче на тржишту рада, сматра Марко, сениор девелопер са више од 10 година искуства.

„Украјинци су имали доста јефтинији радни сат од нас, њихови програмери паушалци не плаћају толике порезе и били су нам прилично конкурентни", описује он.

Који је пут ка изласку из кризе?

Ситуација у технолошком сектору је „крајње неизвесна" у Србији и свету и тешко је прогнозирати када ће се криза завршити, а тржиште стабилизовати, сматра Марко Вучетић, портпарол платформе Hello World.

„Рат у Украјини је кључни фактор када говоримо о изласку из кризе, а његово окончање би био један од начина да је брже и лакше пребродимо", додаје.

Указује и да је „неочекиваном и невероватно високом експоненцијалном расту", који је овај сектор у Србији бележио претходних година, морао доћи крај.

Стопе раста из претходних година не очекује ни Марко, сениор девелопер.

„Мислим да ће се крајем фискалне године, на лето, тржиште ипак консолидовати - очекујем да ће компаније широм света издвојити средства за нове производе, али не у мери како је било некада", оцењује он.

Економисткиња Дијана Штрбац сматра да је у иновацијама и новим технологијама кључ изласка из кризе.

„Основни одговор на кризу могу да представљају иновације, развој нових пословних модела и унапређење постојећих, како би фирме постале конкурентније на тржишту у новонасталим околностима", истиче.

Она наглашава и да су информационе технологије у савременом свету неопходне многим гранама привреде, због чега постоје ограничења у паду потражње чак и у кризним временима.

„Оне су по природи хоризонталне - примењиве у свим вертикалним привредним делатностима и увек ће постојати тражња", појашњава.

За 31-годишњег Стефана Ђуровића ово је прва криза са којом се суочила индустрија у којој ради.

Упркос томе, „не осећа" да је лош тренутак за напредовање у каријери и потрагу за новим приликама.

„Пре је потражња била ненормална. У којој још професији можеш да добијеш 15 понуда месечно?", закључује 31-годишњак.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]